Музеји јесу затворени, али то вас не спречава да видите и сазнате нешто о „Београдској мумији“

Откако су музеји и галерије затворени за публику, неки експонати и поставке могу да се погледају на сајтовима. Ми вам представљамо такозвану „Београдску мумију“ која одувек изазива велику пажњу. Павле Риђачки купио ју је 1888. године у Луксору, не за себе, него за свој народ.

Права египатска мумија у оригиналном ковчегу део је сталне поставке Народног музеја још од 1888. године, када је експонате било могуће разгледати у приватним кућама на месту данашњег Филолошког факултета.

„У питању је мумија староегипатског свештеника Несмина. Његово име Несмин, потиче од имена бога коме је заправо служио, а то је бог плодности, Мин. Ова мумија се у Србији налази више од сто година. Мумија је пронађена у светилишту некрополе у Ахмиму, неких 200 километара низводно од Луксора. Филантроп и мецена Хаџи Павле Риђички, племић од Скрибешћа, током путовања по Египту, купио ју је у Луксору, 'из родољубиве намере' за српски народ“, наводи кустоскиња Народног музеја, Дена Бабајић.

Бактериолошка и радиолошка испитивања скенером, као и 3Д реконструкција изгледа лица открили су да је мумија стара око 2.300 година. Покојник је мушкарац који је у тренутку смрти имао 50 година. На основу изгледа кичме, зна се да се није бавио тешким физичким радом. Срце је по египатском обичају средиште ума, те је остало у телу, а плућа су извађена. Нокти су позлаћени, а на два места видљиви су отисци у воску печатног прстена са грбом породице.

„Мумифицирано људско тело се налази у средини. То је оно што можемо да видимо испод доњег дела ковчега и његовог поклопца, а сам ковчег је направљен од посебног дрвета које расте у египту, тамарис. Јако је добро очувано, а на самом сандуку је сачувана и сликана декорација која није у савршеном стању, али назиру се представе богова који су били божанства подземног света у старом Египту“, додаје кустоскиња.

Ковчег потиче из некрополе у Ахмиму. Знамо да је Несмин био свештеник у храму бога плодности, као и сви његови мушки преци. Мајка му је била свирачица у истом храму.

„На сандуку мумије, по дужини, исписани су и цитати из 'Књиге мртвих' који заправо говоре о путовању његове душе у онај свет и о поновном састанку са његовом душом. На самом горњем поклопцу налази се и лице мушкарца. Наравно, то је једна идеализована форма. Оно што недостаје на Несминовом лицу је вештачка брада. Постоји удубљење на коме се налазила, али нажалост, она је изгубљена“, напомиње Дена Бабајић. 

Мумија се чува у посебној витрини у којој су влага и температура не мењају. Да подсетимо, Народни музеј је затворен, а део богате збирке која обухвата око 400 000 предмета, погледајте у прилозима на нашој телевизији и на сајту Музеја.
 

број коментара 0 Пошаљи коментар