Ако се питате да ли бисте превеслали Атлантик, онда сигурно нећете то учинити

Атлански океан до сада је превеслало свега 1.100 људи, чак осам пута мање од броја људи који су се попели на Монт Еверест. Овог пролећа, једном Србину је то пошло за руком и то усред пандемије коронавируса.

Предраг Трипковић и још четворо одважних људи пловили су у чамцу од осам метара дужине и метар и шездесет ширине преко Атлантског океана укупно 53 дана.

Гостујући у Јутарњем програму заједно са Јованом Мемедовићем који је пратио овај подвиг, Предраг Трипковић објашњава да су пловили устаљеном, познатом рутом, односно пратили су Голфску струју.

„Најуобичајеније веслање је од Канарских острва до Барбадоса, али ми смо се одлучили да весламо од континенталног дела Европе до континенталног дела Латинске Америке. Од Португалије, Канарска острва, Зеленортска острва и онда преко Атлантика до Гвајане. Укупно 6.400 километара које смо превеслали за 53 дана“, објашњава Предраг.

Храбра петорка испловила је у океанском веслачком чамцу из градића Портимао у Португалу почетком марта. Уз Предрага, који осим што је први Србин коме је ово пошло за руком, је и најстарији човек који је превеслао Атлантски океан, у тиму су били веслачи из разних делова света.

Скипер на овој пловидби је био Холанђанин Ралф, један од најзначајнијих прекоокеанских веслача који је на овом походу прославио 800. дан на океану и тиме постао човек са највише дана проведених на пловидби. Другом члану посаде је ово био четврти подухват превеславања океана, а иначе је носилац бројних Гинисових рекорда. Трећи члан је био слабовиди Ирац, параолимпијац, који је такође постао рекордер овим путовањем. И пети члан је припадник специјалних војних снага, такође Ирац.

Гледаоци ће следећег викенда, односно од недеље, моћи да виде прву у низу од три емисије које је Јован Мемедовић посветио Пеђи и његовом подухвату.

Веслање у оваквом типу чамца може да се одвија само ако посада има ветар у леђа и струју која их вуче напред. Никада се не весла у обрнутом смеру и то је олакшавајућа околност, али отежавајућа околност је чињеница да ако желите да одустанете, немате куда да одете.

Предраг каже да је већ трећег дана пожелео да одустане. Наглашава да се физичка прирпемљеност подразумева, али је пресудна ментална стабилност да се издржи 53 дана два сата веслања и два сата одмора у скученом простору чамца. На чамцу се једе експедициона храна, специјално припремљена за овакве подухвате која је богата угљеним хидратима, пре свега шећером јер је потребно надокнадити 5.000 калорија које се потроше у току једног дана.

Највећи изазов на овом путовању је био губитак крме због чега је Трипковић помислио да неће успети у свом науму.

„У току нођи нам је нешто ударило у чамац и издигло га и неколико сати касније смо схватили да смо остали без крме. Пут смо наставили тако што смо окренули чамац и ишли смо са крмом напред а прамцем позади. Веслали смо уназад и у једном тренутку смо морали да додамо једро које смо импровизовали од вреће за спавање, чисто да би нам држало правац“, наводи гост Јутарњег програма.

У емисијама које је припремио Јован Мемедовић гледаоци ће моћи да виде и снимке које је Трипковић направио малом камером коју је носио са собом. Додуше, признаје да је снимао само приликом мирне пловидбе, у критичним тренуцима му то није падало на памет. 

број коментара 0 Пошаљи коментар