Čitaj mi!

Starenje je nezaustavljiv proces, zaključili naučnici posle opsežnog istraživanja

Besmrtnost i večna mladost su mit i ostaće mit. Novo istraživanje koje je sproveo multidisciplinarni tim naučnika konačno stavlja tačku na raspravu o tome možemo li živeti večno i biti zauvek mladi, jer brzinu starenja ne možemo usporiti zbog bioloških ograničenja.

Brojna istraživanja koja su imala čak i podršku države, brojnih kompanija, naučnika i zainteresovanih investitora u industriji vrednoj 110 milijardi dolara – za koju se procenjuje da će do 2025. godine vredeti 610 milijardi dolara – decenijama su pokušavala da iskoriste stečena znanja na polju genetike i da pomoću veštačke inteligencije pronađu način da zaustave, pa čak i obrnu proces starenja.

Ali poslednja, po mnogo čemu jedinstvena, studija dokazuje da najverovatnije ne možemo usporiti brzinu starenja, pre svega zbog bioloških ograničenja.

U izradi ove studije učestvovao je međunarodni tim naučnika iz 14 zemalja, uključujući i istraživače sa Univerziteta Oksford, a cilj im je bio da provere hipotezu o „nepromenljivoj stopi starenja“ koja kaže da svaka vrsta ima ustaljenu i stabilnu stopu starenja počev od odrasle dobi.

„Naši rezultati idu u prilog teoriji da sve više ljudi živi duže zato što je smanjena stopa smrtnosti na mlađim uzrastima“, navodi Hose Manuel Aburto iz Oksfordovog centra za demografske studije, koji je analizirao podatke o broju rođenih i umrlih u svim delovima sveta tokom više vekova.

„Uporedili smo podatke o broju rođenih i umrlih ljudi i primata i otkrili da je ovaj opšti obrazac smrtnosti kod obe vrste isti“, dodaje Aburto. „To nas upućuje na zaključak da biološki, a ne faktori životne sredine, određuju našu dužinu života“.

Aburto objašnjava da statistički podaci potvrđuju da ljudi žive duže kako im se poboljšava stanje zdravlja i životni uslovi, što ujedno dovodi do povećanja prosečne dužine života na svetu. „Ipak, nagli porast stope smrtnosti, kako se približavamo starosti, nepromenljiv je kod svih vrsta“, tvrdi demograf.

Rasprava o tome koliko se može produžiti ljudski vek decenijama deli akademsku zajednicu, a potraga za što dužim i što zdravijim životom posebno je aktuelna u Velikoj Britaniji, u kojoj se najmanje 260 kompanija, 250 investitora, 10 neprofitnih i 10 istraživačkih laboratorija bavi ovim istraživanjima koristeći najnapredniju tehnologiju.

Vlada Velike Britanije je čak dala prioritet određenim sektorima koji se bave upotrebom veštačke inteligencije u proučavanju dugovečnosti, uključivši ih među četiri velika izazova strategije budućeg industrijskog razvoja, kojoj je cilj da Britanija stekne prednost u ovoj oblasti.

Ali ono što je nedostajalo u ovoj decenijskoj raspravi je istraživanje koje bi uporedilo životni vek različitih životinjskih vrsta i ljudi kako bi utvrdili koji faktori utiču na stopu smrtnosti.

Ova poslednja studija popunjava tu prazninu, naglašava Aburto. „Ova izuzetno bogata datoteka nam je omogućila da uporedimo razlike u stopi smrtnosti kako unutar, tako i između različitih vrsta“.

Dejvid Džems, profesor biogerontologije na Institutu za zdravo starenje Londonskog univerzitetskog koledža (UCL), smatra da objavljena studija upućuje na zaključak da je urađeno „Vrlo moćno istraživanje čiji rezultati sigurno dokazuju sporne činjenice“.

Baza podataka koju je analizirao Aburtov tim otkriva da postoji isti opšti obrazac smrtnosti: visoka stopa smrtnosti odojčadi, koja se naglo smanjuje u periodu detinjstva i tinejdžerskog doba, ostaje niska do rane odrasle dobi, a zatim se sa starošću neprestano povećava.

„Naše analize potvrđuju da je u ranijim istorijskim periodima očekivani životni vek bio nizak jer je mnogo ljudi umiralo u mladosti“, navodi Aburto. „Ali razvojem medicine, poboljšanjem kvaliteta života, očekivani životni vek se povećao. Sve više ljudi danas živi mnogo duže, međutim stopa smrtnosti starih se nije promenila“, napominje demograf.
„Rezultati ove studije pokazuju da evoluciona biologija nadjačava sve druge faktore i napredak medicine nije uspeo da savlada ta biološka ograničenja“.

broj komentara 6 pošalji komentar
(sreda, 23. jun 2021, 10:15) - GAMAILO [neregistrovani]

ODGOVOR ZEMLJA JE RAVNA.

Pošto je pravi smisao reči Zemlja Zemaljski Svet a to je ono što ljudi nazivaju Svemirom Kosmosom ili Vasionom ona može biti i ravna jer to niko nezna niti može znati .Jer da bi se znalo kakva je mora se izaći izvan nje..
A kako je Svemir to jest Zemlja stvorena to se može znati . Prvo je stvoreno centralno telo sa silom gravitacije koliko i celi Kosmos to jest Zemlja .Zatim su od njega stvoreni Veliki Sistemi pa unutar njih manji pa unutar njih sve manji do najmanjeg.
Mi smo u najmanjem i gledamo iznutra prema spolja ka sve većim sistemima. Naša Planeta je deo sunčevog sistema dalje naša Zvezda je deo jata zvezda koje kruže oko pulsara a oni oko centra Galaksije.Dalje naša galaksija je deo jata galaksija koje kruže oko svog Kvazara a on oko centralnog tela Velikog sistema koji čine jata galaksija.Tako je stvoren Kosmos to jest Zemlja.

(sreda, 23. jun 2021, 08:19) - GAMAIKO [neregistrovani]

ODGOVOR

Da bi se živelo duže prvo treeba promeniti shvatanje da nemože dugo da se živi gluposti u istinu. A Istina je da mi nismo punoletni sve do 28 godina a ne sa 18 godina .Sledećih 77 godina mi smo mladići i devojke a sledečih 700 godina je naše srednje doba. Onaj ko nije doživeo ni 105 godina vodio je nakaradan život .
A da bi se živelo duže treba izbegavati i gluposti da smo mi nebeski narod a ne ovozemaljski ne govoriti da je naše telo nekakav čovek i čovečica već da smo to mi . Ne cmakati u crkvama i manastirima mrtvace. i govoriti što više o životu a ne smrti.

(subota, 19. jun 2021, 22:19) - anonymous [neregistrovani]

@Samo pogoduju naručiocu

i Zemlja je ravna, je l' da?

(subota, 19. jun 2021, 21:36) - anonymous [neregistrovani]

Mnogo smo htjeli...???

Malo smo zapoceli...
Zakljucili smo..
Ali iz cega smo izveli zakljucak...
"" Besmrtnost i vjecna mladost ""
Ostat ce zgazen cilj... Pa sta??
Cemu i kome je cilj nekakav san iz neke vjecne mladosii..
Analiza problema kome smo usmjereni...
Bioloska , geneticka i starosna ogranicenja..
A pitanje cuda i suprotnosti.
Proizilazi iz jedne celije i deset gena.
Sta je vece gen ili celija.
Sta je jezgro...??
Opsta funkcionalna rijec ili je to.. sadrzajni pojam.
Necemo obilaziti oko sadrzaja...
Postoje mogucnosti da se pomjeri starosna granica..
Vjecna mladost je apriornost nemoguceg...


(subota, 19. jun 2021, 19:55) - anonymous [neregistrovani]

Produžili smo starost a ne život

Nauka je jedino uspela da nam razvuče starenje umesto da su produžili dvadesete do pedesete recimo

(subota, 19. jun 2021, 19:53) - anonymous [neregistrovani]

Samo pogoduju naručiocu

Lepo se kaže da je tu zainteresovana industrija koja će uskoro vredeti 610 milijardi dolara. Ako ljudi mogu da zaustave starenje ta vrednost pada na nulu. Neće to niko dozvoliti. A vrlo je primetno da navode sve neke gluposti, a izbegavaju suštinu, da se ne zna ni zbog čega, u stvari, starimo. Nauka ne zna ni za jedan razlog zašto organizam ne pravi stalno "mlade" ćelije, a znamo da, u svakom trenutku, u našem telu najstarija ćelija ima tek 20 godina. A onda taj matori organizam (žena) odjednom može da napravi potpuno nove, mlade ćelije bebe? Savršeno je jasno da možemo da zaustavimo starenje. Nažalost, ne možemo da zaustavimo 610 milijardi dolara.