Čitaj mi!

Gordana Vunjak Novaković za RTS: Moja nagrada znači da ljude zanima napredak u medicini

Na ceremoniji dodela najprestižnije evropske nagrade za pronalazače, srpska naučnica Gordana Vunjak Novaković osvojila je najveći broj glasova i dobila Nagradu publike koju dodeljuje Evropski zavod za patente. Za RTS kaže da je iznenađena nagradom, najpre zbog velike konkurencije.

Za inovativni doprinos u biomedicini, Gordana Vunjak Novaković izabrana je i za finalistkinju prestižne evropske nagrade za životno delo, za pronalazače u 2021. godini.

U toj kategoriji, bila je u konkurenciji sa još dvojicom finalista, naučnicima i istraživačima iz Nemačke: Metinom Kolpanom i Karlom Leom. Nagrada je pripala fizičaru Karlu Leu.

Ipak, ceremonija dodele nagrada završena je objavom pobednika Nagrade publike. Za dobitnika se glasalo na internet portalu Zavoda od 4. maja.

Najveći broj glasova (48,1 odsto) dobila je Gordana Vunjak Novaković. Tako je pobedila u konkurenciji 15 finalista.

Vunjak Novakovićeva je u Beogradskoj hronici izjavila da je dodela nagrada bila zaista lepa, i da se nije nadala da će dobiti nagradu. Navela je i da je konkurencija bila ogromna.

„Gledala sam, gledali su moji studenti, i na kraju je bilo jako lepo iznenađenje što sam zaista dobila tako mnogo glasova, što meni mnogo znači. To znači da se ljudi zaista interesuju za napretke u medicini i da su glasali za ono što radim u suštini, znači za razvoj tih novih tehnologija koje mogu da nam pomognu da živimo i duže i bolje", rekla je Vunjak Novakovićeva.

Rad Gordane Vunjak Novaković, profesorke Univerziteta Kolumbija, članice SANU i prve Srpkinje i žene koja je postala član Nacionalne akademije inženjerstva SAD, rešio je kompleksne probleme u vezi sa zamenom oštećenog tkiva.

„Mi radimo na tome da se tkiva zamenjuju ili popravljaju, leče. Sve skupa se zasniva na ili korišćenju matičnih ćelija samog pacijenta, ili njihovih proizvoda. Radimo zaista puno različitih oblasti: od kostiju i ostalih skeletnih tkiva, do pluća, srca... Isto tako, inženjerstvo tkiva koristimo ne samo u regenerativnoj medicini, nego i da modelujemo bolesti i ispitujemo lekove.

Na primer, ti organi na čipu – kako ih mi zovemo – sada se koriste da modelujete inflamaciju, infekciju, kancer. To znači nije nešto što se ugrađuje u pacijenta, ali može na jedan sasvim drugačiji način da pomogne medicini. Možete da radite studije bolesti i lekova koje su specifične za pacijenta, a to je jako važno zato što u ogromnoj većini bolesti mi ne reagujemo isto. Tako da je tok bolesti različit od jedne osobe do druge i reakcija na lekove je različita", objasnila je Gordana Vunjak Novaković.