Čitaj mi!

Šuma je lek za sve – zaronite u njeno kupatilo

Regije koje nemaju hotele i auto-strade sa pet zvezdica, i nemaju razvijenu industriju, imaju bar jednu komparativnu prednost – prirodne lepote i šume sa pet zvezdica. Ako ste se pitali kako da više povedete računa o mentalnoj higijeni, o kojoj se sve češće govori, zaronite u šumsko kupatilo.

Shinrin yoku (kupanje u šumskom vazduhu) je element tradicije zdravih životnih stilova u Japanu već stolećima. U Koreji se ova procedura naziva Sanlimyok; u Finskoj je praktikuju, ali nemaju tradicionalni naziv; u Irskoj se zove Boladh na Sioga ili – kupanje u dahu šumske vile.

Termin "Forest medicine", uveden je u Japanu 2006. godine, naredne godine i u Engleskoj, a od 2009. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta „Harvard“ održava se letnja škola šumske medicine.

U regionu jugoistočne Evrope prva šumska terapijska šetnja održana je 25. maja 2016. godine, na području Obedske bare.

Šumadijski šumski hamam predstavljen je 2014. godine u Japanu, na sekciji šumske medicine Svetskog kongresa banja.

„Za razliku od šuma Japana, koje su tamne i sa malo sunca, šume Balkana su najvećim delom svetle i sunčevi zraci kroz krošnje drveća padaju na tlo, na sličan način kao što sunčevi zraci prolaze kroz otvore na krovovima autentičih hamama i osvetljavaju hararet, centralno mesto programa koji se praktikuju u hamamu“, objašnjava za RTS prof. dr Gorana Isailović.

Profesorka Isailović, koja se dugi niz godina bavi javnim i planetarnim zdravljem, ističe da oblasti koje „nemaju hotele i auto-strade sa pet zvezdica, i nemaju razvijenu industriju, imaju bar jednu komparativnu prednost – prirodne lepote i šume sa pet zvezdica“.

Upozorava da, kada se jednom te zvezdice izgube, teško ih je, ili ih je čak nemoguće, vratiti.

Među zemljama Evrope šumska medicina postala je značajna karika u programima očuvanja javnog zdravlja u Nemačkoj, Austriji, Španiji, Portugaliji, Škotskoj i skandinavskim zemljama.

„Kupanje u šumskom vazduhu, kao osnovni program šumske medicine, pripada oblasti komplementarne medicine, aromaterapije i predstavlja preventivne i pomoćne terapijske metode izlaganja aromatičnim molekulima drveća šume fitoncidima, koji imaju višestruko pozitivan uticaj na zdravlje ljudi i kvalitet života", rekla je prof. Isailović za portal RTS-a.

Iznenađujuće izoštravanje čula i grljenje drveća

Ljudi mogu da uživaju tokom boravka u šumi tako što stimulišu svih pet čula: u mirisu šume, zelenoj boji biljaka, šumu vodopada i pevanju ptica, konzumaciji šumskih plodova i grljenju drveća.

„Šumska medicina na mnogo načina, pokazuje svoje efekte na poboljšanje kvaliteta života. Šuma pruža prostor za slušanje i tihovanje. Omogućava izoštravanje svih naših čula, ne samo osnovnih pet, već i do trideset čula, sa kojima se rađamo, ali ih ne razvijamo (ego, self, balans, telesni radar, i druga)“, objasnila je dr Isailović.

„Osim povezivanja sa prirodom, u šumi doživljavamo i povezivanje sa sobom, osećajući se prisutnim u sopstvenim telima, kao i sa drugim ljudima (socijalna uloga šumske šetnje)“, navodi naša sagovornica.

Terapeut je – šuma, i nema strogih pravila

Isailovićeva objašnjava da se tokom šumske šetnje usporavamo (pratimo puža) i svesno se krećemo kroz šumu. Ističe da šumska šetnja nije planinarenje, niti brzo hodanje, kao ni šetnja sa fitoterapeutom.

„Nije bitno da znamo imena biljaka i životinja, već da se sa njima povežemo, u prirodnoj zajednici. Ne postoji fizički napor ili želja za osvajanjem vrhova. Staza je duga do 2,5 km i trajanje šetnje je od dva do četiri sata. Šumska šetnja ima emocionalne, fiziološke, psihološke i spiritualne efekte. 

Shinrin yoku je praksa poput joge, tradicionalne kineske medicine, ayyverde, molitvi ili transcedentalne meditacije. Ove prakse uključuju učešće terapeuta i nisu predviđene da se sprovode samostalno“, navela je profesorka.

Doktorka Gorana kaže da moramo prihvatiti da je šuma terapeut, a da vodič samo otvara vrata u šumu. Kada uđemo u šumu, objašnjava, treba da pronađemo prijatno mesto u njoj, sedimo na tom mestu i započnemo komunikaciju sa biljkama i životinjama, dok ne osetimo potpuno jedinstvo sa prirodom.

Naglašava da staze za šumsku šetnju moraju biti sertifikovane, tako da su bezbedne za učesnike i odgovarajuće za zadovoljenje njihovih potreba. Šetnja se može odvijati u šumi za lečenje, preventivnoj, urbanoj ili virtuelnoj šumi.

 

„Šuma je panacea, to jest, lek za sve, koji uključuje i depresiju i anksioznost, strukturisana šumska šetnja povećava bliskost sa drugim ljudima i leči usamljenost. Šumski velnes je izvanredan način za razvoj kreativnosti i tim bilding. Učesnici se osećaju opušteno i samopouzdano, a šumska terapijska šetnja je preventivni medicinski program, koji je izborio svoje mesto u kućama zdravlja kompanija zdravstvenog osiguranja“, istakla je prof. Isailović.

Doktorka Isailović objasnila je da lekovito dejstvo drveća na ljudsko zdravlje, koje proučava dendroterapija, zavisi od toga koja vrsta drveta nam je potrebna, odnosno – s kakvim se problemom suočavamo.

Naglašava da hrast i bor odgovaraju svim ljudima, i da su skoro podjednako vredni kedar, bagrem, klen, jarebika, jabuka, šljiva...

Ipak, iako zvuči neobično, kaže da postoje i stabla koja čoveku mogu „ukrasti energiju“. Reč je o raznim vrstama topola, poput ruske čerjomuhe koju kod nas zovu i američka višnja.

„Postoji verovanje da, kada se dete rodi treba zasaditi drvo, i to ne bilo kakvo, već drvo koje širi pozitivnu energiju. Za dečake je to hrast, a za devojčice jela, breza ili lipa. Zanimljivo je gledati kako oboje rastu i razvijaju se", ispričala je dr Isailović.

Dakle, ako očekujete prinovu – ne bi bilo loše da počnite da birate sadnicu.

Novi apetiti turista i šansa za marginalizovane

Mentalno zdravlje i uloga šumskih kupatila u njegovom negovanju, može se sagledati i s turističkog aspekta. Istraživanjem tih potencijala bavi se dr Jelena Farkić, predavač na Univerzitetu u Griniču.

Globalna industrija fizičkog i psihičkog blagostanja doživela je veoma značajan rast tokom protekle decenije.

„Najnoviji trend propisivanja prirode je već postao deo zdravstvenih programa u nekim evropskim zemljama. Kroz odgovorne aktivnosti, globalna turistička privreda ima za cilj da doprinese dobrobiti svih živih bića na planeti i njihovom razvoju“, rekla je za portal RTS-a dr Jelena Farkić.

Koncept i praksa kupanja u šumskom vazuhu mogu poslužiti kao snažan podsticaj ne samo održivijem korišćenju prirodnih resursa, nego i ličnom razvoju, pa i razvoju turističkih aktivnosti u ekonomski nerazvijenim ili marginalizovanim područjima.

„U Srbiji, harmonizovanje kupanja u šumskom vazduhu sa postojećim turističkim ili terapijskim programima može predstavljati inovativnu i atraktivnu turističku ponudu, čime bi se proširila turistička ponuda i zadovoljili neki novi apetiti potrošača", smatra dr Farkić.

Naglašava da se u turizmu sve više traže relaksacija, dokoličarenje, beg od ubrzane svakodnevice i potpuno prepuštanje odmoru, bez žurbe, obaveza ili rokova.

„Destinacijski menadžeri i marketing-stručnjaci treba da prepoznaju značaj ovakvih turističko-zdravstvenih programa jer predstavljaju zajedničko promovisanje zdravlja i destinacije, kao i njenih turističko-zdravstvenih potencijala. Ovaj vid turizma zasnovanog na šumama je tek u povoju u Srbiji, ali svakako možemo razmišljati o potencijalnom uključivanju kupanja u šumskom vazduhu u turističku ponudu Srbije, pa i u strategiju razvoja turizma“, zaključila je dr Farkić.

Uprkos uslovima pandemije koja ograničava mogućnosti za putovanja, kupanje u šumskom vazduhu ne mora biti „ugrožena destinacija“, niti su šume mesto na kome biste stalno bili u grču zbog toga što gosti u sobi pored čudno kašlju, ili što ne nose maske dok biraju doručak sa švedskog stola. Takođe, nećete stalno u glavi razmatrati da li je sve besprekorno dezinfikovano. 

Dani jesu sve kraći i hladniji, ali za šumsku kupku, uvek se može naći bar malo vremena. Zimzeleno drveće nas zove, pod nogama fino škripi opalo jesenje lišće... Kad god možete, birajte put kroz park umesto uz ulicu ili bulevar.

Redovan tretman „zelenog kupanja“ može biti koristan, ali ako nemamo vremena za dugu kupku, neka to bude makar i kraće tuširanje.

broj komentara 6 pošalji komentar
(četvrtak, 02. dec 2021, 07:48) - anonymous [neregistrovani]

Slažem se

Potpuno ste u pravu. Kvazinauka cveta kao da smo u srednjem veku!

(sreda, 01. dec 2021, 21:35) - anonymous [neregistrovani]

@Knjige, braćo

Hajde lepo pod lipu, pa će ti se posle sve razjasniti.

(sreda, 01. dec 2021, 01:00) - Cepanica [neregistrovani]

Knjige, braco, knjige

Odavno nisam video vecu kolicinu kvazinaucnog, hipi buckurisa... Kakva dendroterapija, kakve "ayyverde"? Cega je gospodja doktor? Jos samo "kvantna medicina" fali u prici.

(utorak, 30. nov 2021, 14:09) - Nenad [neregistrovani]

ess

sertifikovana staza? salite se?

(utorak, 30. nov 2021, 13:15) - anonymous [neregistrovani]

Šuma

Šuma je važnija od prijatelja . Prijatelji mogu da postanu neprijatelji , Šuma je uvek dobra za zdravlje .

(utorak, 30. nov 2021, 12:22) - М.Н.Дујовски [neregistrovani]

2 Сата Минимум

Довољно је 2 сата "пасиван" престој у шуми да се промени крвна слика на боље. Пробајте и лаборанти ће бити пријано изненађени ( и Ви исто тако )