Koliko je opasna 5G mreža?

Podatke koje 3G mreža prenese za 24 časa, 5G moći će za 3,6 sekundi! Ali, kako će reagovati naš organizam kada u svakoj sekundi 90 milijardi elektromagnetnih talasa udara u naša tela, najviše u glavu? Evo šta o tome kažu profesori informatike i medicine.

Tehnološki napredak se ne može zaustaviti, ali postavlja se pitanje kome je potrebna tolika brzina.

„Prvo moramo da znamo da ne koristimo samo mobilne telefone sa tom tehnologijom, nego imamo seriju uređaja koji se zovu internet stvari (Internet of Things) i trenutna je procena da tih uređaja ima između 50 i 100 milijardi. Na svakog čoveka dolazi 20 tih uređaja, a mi ih kupujemo preko Alibabe i Ali ekspresa, plus profesionalni uređaji. Ti uređaji imaju određene zadatke, neki se koriste za prikupljanje meteo-podataka, neki za podatake iz video-nadzora“, objašnjava Petar Kočović sa Računarskog fakulteta.

Prema njegovim rečima, takva tehnologija se koristi i u profesionalne i amaterske svrhe.

„Ide cela generacija autonomnih vozila, vozila bez vozača. Da ne bi otišli u njivu ili se sudarili sa drugim automobilom, moraju da koriste signal sa 5G mreže jer ova brzina omogućava da se reaguje u deliću sekunde“, objašnjava Kočović.

Tehnologije 2G, 3G i 4G su u domenu radijus spektra, ističe Kočović, a 5G mreže su u prvom sledećem domenu, to je mikrotalasni spektar, a sa tim spektrom već postoje negativna iskustva.

„Mikrotalasni spektar daje veće frekvence, veću snagu i veće brzine. Ići će se do 20 gigabita u sekundi prenosa podataka, a trenutno preko kablova imamo samo deset gigabita u sekundi, za 5G teoretski, i zato nam je potrebno da možemo u što kraćem periodu reagujemo u nekim aplikacijama“, navodi Kočović.

Neki 5G mrežu već nazvaju „mrežom smrti“. Međutim, epidemiolog Zoran Radovanović ističe da nisu sva zračenja ista i da ima dosta preterivanja kada je reč o zračenju.

„Svaki 50. rak u svetu izazvan je zračenjem, ali to je prevashodno sunčevo zračenje, UV zraci i radon iz tla. Važni su ti jonizujući zraci koji razbijaju hemijske veze. Ovo su talasi izuzetno niske učestalosti, frekvencije, a time i male snage", kaže Radovanović.

Problem je u tome što kada se pojavi neka nova tehnologija, navodi Radovanović, moramo pratiti efekte pa tek onda konstatovati da je nešto štetno.

„Postoji mogućnost da u epruveti, u hemijskoj laboratoriji nešto upoređujete, ispitujete. Možete na životinjama, ali one žive kratko pa doze moraju da budu ogromne. Ono što je osnovno su epidemiološka istraživanja – mi pustimo da ljudi budu izloženi", rekao je Radovanović.

Prema njegovim rečima, u istoriji se nije desilo da dođe do nekog velikog tehnološkog otkrića a da ono nije korišćeno.

Tek nekoliko decenija nakon upotrebe radioaktivnosti za utvrđivanje da li je kost polomljena, ustanovljeno je da su britanski radiolozi imali 70 puta veći rizik da dobiju leukemiju od ostalih doktora.

„Do sada su ispitivani radio-talasi i stav je najautoritativnijih međunarodnih organizacija da postoji mogućnost da, to jest od mobilnih telefona usled zagrevanja, ne može da se isključi opasnost od raka. Stav je da su mogući kancerogeni efekti, nisu sigurno, niti verovatno, ali ne može da se isključi. Da je efekat veći, do sada bi se to otkrilo“, objasnio je dr Radovanović.

Razultati su nekonzistentni i u velikim, impresivnim studijama. Analiza se radi sekvencijalno, a do sada nije pokazano da mobilni telefoni imaju kancerogeni efekat.

Međutim, pametni ljudi će, ističe ovaj epidemiolog, u slučaju dužih razgovora koristiti klasičan telefon, da odmaknu malo aparat ili još bolje da koriste slušalice da bi taj minimalni rizik još više smanjili.

broj komentara 38 pošalji komentar
(ponedeljak, 14. sep 2020, 23:18) - anonymous [neregistrovani]

Примедба

Од 37 коментара само два су писана ћирилицом. Зашто је људима толико тешко да потроше две секунде и промене писмо на ћирилицу?

(ponedeljak, 14. sep 2020, 20:31) - anonymous [neregistrovani]

@@Jedan doktor elektrotehnike koji se malo razume i u medicinu

Postavili ste mi tri pitanja. Bio bi demokratski red da mi se dozvoli da dam kratak i naučno utemeljen odgovor na ta tri pitanja: 1) Da li je ikad ranije postojala 5G mreža i iskustva sa istom? Odgovor: Baš 5G mreža nije postojala do početka 2020. godine. Sada postoji na više mesta i ni tamo nikome ništa ne fali. Ali već trideset godina postoje mreže koje zrače elektromagnetno zračenje sa istom ili većom emisionom snagom i sa frekvencijama istog reda veličine. Pošto se 5G mreža u pogledu zračenja (intenzitet i frekvencija) ne razlikuje od današnjih mreža, sva iskustva sa današnjim mrežama su direktno primenljiva i na 5G mrežu. Elektromagnetno zračenje je baš briga da li ga mi zovemo 2G, 3G, 4G ili 5G. Ono je uvek isto. 2) Da li je do 1990. bilo tolikog dijagnostifikovanja i lecenja karcinoma? Odgovor: Dijagnostikovanje i lečenje karcinoma u najvećem delu sveta i za najveći broj stanovnika planete je 1990. godine bilo otprilike jednako dobro (ili loše) kao i danas. Jeste tu bilo nekih novih otkrića od tada, ali do njih običan čovek u ogromnoj većini zemalja ionako ne može da dođe. Tako da to nije naučno validan razlog zašto incidencija i smrtnost od karcinoma nisu porasli. 3) Koliko je potencijalno reproduktivnog stanovnistva bilo tada? Odgovor: Tada (1990. godine) u svetu je bilo manje potencijalno reproduktivnog stanovništva nego danas. To možda nije slučaj izolovano u Srbiji, ali u svetu jeste.

(ponedeljak, 14. sep 2020, 17:43) - anonymous [neregistrovani]

@@Amin

Zračenja različitih frekvencija se ne sabiraju, bar ne onako kako laici zamišljaju "sabiranje". A poređenja radi svetlost iz vaše kuhinjske sijalice ima minimum 10000 (slovima DESET HILJADA) puta višu frekvenciju od bilo kakvog (budućeg) 5G zračenja. Od današnjeg ima oko 200000 puta veću frekvenciju. Zato treba hitno zabraniti "smrtonosne kuhinjske sijalice" zar ne?

(ponedeljak, 14. sep 2020, 11:22) - anonymous [neregistrovani]

@Amin

To sta sijalice emituju je jedna stvar, bitno je shvatiti da smo mi izlozeni ZBIRU zracenja, tako da jedno drugo ne iskljucuje nego se sabira.

(ponedeljak, 14. sep 2020, 11:17) - anonymous [neregistrovani]

@Jedan doktor elektrotehnike koji se malo razume i u medicinu

Da li je ikad ranije postojala 5G mreza i iskustva sa istom? Da li je do 1990. bilo tolikog dijagnostifikovanja i lecenja karcinoma? Koliko je potencijalno reproduktivnog stanovnistva bilo tada?

(ponedeljak, 14. sep 2020, 10:22) - anonymous [neregistrovani]

Питање :

Да ли сте гледали филм "Богови су падали на теме"?
Све сами стручњаци и свезналице(укључујући и мене).

(ponedeljak, 14. sep 2020, 01:13) - anonymous [neregistrovani]

Provereno!

Od 5G mreže se dobijaju “ šetajući bubezi i vodene kozice”.

(nedelja, 13. sep 2020, 22:14) - Jedan doktor elektrotehnike koji se malo razume i u medicinu [neregistrovani]

Koliko je opasna 5G mreža?

Koliko je mobilna telefonija zaista opasna proizilazi iz nepobitnih činjenica. Mobilnu telefoniju danas (2020. godine) koristi preko PET MILIJARDI KORISNIKA na svetu. Cela planeta Zemlja je pokrivena mobilnom telefonijom. Milijarde ljudi je koriste decenijama i NIKOME NIŠTA NE FALI. Mobilne telefonije nije bilo (praktično govoreći, bio je poneki mobilni telefon veličine sanduka) pre 1990. godine. Kada bi mobilna telefonija "izazivala rak" onda bi incidencija i smrtnost od raka bile znatno veće danas (2020. godine) nego pre mobilne telefonije (1990. godine). Činjenice govore obrnuto. Danas (2020, godine) je i incidencija a posebno smrtnost od raka manja nego pre mobilne telefonije (1990. godine) računato po glavi stanovnika planete. Osim toga, kada bi smrtnost zbog mobilne telefonije bila velika, danas bi bilo manje ljudi nego pre mobilne telefonije. Pomrli ljudi od mobilne telefonije, zar ne? U stvarnosti, broj ljudi na svetu 1990. godine bio je 5.281 milijardi a danas je 8 milijardi. Dakle uprkos "opasnoj mobilnoj telefoniji" broj ljudi na zemlji povećao se za 2.719 milijardi ljudi. I SVI ONI IMAJU MOBILNI TELEFON.

(nedelja, 13. sep 2020, 20:30) - DrMr [neregistrovani]

@5g?

Bravo,presisao si Ajstajna sto se tice fizike,a gde si studirao,na kojem poznatom svetskom fakultetu?

(nedelja, 13. sep 2020, 19:41) - anonymous [neregistrovani]

A

Šta danas nije opasno?