Čitaj mi!

Konačno smo dobili pravu „Dinu“, vizuelno i pripovedačko remek-delo

Dok gledate Vilnevovu „Dinu“ u bioskopu, osećate da ste deo nečeg grandioznog, priče veće od života, prepune misterije i misticizma, časti i prevare, onoga najboljeg i najgoreg u ljudima. Kanadski reditelj pokazao je da je moguće snimiti spektakl, a ni na trenutak ne izgubiti na težini priče i likova u njoj.

Od kada je Frenk Herbert 1965. godine objavio svoje najpoznatije čedo, Dina je stekla božanski status među poklonicima naučne fantastike. Priča smeštena u dalekoj budućnosti, ali sa potpuno drugačijim pristupom, koja je energiju crpila iz ljudske psihologije, unutrašnje snage i misticizma nagona.

U svim svojim delovima, kruna Herbertovog stvaralaštva je grandiozna – po prostranstvu koje obuhvata, obimu likova koji oblikuju svet i galaksiju, političkim intrigama i sukobljenim interesima. I sve to se sabira u jednoj fokalnoj tački – Arakisu, pustinjskoj planeti i jedinom izvoru čudesne supstance melanž, kolokvijalno nazvane „začin“.

Zbog svoje složenosti Dina je dobila epitet „neadaptabilne“ na filmsko platno. I to je u velikoj meri bilo tačno.

Pokušaj Dejvida Linča 1984. godine bio je samo to – pokušaj. Dozvoliću sebi slobodu da kažem da je to jedna od najgorih adaptacija nekog dela koju sam u životu gledao. U vremenu kada sam je gledao nisam uopšte bio upoznat sa svetom Dine, a kada se film završio nisam ni želeo.

Navedeni epitet „najgore adaptacije“ Linčova verzija je stekla kada sam se, baš zbog nje, tek nekoliko godina kasnije jedva naterao da uzmem Herbertovu knjigu u ruke. Kad počnete da čitate knjigu vidite koliko je filmska verzija bila uprošćena. Jedan teško razumljivi filmski bućkuriš u kom su ključne stvari izbačene ili tek letimično pomenute, a sa druge strane neki novi potpuno izmišljeni elementi nepotrebno ubačeni.

Ovde ću se zaustaviti sa kritikovanjem Linča, prvo iz poštovanja prema njemu kao reditelju, a i jer bi prava kritika iziskivala zaseban tekst i detaljnu analizu.

Mistični i grandiozni svet Dine

Čovečanstvo se odavno proširilo van granica Zemlje i naseljava bezbroj svetova. Kao i Isak Asimov u Zadužbini, Herbert je kao osnovu poretka u univerzumu inspiraciju crpeo iz dekadentnih poslednjih vekova Rimskog carstva. Poznatim univerzumom vlada car padišah kao vrhovni autoritet ispod čijih skuta se brojne uticajne feudalne kuće bore za moć i prevlast.

U prvih par minuta filma narator uvodi gledaoce u osnove priče, koja je najvećim delom smeštena na Arakis, pustinjsku planetu koja svoj status duguje supstanci melanž ili začinu – psihoaktivnoj supstanci koja proširuje ljudski um i drastično pojačava njegove sposobnosti, produžava život onoga ko je koristi, ali izaziva takvu zavisnost da je pokušaj odvikavanja od nje uvek smrtonosan.

Zbog toga što je veštačka inteligencija zabranjena posle velikog džihada, morao je da bude promenjen način putovanja kroz svemir. Umesto kompjutera i veštačke inteligencije navigatori Svemirskog esnafa samo uz pomoć začina mogu da prave izuzetno složene računice i predikcije i savijaju prostor omogućavajući trenutno putovanje iz jedne tačne kosmosa u drugu. Ukratko, bez začina, ustrojstvo poznatog univerzuma prestalo bi da postoji.

Vilnev pažljivo odmotava klupko Dine i hrani gledaoce sa taman dovoljno informacija da mogu da urone u radnju, a da se u njoj ne udave.

Kuća Atreida prikazana je kao stoička frakcija kojoj je čast na prvom mestu. Oskar Ajzak briljira kao vojvoda Leto, plemeniti vođa i uzor svom mladom sinu Polu i voljeni partner svoje konkubine Džesike.

Timoti Šalame je pun pogodak u ulozi Pola Atreida. Isprva uplašen buđenjem novih moći u sebi on polako otkriva svoju misiju, svesno birajući put Lisana al Gaiba koji mu je utabao tajnoviti mistični matrijarhat Bene Džezrit, kojeg je njegova majka član.

Pomažući svom sinu u njegovoj borbi sa unutrašnjim demonima i otključavajući njegov skriveni potencijal, Rebeka Ferguson kao Džesika je nešto ranjivija i emotivnija nego što je prikazana u knjizi, ali to zapravo doprinosi bržem vezivanju za likove u vremenski ograničenom medijumu kakav je film.

Iako se ne pojavljuje mnogo, Stelan Skarsgard u ulozi barona Harkonena prosto dominira svakom scenom u kojoj je. Crna rupa koja proždire svaki tračak svetlosti. Tih, sablasno miran, izuzetno inteligentan, zao, manipulativan, precizan – on je otelotvorenje zla, proračunate pakosti i proždrljivosti, uvek spreman da ide do kraja da ispuni svoje sadističke izvitoperene tendencije.

Tu je Havijer Bardem kao Stilgar, jedan od vođa Fremena, domorodačkog naroda Arakisa. Čovek malo reči, veoma oprezan, častan i hiljadu puta prekaljen od strane peščanog sveta koji ne prašta greške.

Tu su i odlični Džoš Brolin i Džejson Momoa, kao i Šeron Dankan Bruster koja je u jednoj od retkih Vilnevovih devijacija od knjige veoma ubedljivo odigrala carevog ekologa. Zendaja kao Fremenka Čani većinom je bila smeštena u kratka pojavljivanja Polovim vizijama, ali će sasvim sigurno dobiti zapaženiju ulogu u nastavku.  

Vilnevov čas Holivudu

Treba napomenuti da najnovija adaptacija Dine nije savršena. Nije do kraja objašnjena važnost samog začina, niti su razrađene uloge i motivi samog cara i Svemirskog esnafa. Ono što bi takođe neko mogao zameriti je i kraj filma koji je ostavio puno neodgovorenih pitanja, ali je to logično ako se ima u vidu da je ovo tek prvi deo.

Deni Vilnev već se svrstao među najdarovitije reditelje današnjice. Po sopstvenom priznanju, životna želja mu je bila da ekranizuje Dinu i to se vidi od prvih do poslednjih kadrova filma.

Sve ono što je pokazao u Zgarištima, Zatvorenicima, Sikariju, Dolasku i Blejd raneru 2049, kanadski reditelj ulio je u Dinu. Ali je u nju dodao i malo Linovog Lorensa od Arabije, Kjubrikove Odiseje u svemiru, Kopoline Apokalipse danas, a u nekim scenama se vidi i uticaj Ridlija Skota.

Jedan savet – ovo je film za bioskop. Prvo gledanje neka vam bude na velikom platnu. Dugujete to sebi i veličanstvenoj fotografiji filma.

Krupni kadrovi predela i panoramski prikazi reljefa Kaladana, zelene matične planete kuće Atreida, nepreglednih dina Arakisa, džinovskih crva ili kratki pogled na Gidi Prajm, matični svet Harkonena – savršeno grade svet u koji je smeštena priča i obogaćuju radnju i likove.

Vilnevova vizija Dine umnogome je potpomognuta maestralnom muzičkom podlogom Hansa Cimera, koja prati i pojačava svaku scenu i emocije u njoj, od onih koje vas ispunjavaju nadom do onih od kojih vas obuzima osećanje očaja i straha.

Akcione scene odlično su uklopljene tako da na pravi način održavaju dinamiku filma, ali ih kanadski reditelj precizno balansira tako da film ni u jednom trenutku ne preti da utone u dosadnu pretencioznost, a ni da ne postane samo bezumna jurnjava ispunjena borbom i eksplozijama.

Iako apsolutno opravdava status blokbastera, Vilnev je snimajući Dinu održao čas današnjem Holivudu da dobar spektakl mora da počiva na dobroj priči i likovima, a ne samo akciji.

Akcija je dodatak iliti – začin.

broj komentara 19 pošalji komentar
(četvrtak, 28. okt 2021, 16:21) - Мића Поштењачина [neregistrovani]

Дина против Дине

Није лош овај нови филм али није ни неко ремек-дело.
Исто као и онај стари, неке ствари су промењене због овог или оног разлога али ипак овај нови филм делује некако празнији од старог и ликови делују много плиће а на жалост, ни подела улога није баш помогла. Нови филм је баш успутно закачио целу верско-политичку игру Дине а и значај меланжа је некако умањен у односу на књигу и онај стари филм.
За разлику од већине нових књига, Дина није писана за адаптацију у филм или нетфликсову серију па ће зато верни приказ можда заувек остати недостижан.

(četvrtak, 28. okt 2021, 10:20) - anonymous [neregistrovani]

Informativa

Ovo je sve, samo nije filmska kritika.

(četvrtak, 28. okt 2021, 08:01) - anonymous [neregistrovani]

e sad...

film je nista poseban, isti scenario kao i onaj stari samo drugi glumci i malo bolja kompjuterska animacija i efekti...Kao i onaj Mad Max sa Serlizom,to su sve filmovi lose kopije.

(sreda, 27. okt 2021, 21:56) - Milos Veliki [neregistrovani]

Re: Gde je nestala mistika?

E, moj Istvane. Toliko hvalospeva za jedan film koji je kako kriticki tako i finansijski propao (Dina 1984) jos nisam cuo. Citajuci komentar rekao bih da nisi procitao knjige i da ti nije jasno da Pol NIJE bozansko bice, kako ga je na kraju predstavio Linc, vec covek sa odredjenim izuzetnim sposobnostima, ali i dalje covek (koji umire na u Deci Dine).
Kod Linca je Pol od dosljaka do vodje prosao za ravno 3 minuta filma, a kod Vilneva postoje sumnje (za one koji ne znaju kako se prica zavrsava) sve vreme. Da ne govorimo da je Pol 15-ogodisnji decak a Kajl Meklahlan izgleda kao 30-togodisnjak. Nadasve potpuno je pogresno da se njegove vizije svode na erotiku kada "sanja", da ga ubiju, revoluciju, krvavi noz... Potpuno pogesno tumacenje onog sto je vidjeno.
Da se razumemo, ja sam Lincovu verziju odgledao bar 4 puta i uz sve mane to je za mene solidan film, ali ko je citao roman shvatice koliko je Linc pojednostavio i izbacio stvari iz romana. Kritikovati Vilneva zato sto je izostavio par scena, pri cemu film mnogo vernije prati "fabulu radnje" od verzije iz 1984. je po meni sitnicarenje. Drugi deo je POTVRDJEN (juce) i videcemo kako ce Vilnev pricu zaokruziti.

(sreda, 27. okt 2021, 09:59) - anonymous [neregistrovani]

zanimljivo

Zanimljivo je zaista videti toliko velicanje filma koji je prakticno popljuvao i promenuo samu ideju Franka Herberta i celu poentu i ideju knjige. Ako te ispunjava filmska adaptacija romana koja ce da uzme mesto desavanja i imena likova a da ostalo sve promeni onda da, Linchova dina je extra.

(utorak, 26. okt 2021, 01:58) - anonymous [neregistrovani]

Jadno...

Jadno... Taman u skladu sa trenutnim intelektualnim nivoom sadasnjeg zivlja ove nase MACEHE planete...

(nedelja, 24. okt 2021, 11:24) - anonymous [neregistrovani]

@Miloš

Nigde ne piše da je LOTR loša adaptacija. Piše da je LOTR neadaptibilna knjiga, u smislu da nijedna ekranizacija ne dostiže njenu veličanstvenost. (Što je kad bolje razmisliš potpuno logično jer je tako nešto nemoguće i važi za sve ekranizacije). Ipak, čitajte kako piše a ne drugačije.

A ovo sa "vidimo se za godinu dana", to zaista nema ni u Hajdi. To je nivo tinejdžerske horor franšize.

(nedelja, 24. okt 2021, 09:54) - Ištvan [neregistrovani]

Gde je nestala mistika?

Da li ovaj film fanovi mogu da gledaju bez upoređivanja sa adaptacijom iz 1984? Ne. Zato su poređenja ne samo legitimna, već i neizostavna.

Jasno je da je Dina sadržaj kakav ne može biti urađen bez digitalno tehnološkog razvoja koji smo kao čovečanstvo dostigli tek sad i Velnev to ubedljivo pokazuje, što je prednost koja se novom filmu ne može osporiti. Međutim, tehnološka neadekvatnost ne bi trebalo da bude razlog da se Linčev film oceni kao loš.

Ali ono što jeste loše u Velnevovom filmu jeste upadljivo odsustvo mistike, osim možda jednog malog dela koji obuhvata Bene Džezerit veštice. Kao što je neko već napisao u komentarima, sama suština, tj. uloga začina, za sada potpuno izostaje, i mišljenja sam, da će svaka naknadna ispravka u drugom delu delovati neblagovremena i zakasnela. Gde je Gild, gde su navigatori, gde je ono čuveno "travelling without moving"? Jednostavno ih nema. Postoji samo neko nedovoljno objašnjeno, nekonkretno, a možda čak i plitko "desert power", dok Kvizac Hadarak za sada funkcioniše samo kao ornament. Dalje od toga ništa.

Pogledajte samo šta kod Vilneva Pol sanja - samo erotizovanu maštariju o fremen devojci. Kod Linča, u snu su opiljci čitave suštine - začin, voda života, mišija senka na drugom mesecu, konzumacija i posledice izobličenja, a na kraju i emotivno ispunjenje. Autor teksta greši kad tvrdi da je Linč taj koji je pojednostavio knjigu - upravo Velnev to radi u najgorem komercijalnom smislu.

Evo još dokaza. Polova kompletna transformacija kod Linča, kao i kod Herberta, je ona od čoveka do superbića, od nemoćnog muškarca uslovljenog edipalnim odnosom prema majci do onog koji se na kraju smešta na "mesto koje žene ne mogu da vide" i to pred majkom svih majki (glavnom vešticom).

Linčev Pol tako već u prvom kontaktu sa pustinjom pokazuje dominaciju nad majkom i ubrzo je kao majku neće ni gledati. Velnevov Pol, sa druge strane, kao da je još uvek dečak koji pokušava da bude čovek; kad na trenutak odguruje majku, već u sledećem brizne u plač, a ona mu se vraća i grli ga, čist narcisistički kliše. Dve totalne suprotnosti.

Tome još dodajte da je Linč toliko, i za ono vreme maestralno prikazao halucinatorne sekvence (ima ih sličnih i u skoro snimljenoj sezoni Tvin Piksa, u epizodi koja pokazuje atomske probe u Arizoni). Pa i čuveni dijalog između oca i sina i rečenica "the sleeper must awaken" nisu uopšte delo Herberta, nego upravo Linča, a ko bi to ikada mogao da pretpostavi?

Sve to samo govori u prilog tome koliko je Linč ušao duboko u priču i koliko je s razlogom bio razočaran kada mu je samo polovina snimljenog materijala odobrena od producenata. Nije ni čudo da javno govori kako mu je to vreme života nešto što želi najradije da zaboravi i da bi najradije povukao svoje ime sa credit liste.

Zato ne potcenjujmo verziju iz 1984. jer neke od ključnih vrednosti tog filma Vilnev ne da ne može, već izgleda da ni ne želi da dostigne, što mislim da je sad već činjenica. Ako se Hodorovski u bioskopu smejao gledajući Linčev film, on koji je suštinu Dine video kroz prizmu LSD halucinacija, sada će verovatno povraćati.

(nedelja, 24. okt 2021, 01:03) - Ljubitelj Dine [neregistrovani]

Malo preterano

Moram da kažem da je film zaista dobar, a veliki sam ljubitelj Dine. Međutim ja ovog mladića ne mogu da podnesem u ovoj ulozi, za mene je totalni promašaj. Džesika je takođe neubedljiva. Bardem i Skarsgard zaista jesu pun pogodak, nemam čak ni problem sa Momoom. Film zaista ima epski osećaj, verno prati radnju knjige i u tom smislu je uspešna adaptacija, kamera i zvuk su fantastični. Sve u svemu odličan film. Autor članka malo preteruje sa kritikom stare Dine. A Liet Kines je daleko od nebitnog lika i smatram izmenu njegovog lika odvratnom.

(subota, 23. okt 2021, 22:12) - Miloš [neregistrovani]

Mišljenje

Svako ima pravo na mišljenje ali reći ovo
"Ono što krasi literarni predložak je upozorenje od opasnosti religije. Jeste li shvatili to iz ovog filma? Sumnjam. " Znači da je neko prespavao film jer je ovo i te kako tematizovano u filmu Vilneva. Linčova verzija je ok, ali je promašila temu. Pol nije Bog, a na kraju Linčovog filma Pol mislima stvara kišu?! Teško je doneti konačan sud o ovoj verziji jer je ovo samo zaista pola filma, ali za sada imam vrlo malo primedaba (odledao u IMAX i običnu verziju)
A ko smatra da je trilogija Gospodar prstenova loša adaptacija bi zaista trebao da gleda samo Hajdi.