Čitaj mi!

Razvijen govor i jezik su neophodne veštine za polazak u školu, odvedite dete na vreme kod logopeda

Stručnjaci kažu da većina današnjih predškolaca zna da čita i piše, prepoznaju brojeve, mnogi koriste kompjuter jer sa njim odrastaju, ali ne znaju pravilno da govore. Roditelji budućih prvaka prikupljaju dokumentaciju i polako zakazuju preglede, a jedan od važnijih je testiranje govora kod logopeda.

Pregled budućeg prvaka kod logopeda je važan pre svega da bi se utvrdilo da li je dete spremno za školu, naglašava gošća Jutarnjeg programa, logoped Gordana Zečević iz Udruženja „Logopedilište“.

„Ukoliko obavimo pregled u februaru i ustanovimo da detetu nedostaju određeni glasovi, odnosno da ih nije pravilno formiralo, krećemo u intervenciju da to ispravimo, jer glasove koje deca ne izgovaraju dobro, najčešće ne pišu i ne čitaju dobro“, napominje Zečevićeva.

Postoji veliki broj veština koje dete mora da savlada da bi bilo spremno za polazak u školu, a jedna od najvažnijih je govor i jezik, što znači da dobro razume rečnik koji obuhvata sve pojmove da bi moglo da prati školsko gradivo. Škola nosi veliki broj obaveza i ukoliko dete nije spremno, odmah nailazi na prepreku, a škola bi trebalo da bude mesto gde će detetu biti prijatno i gde će želeti da dolazi.

„Ako na prvom tromesečju nije uradilo nijedan diktat kako treba, dete već ulazi u nelagodu, sve više kasni, dolazi školski neuspeh i ulazi se u jednu krajnje nepoželjnu situaciju“, dodaje gošća Jutarnjeg programa.

Statistika je poražavajuća

Statistika u pogledu govorno-jezičkih poremećaja je vrlo nepovoljna. Pre 55 godina bilo je 8,7 odsto dece koja su imala kašnjenje u govoru i jeziku. Sada je taj procenat 70 odsto.

Da li će dete govoriti dobro ili ne i kako će biti jezički razvijeno, mentalno, motorički, socijano i emocionalno zavisi i od genetike, ali pre svega od sredine. Statistički podaci pokazuju da se ne bavimo dovoljno svojom decom.

Savremene tehnologije su mnogo doprinele ovom problemu. Dete od dve godine uopšte ne bi trebalo da bude u kontaktu sa telefonom i da to bude vrsta stimulacije koja se nudi detetu, već mnogo kasnije i to u kratkim periodima, naglašava logoped.

Igra umesto telefona i tableta

„Deca se mnogo manje igraju, a kroz igru se razvija saznajni, emocionalni život i socijalizacija, sve što je neophodno da bi dete postalo samostalno. Poremećaj pažnje je upravo direktna posledica preterane upotrebe tehnologije jer te stimulacije koje deca prate na telefonu i tabletu su vrlo brze i njihov mozak počinje da reaguje samo na takvu vrstu stimulacije. Na govor uopšte ne obraćaju pažnju, niti slušaju. A učiteljica ne nudi tako nešto. Gradivo je ponekad i suvoparno i sasvim je nerealno očekivati od učiteljice da rešava govorno-jezičke teškoće sa kojima deca dolaze“, dodaje Zečevićeva.

Čitanje i pisanje, pak, nije brzo, naprotiv, vrlo je sporo. Grafomotorika mora da se razvije. S druge strane, u školi se očekuje da deca dođu potpuno spremna za te veštine, a ako nisu, problem ima cela porodica.

Jedna od nemilih statistika je i to da je rečnik jako osiromašen. Takođe, zbog prevelike izloženosti sadržajima sa interneta, mnoga deca znaju više reči na engleskom nego na maternjem jeziku.

Roditelji moraju da budu svesni problema

Na sve ove probleme prevashodno pažnju moraju da obrate roditelji i da odvedu dete pravovremeno na tretman. Takođe je neophodno da sarađuje sa logopedom, jer ukoliko se roditelj ne angažuje i ne uradi ono što logoped kaže, odlazak je beskorisan. Da bi dete stvorilo govorni automatizam neophodan je jako veliki broj ponavljanja.

Glasovni sistem i jezički sistem se razvijaju od rođenja. Tako je dete sa godinu dana u stanju da izgovori sve vokale, a sa navršenih pet godina je potrebno da zna sve glasove.

„Znači, sa pet godina glasovni razvoj treba da bude završen, potpuno postavljen i automatizovan. Postoje razvojne skale i ukoliko roditelji primete da im dete ima jako oskudan rečnik, da se rečnik ne razvija, obavezno treba da se obrate logopedu, jer je predrasuda da logopedi rade samo na artikulaciji“, napominje logoped Gordana Zečević.

Govor je samo deo jezika, a logoped se bavi jezikom. Potrebno je raditi i na artikulaciji, ali mora da se proveri kako dete razume značenje da bi moglo dalje da razvija svoje kognitivne veštine, da razvija mišljenje, emocije i socijalizaciju.  

broj komentara 1 pošalji komentar
(petak, 28. jan 2022, 14:13) - anonymous [neregistrovani]

aUstrija i reSpirator

I da obavezno sluša "pravilno" akcentovanje reči na RTS.