Na Tari je izgradnja pod kontrolom u meri potreba i raspoloživih resursa. U Nacionalnom parku, definisane su zone različitog stepena zaštite, a prirodi je ostavljeno 15 odsto područja, u kojem nema nikakvog delovanja čoveka.

Posebno su interesantne prašume, poput  „Crvenog potoka“ i u njemu „Tepih livade“.

„Lokalitet je izdvojen pedesete godine i ljudska ruka nije ništa radila, znači spontan je razvoj sastojine, ovo je prašuma, jednostavno, drveće živi, umire, pada, i vraća se u neka nova buduća stabla. Jedan ciklus koji kruži“, rekao je Dragan Đurić, direktor Nacionalnog parka „Tara“.

Tepih livada u „Crvenom potoku“, dobio je naziv  je po tome što se ugiba pod nogama, kao mekani tepih, usled zadržavanja vode iznad nepropusnog tla na kome se nalazi.

Ovde je klima vlažna i hladna, pravi raj za mahovine. Tresetište postoji još od ledenog doba, staro je više hiljada godina, a godišnje raste, tek po jedan milimetar.

Tragom ovakvih lokaliteta, a ovaj je jedinstven, ne samo u Srbiji, već i u svetu, dolaze mnogobrojni turisti. I svaki njihov dan, proveden na Tari, može biti otrkriće i novo zadovoljstvo.

„Kućice su baš u skladu sa prirodom, to su brvnare. Sir, kajmak, proja, pita, ona u tepsiji, to je uglavnom tradicionalno, vrlo je autentično. A ta tišina je, pre svega, na prvom mestu“, ističe meštanka Dragica Đurić Ostojić, iz Zaovina na Tari.