Čitaj mi!

Ateisti i vernici dele iste moralne vrednosti, tvrde naučnici

Širom sveta i u različitim kulturama, vlada nepoverenje prema ateistima i uverenje da oni nemaju iste moralne vrednosti kao vernici bilo koje religije. Međunarodno istraživanje otkriva da 45 odsto ljudi smatra da je neophodno verovati u boga da bi čovek bio moralan, ali izgleda da ovaj stereotip nema utemeljenje u realnom životu.

Nedavno sprovedeno međunarodno istraživanje upućuje na zaključak da stereotipi o ateistima i njihovom odnosu prema etičkim principima, ma koliko bili čvrsti i čak imali zastupnike među samim ateistima, nisu ni blizu istine.

Moralne vrednosti među onima koji su religiozni i onih koji to nisu se donekle razlikuju, ali psiholog Tomas Stal tvrdi da obe grupe dele zajednički moralni kompas.

„Ateisti zaista imaju moralni kompas, samo je malo drugačije podešen u pojedinim aspektima u odnosu na vernike, ali u većini stvari nije“, objašnjava Stal, profesor socijalne psihologije na Univerzitetu Ilinois u Čikagu.

Stalovo istraživanje uključuje četiri onlajn ankete i sprovedeno je u dve države: Sjedinjenim Američkim Državama gde je religioznost široko ukorenjena, i Švedskoj koja slovi za jednu od najsekularnijih nacija na svetu.

Prve dve studije su bile usredsređene na ličnu istoriju, ubeđenja, vrednosne sudove i političku orijentaciju 429 Amerikanaca, dok su druge dve studije upoređivale odgovore 4.193 ispitanika iz Sjedinjenih Država i Švedske.

Rezultati su pokazali da su obe grupe iskazale podjednako nizak nivo „nemoralnih“ sklonosti kada je od njih zahtevano da se slože ili ospore izjave poput: „Spreman sam da se služim i nedozvoljenim sredstvima ukoliko će mi to pomoći da uspem“.

Štaviše, skoro svi anketirani u sve četiri studije u jednakom stepenu su ocenili kao moralne sve vrednosti koje se tiču čoveka kao pojedinca, poput poštenja, slobode, zaštite od ugnjetavanja.

Bez obzira na religioznost, većina ljudi se slaže sa izjavom da „društvo najbolje funkcioniše kada je pojedincu omogućeno da preuzme odgovornost za sopstveni život i kada mu se ne određuje šta treba da radi“.

Zanimljivo je i da vernici i ateisti smatraju da je racionalnost vrednost, mada su ateisti više bili skloni skepticizmu i analitičkom razmišljanju.

Vernici više cene zajednicu

Samo kada je reč o moralu koji štiti zajednicu, pokazale su se značajnije razlike kod religioznih ljudi. Oni koji veruju u boga, na primer, lojalnost zajednici, poštovanje autoriteta i njihovih odluka ocenjuju kao veoma važne.

„I u Sjedinjenim Državama i u Švedskoj ljudi koji ne veruju u boga imaju podjednako jaku moralnu zabrinutost kao i vernici kada se govori o zaštiti osetljivih i ranjivih društvenih grupa“, navodi Stal.

„Međutim, ateisti su bili manje skloni da vrednosti koje promovišu grupnu koheziju – poput lojalnosti zajedici, poštovanju autoriteta i svetaca – smatraju relevantnim kao moralne vrednosti“.

Psiholozi smatraju da to ima smisla jer, po mnogima, jedna od funkcija religije i jeste stvaranje visoko kohezivne zajednice, i da će oni koji su više uključeni u zajednicu više ceniti te vrednosti.

Kako su ateisti stekli lošu reputaciju

Mada istraživači priznaju da je teško izvući čvrste zaključe o povezanosti ovih tvrdnji, ali Stal tvrdi da njegovi nalazi ukazuju da je strah još jedan faktor koji ljude okreće veri.

Religiozni ljudi i u Švedskoj i u Sjedinjenim Državama svet doživljavaju kao opasno mesto, te tako taj strah povezuju sa prihvatanjem moralnih vrednosti koje štite zajednicu.

Međutim, ateisti su više okrenuti pojedincu i većinu stvari ne ocenjuju unapred kao ispravne ili pogrešne. Umesto toga, kod njih je zapažena tendencija ka konsekventnim moralnim rasuđivanjem, što znači da uglavnom sude o nekim postupcima na osnovu štete koju oni nanose od slučaja do slučaja.

U stvari, izgleda da su upravo zbog ovih relativizacija, ateisti zaslužili reputaciju nemoralnih osoba. U poznatoj hipotetičkoj situaciji, kako je naveo Stal u izjavi za Lajv Sajens, ateisti će biti spremni da žrtvuju nečiji život za više dobro, što bi drugi smatrali za moralno nedopustivu odluku.

„Važno je napomenuti da se moralne karakteristike ljudi koji donose odluke na osnovu posledica nekih dela (a ne na osnovu unapred utvrđenih pravila), posmatraju kao negativne, jer se konsekventnost doživljava kao manje empatična“, dodaje Stal u svom radu.

Druga istraživanja sugerišu da ljudi nemaju poverenja u ateiste jer se misle da ukoliko oni ne strahuju od božanske kazne, nemaju razloga da se pridržavaju moralnih vrednosti, ako ih uopšte imaju.

Potrebna su dodatna istraživanja

Trenutna istraživanja nisu mogla da utvrde da li se ateisti ili religiozni ljudi zaista i ponašaju u skladu sa moralnim vrednostima koje zastupaju, ali su dala doprinos u objašnjavanju zašto su ateisti stekli takvu reputaciju – zasluženo ili ne.

U narednim istraživanjima namera je da se slična anketa sprovede i u nezapadnim zemljama koje su manje religiozne, ali sa veoma razvijenim osećanjem grupne pripadnosti, kako bi utvrdili da li se ovi nalazi mogu primeniti i u drugim kulturama.

Rezultati ovog istraživanja objavljeni su na portalu PLOS ONE.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">