Čitaj mi!

Kakve bi posledice po zdravlje ljudi imalo putovanje na Mars

Sledeći veliki iskorak u istraživanju svemira bi trebalo da bude ljudska misija na Mars, a NASA očekuje da će čovek prvi put sleteti na Crvenu planetu za nešto više od deset godina. Ali svemir je vrlo neprijateljsko okruženje za čoveka, počev od izostanka gravitacije, preko štetnog zračenja do nepostojanja izmene dana i noći, te se postavlja pitanje kakve posledice će na astronaute ostaviti ovaj izlet na Mars.

Misija sa ljudskom posadom na Mars biće fizički i mentalno mnogo zahtevnija nego dosadašnja putovanja koja su ljudi preduzimali tokom poslednjih 60 godina istraživanja svemira koje je prvim letom započeo Jurij Gagarin. Let do Marsa i nazad bi trebalo da traje otprilike 14 meseci, a misija bi trajala najmanje tri godine. Održanje visokog nivoa kognitivnih sposobnosti i efikasan timski rad preduslov su za siguran i uspešan ishod misija.

Međutim, nova studija nedavno objavljena u časopisu Frontiers of Physiology, otkrila je da bi nedostatak gravitacije u takvim misijama mogao negativno da utiče na kognitivne sposobnosti i emocionalnu inteligenciju astronauta.

Koje promene u našem telu izaziva boravak u svemiru

Od prvih svemirskih misija bilo je jasno da izlaganje mikrogravitaciji, odnosno bestežinskom stanju, dovodi do dramatičnih promena u ljudskom telu. To se odnosi na kardiovaskularni, mišićno-koštani i nervni sistem.

Na Zemlji, gravitaciju osećamo pomoću vida i ostalih čula, uključujući i one u unutrašnjem uhu. Kada nam glava stoji uspravno, mali kristali u srednjem uhu – vestibularni otoliti – savršeno se uravnetežuju u viskoznoj tečnosti. Ali kada pomerimo glavu, gravitacija tera tečnost da se pokreće i to šalje signal mozgu da je naša glava promenila položaj. Tokom svemirskog leta, ovaj mehanizam ne funkcioniše.

Let u svemir može nepovoljno da utiče i na anatomiju mozga astronauta. Strukturne promene mozga primećene su kod astronauta posle povratka sa Međunarodne svemirske stanice. Promene se odnose na pomeranje mozga ka gore unutar lobanje i manju povezanost između područja na površini mozga, korteksa i onih unutar mozga.

Još se ne zna kako ove promene utiču na ponašanje, ali naučnici i dalje ispituju. Zna se da astronauti pate od osećaja dezorijentacije, perceptivnih iluzija, poremećaja ravnoteže i mučnine. Međutim, ovi rezultati se temelje na veoma malim uzorcima.

Nova studija Nase

Nova studija koju je preduzela Američka svemirska agencija NASA istraživala je učinak mikrogravitacije na kognitine sposobnosti. Ali umesto da su 24 učesnika eksperimenta poslali u svemir, poslali su ih u krevet jer je učinak određene vrste odmaranja u krevetu jednak učincima bestežinskog stanja i zato se dosta koristi u istraživanjima. Kada stojimo uspravno, telo i vestibularni otoliti stoje u ravni sa gravitacijom, a dok ležimo stoje pod pravim uglom.

Učesnici istraživanja su morali da leže na leđima pod uglom od šest stepeni, sa spuštenom glavom u odnosu na telo i tako gotovo dva meseca bez promene položaja. Tokom ovog perioda redovno su rešavali niz kognitivnih zadataka namenjenih astronautima koji su relevantni za svemirske letove kako bi procenili njihovu prostornu orijentaciju, pamćenje, ponašanje tokom kriznih situacija i razumevanje emocionalnih reakcija drugih osoba.

Rezultati su pokazali malo, ali progresivno usporavanje kognitivne brzine u zadacima koji uključuju senzorne i motoričke veštine, što je u skladu sa promenama koje su primećene i kod astronauta posle leta u svemir. Ispitanici su takođe imali poteškoća u proceni emocionalnih stanja na osnovu gledanja lica drugih ljudi.

Prilagođavanje promenama gravitacije zahtevalo je vreme i napor kod učesnika eksperimenta. Iako im je uspešnost u rešavanju većine kognitivnih zadataka u početku opadala, posle otprilike 60 dana su ostale nepromenjene do kraja eksperimenta. Ali sposobnost prepoznavanja emocija je nastavila da se pogoršava. U stvari, učesnici eksperimenta su počeli sve više da izraze lica koji su im pokazivani tumače kao negativne emocije, pre nego kao srećne ili neutralne.

Zašto je ovo važno?

Za svemirsku misiju presudno je da astronauti sačuvaju sposobnost da budu odlučni i brzi u donošenju odluka. S obzirom na to da moraju mnogo vremena da provedu zajedno u malom prostoru, neophodno je i da sačuvaju sposobnost ispravnog „čitanja“ emocija kod svojih kolega.

Zato se sugeriše svemirskim agencijama da razmotre uvođenje odgovarajuće psihološke obuke pre misije, kao i neki vid psihološke podrške tokom leta kako bi rizike izbijanja sukoba među posadom sveli na minimu.

Poslednji napredak i ulaganje u raketnu tehnologiju otvaraju novo i uzbudljivo doba istraživanja svemira. Mikrogravitacija može biti duboko uznemirujuća i može na mnogo načina da ugrozi uspeh ovih misija.

broj komentara 9 pošalji komentar
(sreda, 21. apr 2021, 07:06) - горица [neregistrovani]

дивно

ако буде све како треба бићу жива да то видим

(utorak, 20. apr 2021, 21:23) - anonymous [neregistrovani]

Bajke za decu?

To što vi pišete nisu ni bajke za decu. Jer čak i mala deca znaju da je sila gravitacije jedna od četiri moguće sile u univerzumu koju izaziva prisustvo velikih masa. Elektromagnetne sile generiše električno naelektrisanje (engleski: electric charge), jake nuklearne sile generiše naelektrisanje boja (engleski: color charge) i tako dalje. Gravitacione sile generiše masa i ništa drugo. Šta bi to "u unutrašnjosti naše planete" (ako nije njena masa) moglo da izazove gravitacione sile u okolini Zemlje. Osim toga, kakvi to mehanizmi "u unutrašnjosti naše planete" imaju uticaja na kretanje na primer Jupitera oko Sunca, a to kretanje je pod uticajem gravitacione sile, i može se vrlo precizno opisati Njutnovim zakonom gravitacije, a ako se baš želi izuzetna preciznost može se ići i na Ajnštajnov zakon gravitacije radi nekih sitnih korekcija. Oba pomenuta zakona jasno kažu da je prisustvo mase uzrok zakrivljenja prostora odnosno gravitacione sile. Razumem da ima ljudi koji se ne razumeju u nauku i specifično u fiziku, ali onda se bar treba uzdržati od brukanja na ovim stranicama iznošenjem smešnih nebuloza.

(subota, 17. apr 2021, 06:28) - Gamailo [neregistrovani]

bajke za decu

Bez otkrića veštačke gravitacije i antigravitacije Kosmička outovanja su samo bajke.Boravak duže vreme na kosmičkim stanicama Naše planete je mučan i tegoban A tek izlazak i spuštanje na Našu Planetu. Da bi se to otkrilo potrebno je promeniti laži da je gravitaciji uzrok masa u istinu da se ona proizvodi u unotrašnjosti naše Planete .A antigravitacojom odbijanjem sa gracitaciobim poljem Planete kosmička pitovanja postaće dostupna.A odbijanjem sa gracitacionim poljem Sunca daleko brže će se putovati do drugih Planeta nego upotrebom raketnog goriva.
Bez uništenja laži sve to neće biti dostupno .A laž je i ako druge i sebe nazivamo čovekom i čovečicom a tako se ljudi nazivaju u tekstu .

(sreda, 14. apr 2021, 00:07) - Захвални унук! [neregistrovani]

Покојна баба :

Што иду код Бога,да га љуте!

(utorak, 13. apr 2021, 19:21) - Mira [neregistrovani]

Različit ugao?

Ne znam iz kakvog vi to "ugla" gledate, ali bilo bi zanimljivo saznati koji su vam to "drugi elegantniji metodi za pokretanje u praznom prostoru, tako da bi se do Marsa moglo stići za par dana ili brže". Recimo da se želi do Marsa stići za dva dana (48 časova), mada bi vi hteli i brže. Rastojanje do Marsa je
281650000 km, što znači da podeljeno sa 48 časova, to zahteva srednju brzinu od 5867708 km/h ili što je možda lakše razumeti 1630 km/s. Današnje rakete kojima čovečanstvo raspolaže mogu da ostvare samo oko 36000 km/h što daje 10 km/s. Kakav to pogon može da obezbedi 160 puta veću brzinu od današnjih raketa, a da nije proizvod holivudske fikcije? I kako bi se ostvarilo ubrzanje do takvih brzina bez rizika po zdravlje putnika. I na kraju, zašto bi sve ozbiljne svetske svemirske agencije, koje zapošljavaju veliki broj vrhunskih naučnika, planirale putovanje do Marsa od dve godine, ako se tamo može stići za "dva dana ili brže". Smatrate li vi da su svi ti ljudi neobavešteni o svojoj struci? Bojim se da ste se vi načitali i nagledali naučne fantastike (koju i ja inače volim) bez pokrića.

(utorak, 13. apr 2021, 14:57) - anonymousns [neregistrovani]

A kosmicko zracenje?

Nepotpun clanak. Nemaju jos uvek zastitu od kosmickog zracenja. Cim bi izasli iz Zemljinog magmetnog polja pocelo bi da ih smrtno ugrozava. Ne bi stigli zivi do Marsa.

(utorak, 13. apr 2021, 12:23) - anonymous [neregistrovani]

Hmm

I sta ce gore?

(utorak, 13. apr 2021, 09:44) - anonymous [neregistrovani]

Tup ugao

Odlično je da dobijamo ovakve popularno pisane članke o naučnim istraživanjima. Možda bi nešto od ovoga važilo i za ljude koji su dugo vezani za krevet. Ne bih se odmah pitao šta će to nama.

(ponedeljak, 12. apr 2021, 23:51) - anonymous [neregistrovani]

razlicit ugao

Sve receno ima smisla. Takodje se namece i pitanje: Sta ce nama sve to? Znam da je uzbudljivo, ali cena je velika. Rakete nosaci koje danas pokrecu te letilice su zastarele. Postoje drugi elegantniji metodi za pokretanje u praznom prostoru, tako da bi se do Marsa moglo stici za par dana ili brze. U takvom jednom slucaju poseban izazov bi bio da se ne "udari" u nesto tokom puta ma koliko da je maleno, jer pri takvoj brzini i kap vode je projektil.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">