Čitaj mi!

Sajt i imejl adresa su poslovni resursi u 21. veku, zašto je važno odabrati nacionalni domen

Velika preduzeća jako retko praktikuju da u komunikaciji sa klijentima koriste „besplatne“ imejl servise. Istraživanje koje je krajem prošle godine sproveo Registar nacionalnog internet domena Srbije u 400 preduzeća pokazuje da više od polovine, tačnije 54 odsto, malih preduzeća ima privatne adrese. Adresa elektronske pošte na vlastitom nazivu domena preduzeća donosi bolji odnos sa klijentima i omogućava kontrolu nad poslovnim resursom, kaže za RTS Dijana Milutinović, saradnica za marketing i komunikacije u RNIDS-u.

Gostujući u Jutarnjem programu Milutinovićeva je rekla se taj podatak objašnjava činjenicom da mikropreduzeća imaju mali broj zaposlenih, da je često reč o firmama koje imaju jednog ili dvoje zaposlenih.

„Kao razloge zašto imaju privatne imejl adrese firme navode da nemaju dovoljno informacija, da deluje komplikovano, da nemaju ljude koji bi se time bavili“, navodi Dijana Milutinović.

Prema njenim rečima, imejl adresa na sopstvenom nazivu domena obezbeđuje lepši odnos sa klijentima i omogućava kontrolu nad poslovnim resursom.

Dodaje da su sajt i imejl adresa poslovni resursi u 21. veku. „U Agenciji za privredne registre je potrebno da navedete imejl adresu koja služi kao kontakt, sa institucijama i drugim privrednicima koji će možda da pretraže bazu APR-a da provere kako vaše preduzeće posluje“, objašnjava saradnica za marketing i komunikacije u RNIDS-u.

Prema rečima Milutinovićeve, velika preduzeća se ponašaju drugačije i kada posmatramo iz ugla korisnika videćemo da će jako retko od neke velike firme stići mejl koji sadrži nadimke, brojeve i slično.

„Velike firme iz inostranstva kada se oglašavaju na našem tržištu uvek imaju imejl adrese na nazivu domena na kojem su sajtovi. Ako gledate neke blogere ili ljude koji se bave frilens poslovanjem oni najčešće imaju adrese na sopstvenom domenu“, poručuje Dijana Milutinović.

Naglašava da je elektronsko i onlajn poslovanje prosto eksplodiralo u vreme koronavirusa. Mnogima nije bilo lako da se preorijentišu na taj segment poslovanja, a oni koji su to brzo uradili nikad bolje nisu poslovali.

„Mislim da nas je korona naučila koje su to prednosti poslovanja na internetu. Sa druge strane i nas kao potrošače i kupce verujem da je zaista promenila, sada mnogo češće naručujemo putem interneta, naučila nas je da su nam informacije mnogo dostupnije, da mnogo stvari za koje smo čekali na šalterima možemo da završimo onlajn", rekla je Milutinovićeva.

Dodaje da su društvene mreže nešto bez čega savremeno poslovanje može i ne mora, zavisi ko kakav biznis model usvoji.

„Uvek treba poći od toga da su naš sajt, naša imejl adresa, naše na internetu, ono o čemu mi brinemo i ono što mi plaćamo. Društvene mreže su u vlasništvu inostranih kompanija koje upravljaju svojim resursima kako žele", istakla je Dijana Milutinović, saradnica za marketing i komunikacije u RNIDS-u.

broj komentara 1 pošalji komentar
(sreda, 21. jul 2021, 15:23) - Petar [neregistrovani]

Otvaranje naloga na društvenim mrežama

Moje mišljenje je da je otvaranje naloga na društvenim mrežema veoma liberalno i neuređeno. Predlažem da se ukine mogućnost otvaranja naloga na mreži bez registracije kod državnog organa.
Primer: želim da otvorim nalog na Instagramu, odem lično ili preko e-uprave uputim zahtev za dodelu koda za otvaranje naloga. Bez tog koda ne mogu da otvorim nalog na Instagramu. Da bih dobio kod, dam svoje podatke, korisničko ime. Tako isto i za decu, dete hoće nalog, roditelj podnese zahtev, dobije kod, otvara se nalog. Tako bismo uredili društvene mreže za sva vremena, ne bi bilo anonimnih naloga, svi bi bili odgvorniji na društvenim mrežama. Znam da je ovo sada san, ali će doći vreme kada će to moći da se uradi, pozdrav.