Čitaj mi!

Migrena nije glavobolja, ona je više od glavobolje

Za migrenu kažu da je „najženstvenija bolest", jer je ima jedna od četiri žene. Međutim i svaki dvanaesti muškarac u nekom periodu života ima ovu jaku glavobolju koja najčešće započinje u adolescenciji, a najviše se ispoljava između 20. i 40. godine. Doktor Srđan Sretenović, gost Jutarnjeg programa, je jedan od vodećih domaćih stručnjaka za migrenu.

Kada se govori o migreni, mora se imati u vidu da postoje velike individualne razlike u učestalosti, trajanju, prisustvu pridruženih simptoma, kao i terapijskoj efikasnosti.

Migrena je hronično neurološko oboljenje koje se u nekim slučajevima javlja već u ranoj mladosti, odnosno, najčešće u adolescenciji i traje tokom celog života, a kod žena prestaje u periodu menopauze.

„To je jednostrana pulsirajuća glavobolja koja je praćena nekada povećanom osetljivošću na svetlost, buku, mirise, povećanom mučninom, a nekada i povraćanjem. Traje između četiri i 72 sata i može da bude izuzetno jaka“, objašnjava neurolog dr sci. med Srđan Sretenović.

Glavnu ulogu u sintezi bola ima jedan nerv – trigeminalni nerv koji ima nervne završetke na zidovima velikih krvnih sudova mozga i moždanih ovojnica. Kada se dogodi neurogeni poremećaj koji je potreban za aktivaciju migrenske glavobolje, koju nekada čine i nasledna osnova, a nekada spoljašnji faktori, ali i unutrašnji, kao što su stres, menstrualni ciklus kod žena, poremećaj ishrane, gladovanje i drugo, stvaraju se uslovi da se aktivira taj „put bola“.

Dolazi do lučenja neuro peptida, supstanci koje aktiviraju proces nastanka bolnog impulsa koji se potom širi putem senzitivnog nerva koji ima funkciju da prenosi signal bola.

„Taj bol se projektuje prema moždanom stablu i taj kontakt, to dešavanje između nerva i zida krvnog suda dovodi do percepcije pulsirajućeg bola. Ti impulsi iz segmenta moždanog stabla putuju prema višim moždanim strukturama, hipotalamusu i određenim kortikalnim regijama te mi zapravo stičemo prostornu orijentaciju bola, znamo gde nas boli, i emocionalnu reakciju, nešto što nas čini nesretnim i prepoznajemo ga kao nešto što značajno ugrožava naše svakodnevne aktivnosti“, dodaje gost Jutarnjeg programa.

Po čemu migrena nije isto što i glavobolja

Migrena je specifična po tome što određeni parametri koji je čine, kao što je na primer intenzitet bola koji se na skali od nula do 10 kategorizuje kao preko sedam. Preko 80 odsto populacije ima problem sa takozvanom tenzionom glavoboljom kojoj se intenzitet kreće između tri i pet.

Još jedna specifičnost migrene je i da se pogoršava pri fizičkoj aktivnosti, za razliku od obične glavobolje. Mučnina i povraćanje su takođe, odlike migrene.

„Najženstvenija bolest“

Žene tri puta češće od muškaraca pate od migrena iako sa rođenjem i u predpubertetskom dobu, deca oba pola imaju podjednake šanse od nastanka migrene. Međutim, u pubertetu kada počinju da se formiraju drugačiji hormonski standardi kod muškaraca i žena, hormonski sistem utiče na povećanu učestalost migrena kod žena, napominje doktor Sretenović.

„Pad nivoa estrogena koji se dešava tri do pet dana pre pojave ciklusa kod žena i traje prvih dva, tri dana ciklusa je razlog da se okine migrena. To se dešava i u periodu između dva ciklusa, kada nivo estrogena dosegne viši nivo i traje duže“, napominje neurolog.

Žene i u periodu perimenopauze kada je hormonski sistem estrogena prilično nestabilan imaju veću šansu da im se poveća učestalost migrenoznih glavobolja, ali u postmenopauznom periodu migrene prestaju.

Genetske predispozicije za migrenu

Genetski faktori su takođe veoma značajni i u slučaju da jedan od roditelja ima migrenu, 50 odsto je verovatnoća da će i dete imati. Ukoliko, pak, oba roditelja imaju migrene šanse da će dete naslediti su 75 odsto.

„Migrena se ne nasleđuje jednim genom, odnosno mutacijom na jednom genu, već ima poligeno nasleđivanje. Jedino familijarna hemiplegična migrena, gde dolazi do poremeđaja na 19-pe3 hromozomu je monogeno nasledna, ali to je jako retka forma glavobolje koja je praćena i nekim motornim ispadima. Međutim, poligeno nasleđivanje znači da više faktora iz nas samih i uticaja spoljašnje sredine stvaraju uslov da prag za glavobolju kod migrenskih pacijenata bude niži i da oni češće oboljevaju od takvih formi glavobolje“, napominje dr Srđan Sretenović.

Ima li leka

Migrena ima svoj prirodan tok. Može da se utiče na frekfenciju glavobolja, ali ne može da se utiče na samu migrenu. Učestalost se može smanjiti usvajanjem zdravih životnih navika, izbegavanjem stresa, kvalitetom i količinom sna. Svako prolongirano ili suviše kratko spavanje, od preporučenih šest do osam sati dnevno, može biti okidač migrene.

Takođe i preskakanje obroka i gladovanje, način ishrane, izloženost treperavoj svetlosti, buka su faktori koji utiču na učestalost migrena.

Migrena i depresija

Smatra se da preko 60 odsto pacijenata koji boluju od migrene sa najmanje tri glavobolje mesečno, zapravo imaju depresiju. Neki radovi pokazuju da komorbiditet između migrene i depresije je prisutan kod najvećeg broja pacijenata. Uzrok tome može biti upravo veliki broj glavobolja tokom jednog meseca koji dovodi do osećanja beznađa.

„Moram da kažem da relativno mali broj lekara koji se bavi ovom oblašću, ne može da zadovolji potrebe velikog broja pacijenata koji imaju probleme sa velikim brojem glavobolja, ne samo migrenskih. Tako da često dolaze u situaciju da neadekvatno koriste lekove i da im nije dobro objašnjeno kada te lekove treba da koriste. A vrlo često dolazi do prekomerne upotrebe analgetika“, napominje gost Jutarnjeg programa.

Migrena i moždani udar

Epilepsija i moždani udar su retke forme takozvane komplikovane migrene.

Migrena može da izazove moždani udar, ali pod određenim uslovima, objašnjava dr Sretenović. Moždani udar može da se desi u jednoj fazi migrenske glavobolje koja se zove migrenska aura, od koje boluje oko 25 odsto pacijenata koji uopšte imaju migrene. To je skup simptoma koji najčešće prethode glavobolji i traje između pet i 60 minuta.

„U tom periodu dolazi do određenih pojava koje mogu da provociraju nastanak moždanog udara, ali on mora da se desi u periodu nastanka i trajanja te aure“, naglašava doktor Srđan Sretenović.

 

broj komentara 1 pošalji komentar
(ponedeljak, 01. mar 2021, 19:25) - anonymous [neregistrovani]

Najženstvenija bolest!?

Najženstveniji izgovor za mnogo koješta.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">