Не морамо да трпимо амброзију, лека има

Амброзија, коров је који нам сваке године у овом периоду загорчава живот. Стотине хиљада људи у Србији бори се и тражи лек против алергије. Доктор Радојица Стошовић, алерголог КЦС истакао је за РТС да лек постоји – добро позната вакцина. Апеловао је на пацијенте да траже преглед алерголога, који једини може да каже када је та имунотерапија потребна.

Последњих година бележимо веома велики пораст броја болесника који се јављају с типичним симптомима алергија дисајних путева нарочито у периоду цветања полена корова.

Доктор Радојица Стошовић, аргеолог из КЦС истакао је гостујући у Јутарњем програму, да је тај тренд присутан последњих неколико деценија и да је он само наставак раније објављеног за који медицина зна, а присуство алергија назвао епидемијом.

„Та алергија је узрок онога што називамо болешћу 21. века, што значи да је тај број који бележимо у нашим амбулантама у складу са датим трендовима у епидемиолошком кретању алергијама“, објашњава алерголог.  

Стошовић потрђује да је амброзија један од најучесталијих, најопаснијих и најалергогенијих полена који загорчава живот, али ту су и други корови, полен црног пелина, боквице, киселице и осталих корова, који нимало не заостају за амброзијом.

Истиче да је њихова улога веома велика и да зато има све више особа с тегобама, и много више од тога.

Те особе су уморне, поспане, декоцентрисане, немају уредан сан, не могу да обављају своје нормалне физичке активности, њихов квалитет живота је веома нарушен. 

Вакцина да или не

Алерголог Стошовић објаснио је да постоје три генералне стратегије које се примењују у приступу тим болестима.

У првој се пацијентима саветује строго избегавање и контакт с поленима корова што је у пракси мало изводљиво.

Код друге се највећи број болесника ослања на фармаколошку терапију која је свима препоручена и која је ослонац у борби против алергија.

„Међутим, имамо тренд који је врло специфичан, 30 процената болесника не реагује, односно нема добар одговор на лекове које свакодневно примењујемо и онда се окрећемо трећој стратегији која је данас кључна, а то је примена имунотерапије или добро позната вакцина“, нагласио је Стошовић.

Указао је да лекови одлично отклањају симптоме болести, али да не могу да излече болесника, односно не могу да натерају организам да стекне толеранцију на те полене и да самим тим престану тегобе, а пацијент буде излечен. 

„То је један терапијски поступак којим ми модулишемо или мењамо имунски одговор наших болесника који имају поленску алергију и приморавамо њихов организам да ствара толеранцију на присуство полена у ваздуху, а самим тим да избегавамо наставак алергија.

Неће имати присуство тегоба и смањиће их готово за половину, а неки неће имати потребу за лековима“, објаснио је алерголог 

Гост Јутарњег програма истакао је да је та терапија присутна у модерној форми и да не захтева одлазак код лекара већ се она може примењивати и у кућним условима.

Веома је корисно да сви биолесници знају да је тзв. сублингваона терапија последњих деценија у све већем замаху. Потребно је да се пацијенти информишу да лек пре свега постоји.

Стошовић истиче и да многи лекари то не знају да кажу и не говоре својим пацијентима. Зато апелује на колеге, посебно на пацијенте, да се обрате својим лекарима, да траже преглед алерголога који је једини индикован да каже када је та имунотерапија потребна.

„Не морамо да трпимо, лека има“, поручује Стошовић. 

Понашање веома важно

Дозвољена концентрација полена која се толерише у ваздуху према одлуци Европске агенције за аеробиологију је 32 поленова зрна по кубном метру ваздуха, сем за амброзију где износи осам зрнаца.

„Ми данас имамо преко 1.000 и 1.500 поленових зрнаца и зато морамо да примењујемо те мере“, упозорио је алерголог.

Саветује да би прозоре требало отварати касно поподне и ноћу, а никако ујутру, када је висока концентрација полена.

„Требало би максимално користити клима-уређаје у становима, колима, пре сваког изласка у природу узети терапију, а по повратку опрати гардеробу и истурширати се и отклонити полен који смо донели са собом“, поручио је др Радојица Стошовић. 

број коментара 8 Пошаљи коментар
(недеља, 20. сеп 2020, 10:45) - anonymous [нерегистровани]

Naknada

Ljudi iz Gradskog Zelenila bi trebali da prave akcije čupanja ove biljke i sađenja deteline na tim površinama, uz kordinaciju lokalnih vlasti i volontera iz kraja. Praviti još jače upoznavanje ostalih kako biljka izgleda i načine čupanja ove biljke uz preventivno nošelje maski i rukavica prilikom dodira. Akciju u punom obimu uraditi pre cvetanja. To ponavljati godinama a bar prve 3 godine dok se broj ne redukuje na ispod 20% trenutne populacije biljki to raditi uz ogromnu kampanju, dok narod ne uvidi važnost i način borbe.

(недеља, 20. сеп 2020, 09:45) - Огњен [нерегистровани]

Сви заједно ...

Сви заједно се морамо борити против овог корова. Ја имам супругу која је алергична на Амброзију, а и мени је почела да смета ове године. Где год је видим ја је ишчупам. Град Београд је ове године издвојио 60 мил. динара за борбу против Амброзије, међутим када сам их звао да покосе јавну површину изнеђу зграда на Звездари - нису се одазвали. Питам се онда на шта се троше паре, ако не долазе на позиве грађана и ко је те паре онда узео? Било би добро да то неко провери.

(недеља, 20. сеп 2020, 09:04) - anonymous [нерегистровани]

Ambrozija

Fantastičan tekst! Patim od alergije i konstantno je imam od marta do kraja oktobra, ali najgore je bilo u periodu cvetanja ambrozija ove godine.

(недеља, 20. сеп 2020, 08:10) - Cvija [нерегистровани]

Eograd na vodi

U pravu ste, usrd Beograda, na iskopanoj zemlji u Beogradu na vodi, uglavnomispod Gazele vec godinama mora ambrozije. Gradski oci, pre svih gradonacelnik jedno pricaju, a situacja sve gora. Treba da ih je sramota, ljudi se opasno pate!

(субота, 19. сеп 2020, 20:58) - anonymous [нерегистровани]

Наша лењост је узрок ширења амброзије!

Међутим, то нико неће да каже!

(субота, 19. сеп 2020, 18:03) - Ljubitelj prirode [нерегистровани]

Baš tako

Svaka čast za komentar.
Ovde se govori o posledicama i odgovarajućim rešenjima.
A ključna stvar su uzroci, odnosno nerešavanje uzroka.
I dalje mnogi ne znaju kako ambrozija izgleda a i ako znaju nisu upoznati sa njenom štetnošću.

Pored navedenog stalno se pobavlja ta, sad već poštapalica, da ambrozija raste na zapuštenim terenima.

Našao sam je u sred dvorišta koje se redovno kosi i održava. A razlog je što seme nošeno vetrom lako bude prenešeno čak i na uređene terene.

Svakodnevno bi na medijima sa naciobalnim frekcencijama trebalo pozivati na čupanje ili spaljivanje ambrozije kao i sađenje deteline koja je jedina biljka u čijem prisistvu neraste ambrozija.

(субота, 19. сеп 2020, 17:10) - anonymous [нерегистровани]

Apsolutno se slažem, potpisujem svaku reč...

...

(субота, 19. сеп 2020, 15:13) - Kolja [нерегистровани]

Sve je to u redu

Razumem, prilog je sa alergologom, tema je orijentisana ka medicinskoj pomoći ugroženima, ali verujem da ste mogli makar jedan mali segment da posvetite uzroku ove pojave: našem nemaru da uredimo životnu okolinu. Ubedljivo najefikasniji tretman je nemedicinski - da se korov ambrozije počupa pre nego li počne cvetanje. Ne morate da tražite dokaz mnogo daleko, dovoljno je da odete u Sloveniju i istražite kako su oni uspeli da se organizuju i taj korov bukvalno iskorene. Takođe, mogli ste da posvetite i nekoliko sekundi priloga samo da prikažete nepregledno prostranstvo "Beograda na vodi" prekrivenog ambrozijom dokle vam pogled seže. Novinari ste, majku mu!