Како да пиротски ћилим не скупља само прашину

Пиротски ћилим као уметнички производ са заштићеним географским пореклом, налази се на националној листи нематеријалног културног наслеђа. Један је од три српска ћилима који ће држава предложити Унеску да га уврсти на листу светске културне баштине. Најновија иницијатива је да се у Србији уведе институт „Чувар традиције“ и то најпре у Пироту, који би допринео очувању ћилима.

Неколико жена за разбојем испод чије тупице израњају живописне шаре пиротског ћилима, усамљене су чуварке традиције овог уметничког заната.

„Да би ћилим био такав какав јесте, квалитетан и леп, али наравно и по стандарду и елаборату, ткаља мора да зна све шаре напамет, а у принципу то баш и није лако научити“, објашњава ћилимарка Јасмина Киров.

Популарисањем израде ћилима кроз пројекте, попут ткачке колоније „Етно мрежа“ у сарадњи са амбасадама Америке и Канаде, покушава да допринесе очувању пиротског ћилима. Планирано је да се најпре у Пироту оформи институт „Чувар традиције“.

„Тиме би се упослиле локалне жене из задруге 'Дамско срце' да се посвећено баве очувањем овог заната, преношењем знања, пријемом дипломатских посета, организацијом обука, јавних часова, радионица за децу и младе... све оно што је у јавном интересу да би се ћилим сачувао“, истиче Виолета Јовановић, председница „Етно мреже“.

Град Пирот подржава иницијативе за очување културног наслеђа-у оквиру својих законских овлашћења.

„Град највише може да помогне на промоцији кроз организацију разних гастрономских манифестација, фестивала, изложби... Граду у будућности заиста треба стална поставка ћилима, односно потребан нам је Музеј ћилимарства“, сматра заменик градоначелника Пирота Милош Цолић.

Некада се вештина израде пиротског ћилима преносила с колена на колено. Данас је ћилимарство углавном само део пројекта очувања баштине. Потребно је да поново добије статус уметничког заната од којег ће ћилимарке зарађивати плату. У противном, пиротски ћилим ће остати само вредан музејски експонат.