Мистерија потопљених бродова у Дунаву ће ускоро бити разрешена

Потопљени немачки ратни бродови са опасним теретом биће извађени из Дунава. Сада је то сасвим извесно, операција ће бити изведена код Прахова, на месту где је Дунав најужи и најбржи.

Немци су пре 76 година у операцији познатој под називом „Дунавски вилењак“, потопили целу своју Црноморску флотилу коју, без великих оштећења, нису могли да провуку кроз Ђердапску клисуру. 

Бродови код Прахова које су Немци на крају Другог светског рата намерно жртвовали носе опасан терет, па ће и вађење бити врло деликатно. Како наглашава гост Јутарњег програма, Вељко Ковачевић из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, о бродовима се доста зна, али се не зна тачна локација неексплодираних убојних средстава и других експлозива који могу да угрозе безбедност саме акције вађења бродова.

„Знамо да је било 220 бродова. Знамо да је одмах после Другог светског рата Југословенска армија извадила 30 бродова и да су под водом остала око 183. Оно што смо утврдили батометријским снимањем јесте да имамо 23 брода која нам угрожавају безбедност пловидбе у сваком смислу и угрожавају животну средину и то је разлог зашто намеравамо наредне године да кренемо да радимо“, наводи гост Јутарњег програма.

Ова 23 брода када је низак водостај сужавају профил пловног пута са 180 на 100 метара, што доводи до великих успоравања у речном саобраћају. Израчунато је да нам то на годишњем нивоу генерише преко пет милиона евра губитака.

Пројекат вађења олупина ће имати две фазе. Тренутно је у току прва фаза, додаје Ковачевић. Уговорена су подводна снимања која имају за циљ да установе где се тачно налазе и која неексплодирана убојна средства. Када буду стигли извештаји од специјализованих компанија које су на тендеру добиле посао, биће обављено ажурирање постојеће техничке тендерске документације и затим ће бити расписан тендер за вађење самих бродова. Оно што екипе сада утврде одредиће методологију вађења бродова.

„Бродови се виде када је водостај низак и има их од речног дна до воденог огледала зато што је систем потапања који су Немци применили био управо тај да потапају један на други како би направили баријеру да Црвена армија не може даље да напредује Дунавом“, објашњава Ковачевић.
 
Неексплодиране мине се лако лоцирају, али када дође до вађења, настају проблеми. Када је немачка делегација ронилаца пре две године посетила ову локацију код Прахова, и они су потврдили да не могу да гарантују како ће се подводне мине понашати када после 75 година дођу у контакт са ваздухом. Зато је неопходно разрадити посебну методологију вађења подводних мина, истиче гост Јутарњег програма.

Што се тиче касетних бомби, оне су лоциране 2010. године кроз пројекат који је финансиран кроз ИПА средства и један део је већ извађен. Оне које су биле близу погона Нафтне индустрије Србије и близу луке Прахово су извађене, остале су само оне које су у близини ова 23 брода.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(уторак, 02. јун 2020, 18:34) - anonymous [нерегистровани]

Dunavski vilenjak

Operacija se zvala Dunavski vilenjak, tu je potopljen i brod bolnica, pa je moguće da su i teški ranjenici ostali na brodu.

(уторак, 02. јун 2020, 16:55) - Nikola [нерегистровани]

Туризам

Извадити и рестаурирати бродове и од тога напрваити туристичку атракцију.

(уторак, 02. јун 2020, 11:35) - Minolovac [нерегистровани]

vujic.vujic@gmail.com

Trošak vađenja i odlaganja /recikliranja bi morala da plati Nemačka, naslednica trećega rajha.