Muzeji jesu zatvoreni, ali to vas ne sprečava da vidite i saznate nešto o „Beogradskoj mumiji“

Otkako su muzeji i galerije zatvoreni za publiku, neki eksponati i postavke mogu da se pogledaju na sajtovima. Mi vam predstavljamo takozvanu „Beogradsku mumiju“ koja oduvek izaziva veliku pažnju. Pavle Riđački kupio ju je 1888. godine u Luksoru, ne za sebe, nego za svoj narod.

Prava egipatska mumija u originalnom kovčegu deo je stalne postavke Narodnog muzeja još od 1888. godine, kada je eksponate bilo moguće razgledati u privatnim kućama na mestu današnjeg Filološkog fakulteta.

„U pitanju je mumija staroegipatskog sveštenika Nesmina. Njegovo ime Nesmin, potiče od imena boga kome je zapravo služio, a to je bog plodnosti, Min. Ova mumija se u Srbiji nalazi više od sto godina. Mumija je pronađena u svetilištu nekropole u Ahmimu, nekih 200 kilometara nizvodno od Luksora. Filantrop i mecena Hadži Pavle Riđički, plemić od Skribešća, tokom putovanja po Egiptu, kupio ju je u Luksoru, 'iz rodoljubive namere' za srpski narod“, navodi kustoskinja Narodnog muzeja, Dena Babajić.

Bakteriološka i radiološka ispitivanja skenerom, kao i 3D rekonstrukcija izgleda lica otkrili su da je mumija stara oko 2.300 godina. Pokojnik je muškarac koji je u trenutku smrti imao 50 godina. Na osnovu izgleda kičme, zna se da se nije bavio teškim fizičkim radom. Srce je po egipatskom običaju središte uma, te je ostalo u telu, a pluća su izvađena. Nokti su pozlaćeni, a na dva mesta vidljivi su otisci u vosku pečatnog prstena sa grbom porodice.

„Mumificirano ljudsko telo se nalazi u sredini. To je ono što možemo da vidimo ispod donjeg dela kovčega i njegovog poklopca, a sam kovčeg je napravljen od posebnog drveta koje raste u egiptu, tamaris. Jako je dobro očuvano, a na samom sanduku je sačuvana i slikana dekoracija koja nije u savršenom stanju, ali naziru se predstave bogova koji su bili božanstva podzemnog sveta u starom Egiptu“, dodaje kustoskinja.

Kovčeg potiče iz nekropole u Ahmimu. Znamo da je Nesmin bio sveštenik u hramu boga plodnosti, kao i svi njegovi muški preci. Majka mu je bila sviračica u istom hramu.

„Na sanduku mumije, po dužini, ispisani su i citati iz 'Knjige mrtvih' koji zapravo govore o putovanju njegove duše u onaj svet i o ponovnom sastanku sa njegovom dušom. Na samom gornjem poklopcu nalazi se i lice muškarca. Naravno, to je jedna idealizovana forma. Ono što nedostaje na Nesminovom licu je veštačka brada. Postoji udubljenje na kome se nalazila, ali nažalost, ona je izgubljena“, napominje Dena Babajić. 

Mumija se čuva u posebnoj vitrini u kojoj su vlaga i temperatura ne menjaju. Da podsetimo, Narodni muzej je zatvoren, a deo bogate zbirke koja obuhvata oko 400 000 predmeta, pogledajte u prilozima na našoj televiziji i na sajtu Muzeja.
 

broj komentara 0 pošalji komentar