Čitaj mi!

Slanje ljudske posade u svemir je dokaz sposobnosti kineskog kosmičkog programa

U geostacionarnoj orbiti, na 380 kilometara od površine Zemlje, od juče borave i tri kineska astronauta koji se kreću uporedo sa Zemljom. Tajkonauti će provesti oko tri meseca u modulu buduće kineske svemirske stanice „Tjangong“.

Kineski svemirski progam je prethodnih godina naveo čitav svet da počne da koristi izraz tajkonaut prema kineskoj reči za svemir. Trojac koji je letelicom „Šendžou 12“ stigao na prvi od modula buduće kineske svemirske stanice, živeće stotinak dana u prostoru oblika cilindra dugog 16,6 i širokog 4,2 metra.

„Ovaj događaj ima ogroman simbolični značaj za kineski kosmički program i za njegovu percepciju u ostatku sveta. Ovo ne znači da Kina preuzima vodeću poziciju u osvajanju svemira jer je pozicija Sjedinjenih Država i njenih saveznika i dalje neprikosnovena u takozvanoj kosmičkoj trci, a s druge strane i Ruske federacije“, napominje Slobodan Bubnjević, novinar koji se bavi naukom i autor portala Nauka kroz priče.

Međutim, ovo pokazuje da Kina ne samo da može da lansira modul buduće svemirske stanice, već i da ga nastani. To govori da je njen kosmički program u ovom trenutku „odrastao“, ističe gost Jutarnjeg programa.

U poslednjih šest meseci Kina je izvela još dva velika poduhvata u svemiru. Spustila je rover na Mars koji je poslao svoje sopstvene fotografije i to bez propagandne pompe koja je pratila američki program. S druge strane, uradili su nizgled jednostavnu, ali veoma zahtevnu operaciju, slanja modula na površinu Meseca koji je doneo uzorke.

„Kao i svaka misija sa ljudskom posadom, ovo je dodatni pokazatelj sposobnosti i fleksibilnosti kineskog kosmičkog programa i predstavlja jednu vrstu zaokreta za budućnost istraživanja svemira“, napominje Bubnjević.

Modul na koji su odleteli kineski astronauti biće centralni deo buduće svemirske stanice i iz dosadašnjeg iskustva znamo da i kada je građena Međunarodna svemirska stanica, takođe je građena modularno. Različiti delovi, tokom niza godina, su slati, sklapani i povezivani. Očigledno je da i Kinezi idu istim putem.

„Videli smo kako je Kina u svim etapama svog kosmičkog programa, koji drži dosta skrovito, u odnosu kako zapadni kosmički programi izgledaju, zapravo išla korak po korak ostvarujući napredak u onim oblastima koje su na neki način već postignute. Sada se i njihov kosmički program nalazi na pragu nekog novog prostora i nepoznanice“, dodaje sagovornik Bojane Marković.

S obzirom na to da je životni vek Međunarodne svemirske stanice oročen na još dve godine, nije isključeno da ćemo u bliskoj budućnosti na 380 kilometara od površine Zemlje imati samo kinesku kosmičku stanicu.

Centralni modul svemirske stanice Tjangong će biti namenjen za život astronauta, imaće laboratoriju i teleskop poput Habla. Na njega će se povezati još dve laboratorije, što upućuje na zaključak da Kinezi potenciraju naučna istraživanja.

Zašto Kina nije bila deo mećunarodnih svemirskih misija

Međunarodna svemirska stanica je zajednički poduhvat Nase, Roskosmosa i evropske, japanske i kanadske svemirske agencije. Kina nije bila uključena u ovaj projekat, a Andrea Rajšić, članica Nasinog tima koji istražuje Mars, u uključenju u Jutarnji program, podseća da je 2011. godine odlukom američkog Kongresa, Nasi bilo zabranjeno da ulazi u bilo kakve bilateralne sporazume sa Kinom.

Andrea Rajšić kaže da kada je Nasa zatražila od Kineza vreme sletanja njihovog rovera na Mars, nisu dobili nikakve podatke i to su mogli da prate jedino preko objava na Tviteru.

Kada se pogledaju godine starosti ove kineske posade, astronauti imaju 56, 54 i 45 godina, što očigledno govori da je u pitanju iskusan tim.

„Smatra se da su srednje godine za astronaute 42 za žene i 44 za muškarce, što znači da ova posada nije mnogo starija od ostalih. Jer kada pogledate, astronaut mora da završi jako dug proces obrazovanja, a potom još osam do 10 godina pripreme za boravak u svemiru, tako da ovaj podatak nije iznenađujući“, naglašava Andrea Rajšić.

Budućnost kineskog svemirskog programa

Kina očigledno u duhu svoje kulture i nauke koja je dosta drugačija od one koja se u Evropi i na zapadu neguje, gde je sve jako otvoreno i transparentno i gde se ljudi nadmeću u objavljivanju radova na tu temu, Kina ima drugačiju tradiciju, pa je ponekad to teško razumeti.

„Nažalost, postoji jedan manjak međunarodne saradnje, pre svega između Kine i Sjedinjenih Država koji je potpuno političke prirode, i sigurno bi bilo više benefita za obe strane, jer svemir je dovoljno veliki da bi svi mogli da učestvuju i sarađuju i da se tu napravi jedan iskorak“, smatra Bubnjević.

Prisustvo ljudi u svemiru dramatično menja sposobnosti jednog kosmičkog programa, napominje Bubnjević. Nastanjivanje ljudi na svemirskim stanicama se pokazalo centralnim za sva druga istraživanja, jer u svemiru imate specifične okolnosti i mogu se sprovoditi testovi koje je na Zemlji nemoguće izvesti.

Međunarodna svemirska stanica je nesumnjivo dokazala i da ovakve stanice omogućavaju da se pripreme druge misije.

„Centralna želja Američke svemirske agencije je osvajanje Marsa i sletanje ljudske posade na Mars. Da bismo dočekali do kraja ovog veka jednu misiju sa ljudskom posadom na Marsu, pre toga je neophodno izgraditi jednu stanicu u svemiru koja će omogućiti obilje konkretnih detalja u samim projektima, pa i samo lansiranje će najverovatnije biti orbitalnog tipa, zato što prosto ne možete podići dovoljno veliki svemirski bord koji bi odneo ljude na Mars. Zato su ovakve stanice preduslov i pretkorak za onu vrstu osvajanja kakvih do sada nije bilo“, zaključuje Slobodan Bubnjević.

broj komentara 4 pošalji komentar
(ponedeljak, 28. jun 2021, 00:13) - anonymous [neregistrovani]

Kako do Marsa, a i do drugih dostignuća u Kini

Technologija Zapada je korišćenja u mnogim novijim kineskim “dostignućima” pa i u kosmičkim. Zbog jeftine radne snage i želje za još boljom zaradom zapadnih kompanija, kinezima je sve servirano bukvalno na tanjiru prebacivanjem proizvodnje u Kinu.. Skoro sva dostignuća i intelektualna saznanja su im tokom dvadesetak godina proizvodnje i rada na njima, postala lako dostupna. Političke elite zapada su to najzad shvatile, ali nažalost kasno.

(četvrtak, 24. jun 2021, 16:51) - anonymous [neregistrovani]

Zamjena pojmova...???

Sta znaci kad neko kaze...
Sta znaci kad neko zna i vjeruje.
Sta znaci kad neko misli...
Sta je nebo...????
Cudna nepoznata rijec, kojoj smo izgubili znacenje.....

(sreda, 23. jun 2021, 08:35) - GAMAILO [neregistrovani]

ODGOVOR

Pravi smisao reči ZEMLJA je Zemaljski Svet zato tako netreba nazivati našu Planetu niti kao političari Državu niti kao ljudi na selu njive i bašte . Netreba ni tražiti Van Zemaljce osobe van Zemlje već tražiti Zemljane Ovozemaljske ljude. A netreba se ni smatrati Nebeskim Narodom jer je pravi smisao reči Nebo nebeski Svet .Netreba ni govoriti da se oblaci kreću Nebom već atmosferom Planete niti da su Zvezde na Nebu već treba govoriti da su one u Kosmosu.

(ponedeljak, 21. jun 2021, 10:33) - Ситна корекција [neregistrovani]

Геостационарна орбита

Велика полуоса геостационарних орбита износи 42.164 km (рачунато од центра Земље), а не 380 km од површине, па је свемирска станица у ниској орбити.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">