Sijalice i baterije su opasan otpad što znači da ne bi trebalo da ih bacamo u kontejner sa komunalnim otpadom. Gošća Jutarnjeg programa, Sanja Knežević Mitrović, menadžerka projekta koji sprovodi NALED sa partnerima, objašnjava da kada dospeju na deponije iz njih se oslobađaju matrije koje postoje u tim proizvodima, a to su olovo, kadmijum i živa koje kroz zemljište dospevaju u lanac ishrane.

„Ovi tokovi otpada su opasan otpad i tako treba i da ih tretiramo u skladu sa zakonskom regulativom, odnosno da se odvajaju od ostalog otpada“, naglašava Kneževićeva.

Projekta „Povećanje reciklaže za baterije i sijalice“ koji se sprovodi u saradnji sa Nemačkom u njihovom projektu saradnje sa privatnim partnerima, podrazumeva i pilot projekat u Kragujevcu koj je započet u decembru mesecu. Na sedam lokacija u javnim institucijama Grada Kragujevca sada je moguće odložiti i baterije i sijalice.

„Očekujemo da ćemo u januaru krenuti i sa pilotiranjem u Beogradu. Na fakultetima Univerziteta u Beogradu treba da budu postavljene posude, tako da ćemo rezultate tog projekta imati već u prvom kvartalu ove godine“, najavljuje gošća Jutarnjeg programa.

Sistemski je jako malo urađeno na tom planu i zato su i pokretnuti ovi projekti. Trenutno, baterije možemo da odložimo na posebna mesta u pojedinim lancima maloprodajnih objekata, što oni čine samo u okviru svoje poslovne odgovornosti. Ukoliko neko želi sam da odvaja, mora da zove operatere koji sakupljaju i tretiraju ovaj opasan otpad.

„Ono što je sa baterijama problem je da ne postoje podsticajna sredstva, a za kilogram baterija je potrebno četiri evra da bi se pravilno sakupile i tretirale“, dodaje Sanja Knežević Mitrović.

Kada su sijalice u pitanju, količina koja se reciklira je samo deset odsto od ukupno plasiranih na tržištu Srbije, tako da postoji značajan prostor za unapređenje i širenje sistema reciklaže.

Projekat nastoji da kroz pilotiranje pokaže kako to izgleda kada blizu građana imate posude za odlaganje otpada i kada se kontinuirano i pravovremeno radi na podizanju svesti.

„Rađeno je istraživanje i pokazalo se da su ljudi svesni da je to opasan otpad, ali ne znaju šta sa tim treba da rade. Tako da u suštini, svest građana, generalno za ekološke teme, počinje da se budi i podiže, tako da sa kontinuiranom kampanjom bi moglo dosta toga da se postigne“, naglašava sagovornica Ivane Milenković.

U okviru pregovaračkog poglavlja 27 rađene su procene troškova koliko bi koštalo uređenje ovog sistema. Neke procene su da investicioni troškovi za direktivu o baterijama i akumulatorima okvirno bi koštalo oko tri i po miliona evra. Dok za direktivu o električnom i elektronskom otpadu, u koji spadaju i sijalice, procenjuje se da bi investicioni troškovi bili oko 25 miliona evra.

„E, sad, koliko nas košta da ostane status kvo i da taj otpad završava na deponijama, to bi nas definitivno koštalo zdravlja, a ta računica je malo teže da se izvede“, zaključuje Sanja Knežević Mitrović.