Budite mjau i vau ekspert i pomozite svojim ljubimcima

Visoke temperature sa sobom nose brojne opasnosti po zdravlje ljudi, ali i životinja. Kao i ljudima, vrućina može da smeta i kućnim ljubimcima, pa čak da kod njih izazove i zdravstvene probleme.

Vrućina kao faktor stresa kod pasa može izazvati gubitak apetita, ali i smanjenje opštih fizičkih sposobnosti. Životinje se ne hlade znojenjem, a kao i ljudi mogu da dožive toplotni udar.

Gostujući u Jutarnjem programu, Aleksandar Gavrić iz agencije „Enimal reskju Srbija“, naglašava da je životinjama problem to što one nemaju znojne žlezde, tako da je njima po ovim vrućinama još teže.

„Jako važno u ovom toplom periodu godine je da pse ne izvodimo napolje u šetnju preko dana. Asfalt je vreo. Mi to ne osećamo jer imamo obuću, a oni nemaju. Kada zgaze na vreo asfalt mogu da ispeku šape i zadobiju ozbiljne povrede. Znači, ujutru rano i uveče, kasnije, nikako preko dana“, naglašava Gavrić.

Obavezno im moramo obezbediti dovoljnu količinu vode. I to ne samo psima i mačkama, već i pticama. Posebnu pažnju treba obratiti u slučaju prevoza ljubimaca kolima.

„Ljudi nisu ni svesni koliko brzo temperatura u kolima može da poraste. Dešava se da ljudi pomisle da će izaći iz kola samo na brzinu da nešto završe, ostave psu malo odškrinut prozor, ali to nikako nije dovoljno. To su situacije koje su potencijalno jako opasne za životinje, jer temperatura u kolima može skočiti i do 60, 70 stepeni, što je smrtonosno za životinju i to u vrlo kratkom roku“, ističe gost Jutarnjeg programa.

Gavrić preporučuje jednostavnu metodu kojom se može proveriti da li je životinja dehidrirana. Ako se povuče koža na leđima neposredno ispod glave, i ako se koža brzo vraća u prvobitni položaj, znači da je životinja dobro hidrirana. Ako se koža polako vraća, znači da životinji nedostaje vode u organizmu.

U gradovima je potrebno pomoći i životinjama koje žive na ulici i nemaju vlasnika. Potrebno je i njima ostaviti dovoljno sveže vode.

Među vlasnicima ima dosta onih koji ne znaju dovoljno o životinjama i njihovom ponašanju. Često nepotrebno paniče, ali nekada i ne obraćaju pažnju na važne stvari. Životinje su, kao i ljudi, nervozne na vrućini jer im podjednako smeta.

„Inače imamo mnogo toga da naučimo. 'Enimal reskju' je pokrenuo jedan projekat koji se zove 'Mjau, vau ekspert', u kome obučavamo decu kako pravilno da priđu životinjama, kako da nauče što više da bi imali bolji odnos prema njima i da bismo mi kao društvo imali bolji odnos prema njima, zaključuje gost Jutarnjeg programa na kraju gostovanja.  

broj komentara 2 pošalji komentar
(četvrtak, 25. jul 2019, 16:04) - anonymous [neregistrovani]

Сјајно, али...

солидаришем се са коментаром. Докле ћемо да се одричемо нашег језика и зашто то чинимо?!

(četvrtak, 25. jul 2019, 12:58) - anonymous [neregistrovani]

sjajno, ali...

Bravo za gosta, ali moram da primetim da bode oči ime organizacije. Aman, zašto je ime na engleskom? Zar je toliko teško reći "Spašavanje životinja - Srbija" i kako je uopšte moguće registrovati ime organizacije pod imenom "Animal Rescue Serbia"? Razumem potrebu za internacionalnom komunikacijom, ali kad je u pitanju ime to mora da bude sekundarma opcija, nešto što se radi po potrebi. Pa čak i da je upitanju međunarodna franšiza, kakav je problem prevesti naziv? Pitam se koliko će vremena proći da organizacije poput ove počnu svoje akcije da nazivaju "Meow-wuf" umesto mjau-vau. Mislim, gde je granica naše bolesti da sopstvenu svakodnevicu živimo posredstvom inostrane (američke) kulture na tako banalnim nivoima poput ovoga.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">