Čitaj mi!

Kako se od viška hrane prave kese, a kako sapuni

Kako da otpad postane resurs, a ne gorući problem na deponijama ili u rekama? Ministarstvo zaštite životne sredine radi na Programu cirkularne ekonomije sa akcionim planom za naredne tri godine. U fokusu su poljoprivreda, građevinarstvo, upravljanje plastičnom ambalažom i otpadom od hrane.

Dok restorani najčešće ne znaju kuda sa tonama višestruko korišćenog ulja, mala porodična radionica je napravila eksperiment. Prošle godine je serija domaćih sapuna nastala upravo od palminog ulja iz nekoliko friteza.

„To ulje je moralo da se pročisti pošto je korišćeno puno puta i onda je korišćeno kao deo masne faze u proizvodnji tog sapuna“, Lana Šepelj iz „LaŠe kozmetike“.

Od eksperimenta do biznis plana teško je stići kada je sakupljanje korišćenog ulja, posve opasnog otpada, slabo organizovano.

Slična je priča i kada je sakupljanje otpada od hrane u pitanju.

Mlada srpska firma patentirala je formulu, i na nivou Evropske unije sertifikovala ambalažu za čiju je izradu potrebna hrana koju svakodnevno bacaju, na primer, veliki trgovinski lanci. Tako dobijene nove kese i folije rastvara vrela voda.

„Ako preko ove kese pređete peglom koja je uključena, ništa se neće desiti, ako pokisne ova kesa, a vi imate kilogram pomorandži donećete ih kući bez problema. Poenta je da su oba kriterijuma u isto vreme prisutna i temperatura preko 80 stepeni Celzijusa i vlaga“, objašnjava Marina Cvijanović iz „Eko-beo-investa".

Kesa koja može da se popije 

Tako razgrađena kesa mogla bi da bude dobra zamena za onu koja se godinama raspada u otrovnu mikroplastiku.

Voda u kojoj se rastvara pogodna je za zalivanje biljaka, a može i za zdravicu, to jest može da se popije.

„Može da se pije, neće se desiti ništa loše", dodala je Marina.

Program cirkularne ekonomije trebalo bi da ovakvim idejama daje vetar u leđa.

„Ako banke preko ovog strateškog dokumenta koji donosimo, prepoznaju da je to nešto što je potpuno isplativo za finansijski sektor, oni će to podržati i po meni u narednom periodu bi te zelene investicije trebalo da postanu prioritetne“, istakla je Sandra Dokić iz Ministarstva zaštite životne sredine.

Ideji da investicije budu zelene, a što je otpad za jedne, za druge je kapital, danas konkuriše dobro razrađena matrica linearno rastućeg kapitalizma.

„Mi proizvodimo 120 procenata hrane potrebne za stanovništvo planete, bacamo 30 do 40 posto i imamo ozbiljan procenat gladnih“, naglasila je Milja Vuković iz organizacije „Za manje smeća i više sreće“.

Kružna ekonomija ili ekonomija opšte dobrobiti – kako god definisali cirkularnu ekonomiju, činjenica je da nam je više nego potrebna.

broj komentara 7 pošalji komentar
(ponedeljak, 23. avg 2021, 20:40) - anonymous [neregistrovani]

Svet gladuje

A titul bi mogao biti "kako od viška hrana nahranimo ceo svet"... Ali još uvek nisu na to svetski vladari mislili.

(ponedeljak, 23. avg 2021, 18:44) - GOran [neregistrovani]

Jestivo ulje

Jestivo ulje je problem samo u Srbiji. U Beču, u celoj Austtriji, Nemačkoj, Švajcarskoj se staro ulje iz kafana, restorana... OBAVEZNO skuplja u posebne kontejnere. Svaki ugostiteljski objekat ima poseban rezervoar i posebin slivnik za ulje i korišćeno ulje ne sme da se prospe u normalnu sudoperu! Kontrole su česte i nemilosrdne. Dosta "naših" kafedžija u Beču zna kako izgledaju kazne za nepoštovanje ovih propisa. Ovako prikupljeno ulje ide na obradu u neki od mnogobrojnih centara za reziklažu. U Beču je to EBS (https://www.ebswien.at/, Entsorgungsbetriebe Simmering), gde se prerađuje sav opasni otpad sa tetitorije Beča, Donje Austrije i Gradišća (Burgenlanda), ali iz inostranstva. Ta fabrika je čistija od bolnica i nacionlanih parkova u Srbiji.
Nažalost, u Srbiji su oni koji se brinu o zaštiti životne sredine, o preventivnom delovanju i kontroli, označeni kao izdajice, preti im se, napadaju se....A, u međuvremenu je voda sve zagađenija, gore divlje i "legalne" deponije, vazduh koji se udiše je otrovan, pesticidi, herbicidi, antibiotici u hrani i vodi.....

(ponedeljak, 23. avg 2021, 16:06) - anonymous [neregistrovani]

Problem

Prvo treba rešiti Problem previše proizvodnje Hrane . Drugo, ne treba se oslanjati na EU i USA
jer su oni proizvođači mnogo Problema na Svetu.

(ponedeljak, 23. avg 2021, 15:44) - anonymous [neregistrovani]

To ulje na kraju završava u reku

Samo što prethodno sa njime istrljamo veš i i zatim ga isperemo. U suštini je isto kao da smo ga prosuli u kanalizaciju. Jedino se sapunom malo bolje rasporedi. Manje doze dospevaju u dužem vremenskom periodu u reku. Ako je za neku utehu ili korist.

(ponedeljak, 23. avg 2021, 13:54) - SPA [neregistrovani]

Pa i nisu rešili

Ni EU ni SAD nisu ovo pitanje rešili, pokušavaju da pronađu pravi način, međutim, uopšte ne ide glatko.

(ponedeljak, 23. avg 2021, 13:39) - anonymous [neregistrovani]

Možda

Mnogo su Ljudi grešili .Možda je ovo zadnji Vek za sve Ljude .

(nedelja, 22. avg 2021, 23:34) - vracarac [neregistrovani]

Ukom veku je Srbija??

Pa oslonite se na EU ili Ameriku ,oni su to pitanje odavno resili dok mi zaostajemo iza stotinak god , ili mozda da se pozove ta vojska nasih mladih ljudi koja u dijaspori vec odavno unovcava svoje znanje i talenat.