Таман када су заговорници федерализације Европске уније помислили да се изласком „перфидног Албиона” уклонила највећа препрека за даље интеграције 27 држава чланица, на површину је испливала Холандија. Истини за вољу, не ради се о тоталном изненађењу. Пажљиви пратиоци бриселских хроника врло добро знају да су Холанђани готово увек пратили став Велике Британије по свим питањима у европским институцијама: од геополитичких до економских.

Холандија све више подсећа на континентално издање Велике Британије које је остало у срцу Европске уније и постаје све већи трн у боку ЕУ. Као некада Маргарет Тачер или Дејвид Камерон, холандски премијер Марк Руте зна тачно какву ЕУ неће, али нема ни минималну идеју какву би ЕУ хтео и да ли би она била одржива. 

Једина велика, битна, разлика између Лондона и Хага је однос према проширењу ЕУ. Уједињено Краљевство је подржавало приближавања западнобалканских држава чланству у Унији док је Холандија, од пропалог референдума за Устав ЕУ у лето 2005. године, користила сваки могући изговор да успори ход свих кандидата ка чланству у ЕУ. Хаг је био посебно активан у блокирању Србије јер су били свесни да се  стопирањем Београда успорава и зауставља цео регион. Време је показало да су били у праву: последњи трзај проактивне политике проширења ЕУ је угашен у политичком надмудривању Холандије и Србије око сарадње са Хашким трибуналом у периоду између 2007. и 2011. године. 

Перфидни Недерланд

Таман када су заговорници федерализације ЕУ помислили да се  изласком „перфидног Албиона" уклонила највећа препрека за даље интеграције 27 држава чланица, на површину је испливала Холандија, као наследница Велике Британије на континенталном делу Уније. Истини за вољу, не ради се о тоталном изненађењу. Пажљиви пратиоци бриселских хроника врло добро знају да су Холанђани, готово увек, пратили став Велике Британије по свим питањима у европским институцијама: од геополитичких до економских. 

Мотиви Хага да следи политичку линију Лондона су били вишеструки: економски (Холандија се одувек залагала за либералистичку политику), админстративни (све холандске владе су заједно са британским кочиле сваку централизацију или пренос власти на Брисел), политички (Холандија, као и Велика Британија није благонаклоно гледала на осовину Париз-Берлин, поготово после уједињења Немачке). 

Холандија је преузела унутар ЕУ улогу Велике Британије и у односима са САД. Не треба сметнути с ума да су Холанђани међу најзначајнијим економско-инвестиционим партнерима САД, као и земља која је међу највернијим савезницима Вашингтона у НАТО и ЕУ. Одлазећи холандски парламент је усвојио необавезујућу изјаву у којој су третман Ујгура у кинеском региону Синкјанг назвали геноцидом, сврставајући се отворено на страну Вашингтона у све отворенијем сукобу са Пекингом. Хаг је такође тражио од својих партнера у Бриселу да се ЕУ придружи тзв. Индо-Пацифичкој стратегији чији су део САД, Јапан, Аустралија, Индија и земље југоисточне Азије и која се сматра неком врстом америчког одговора на кинески „Нови пут свиле". 

Фискални рај међу лалама

У ЕУ су  прошлог лета схватили да  одласком Велике Британије није само енглески језик остао у Унији као „lingua franca", већ и дух Лондона оличен у Хагу. Холандски премијер Марк Руте је веома интелигентно одиграо партију око именовања председника Еврогрупе (тело које координира 19 министара финансија земаља чланица ЕУ које су усвојиле евро као заједничку монету). Велика европска четворка (Немачка, Француска, Италија и Шпанија) стала је иза шпанске министарке финансија Надије Калвињо као кандидаткиње за челну функцију у Еврогрупи. Међутим, Руте је зналачким кулоарским маневрима успео да створи коалицију малих и средњих земаља које су осујетиле намере Берлина, Париза, Рима и Мадрида. Штавише, Руте је предводећи групу тзв. штедљивих чланица ЕУ, противника дубљих интеграција и стварања заједничког дуга ЕУ, успео да пласира на чело Еврогрупе Паскала Донохоа, министра финансија Ирске, земље која је са Холандијом и Луксембургом највећи фискални рај у Европи. 

Велика сличност Холандије са Великом Британијом се види и по ставу према солидарности на којој је базирана Унија. Нападају се јужне чланице ЕУ са великим јавним дугом и њихови грађани се оптужују да су „лењи" и да желе да живе на грбачи „вредних" северњака, док истовремено Хаг одузима милијарде евра другим чланицама ЕУ омогућавајући великим и средњим фирмама из тих земаља да преместе правна седиште у Холандију и плаћају минималне порезе. На тај начин власти у „замљи лала" годинама поспешују прање новца и могућност богатим „јужњацима" да буду још богатији штедећи на разлици пореза који уплаћују у Холандији од онога који би платили у домицилним државама. 

Барјактар политике претварање Холандије у „фискални рај", и пуњење државне касе на штету других чланица ЕУ, био је Марк Руте, најгласнији критичар „јужњачких доколичара" и највећи опонент политике дубљих интеграција и федерализације ЕУ. Холандски премијер је по свом тврдокорном противљењу дубљим интеграцијама  и солидарности унутар ЕУ, подсетио на понашање бившег британског премијера Дејвида Камерона. За бившег лидера торијеваца се није добро завршило, а ни по Велику Британију.

Хаг на излазу

У земљи сликара, лала, брзог клизања и фудбала одлазак Велике Британије из ЕУ се доживљава као велика траума. Брегзит је додатно учинио ригидним позиције Холанђана. Унутар политичког спектра готово да не постоји опција која не подржава стратегију што мање федерализације ЕУ и што више јединственог тржишта. Тренутно не постоји опасност да би Холандија могла да изађе из ЕУ, али би сваки корак у правцу продубљивања европских интеграција приближио Хаг излазним вратима. 

Развој политичких прилика у Холандији не иде на руку Западном Балкану и амбицијама држава никлих на пепелу бивше Југославије, укључујући и Србију, да ће стићи једног дана до чланства у ЕУ. Између свих релевантних партија постоји консензус о заустављању или максималном успоравању процеса проширења ЕУ. Наравно, то неће, као и до сада, бити експлицитно речено, али ће Холанђани толико инсистирати на испуњавању услова да ће затварање поглавља, по новој методологији преговарања, постати Сизифов посао. 

Холандска политичка сцена је „балканизована" јер је на снази чист пропорционални систем: изборни праг је на 0,67 одсто гласова будући да у Представничком дому седи 150 посланика. У одлазећем парламентарном сазиву је било заступљено чак 13 партија, док ће на следећим изборима учествовати 37 странака.  

Последња истраживања јавног мњења казују да су одступања у односу на број освојених гласова на последњим парламентарним изборима у 2017. години у оквиру статистичке грешке. Скандал са десет хиљада породица које су читаву деценију биле малтретиране од стране надлежних пореских власти, због наводних лажних пореских пријава, није произвео богзна какве негативне ефекте по владајуће странке. Руте није поднео оставку у јануару зато што се осећао морално одговорним за десетогодишње прогањање грађана већ да не би морао да подноси рачуне јавности и парламенту зашто је његова влада толерисала да државни апарат, од судова до пореске управе,  малтретира на хиљаде и хиљаде људи за прекршаје и кривична дела која нису починили.  

Банана монархија и њени поданици

Подсетимо, све је почело 2008. године када је група бугарских држављана преварила холандску државу за три милиона евра представљајући се као социјални случајеви. Да би сасекла у корену ту превару пореска управа је почела да чешља, уз помоћ најмодернијих софтвера, све примаоце социјалне помоћи. У акцији која је имала снажну пропагандну компоненту да научи памети сва лица која без правно ваљаног основа уживају социјалну помоћ или пореске олакшице, настрадало је на десетине хиљада невиних. 

Како се радило углавном о странцима или мигрантима друге генерације, већину грађана, укључујући и медије, та неправда није интересовала. У њиховим очима ти несрећници су сигурно нешто згрешили и нису били вредни ни пажње, ни солидарности ни помоћи. Тек када су се усудом несрећника позабавили парламентарци, пре свих, Ренске Лејтен из Социјалистичке партије и Питер Омцихт из Демохришћанске странке, ствари су се покренуле с мртве тачке.

Посланик Омцихт је дефинисао своју државу као „банана монархију" пошто је захваљујући његовој упорности и раду утврђено да је Пореска управа свесно достављала лажне податке њему и његовој колегиници, као и надлежним судовима, само да не би надокнадила штету људима које су на правди Бога прогонили годинама. 

Омцихт је „црна овца" у Демохришћанској партији која је главни партнер Рутеове Партије за слободу и демократију (ВВД).  Штавише, лидер демохришћана Вопке Хекстра се држи подаље од свог партијског колеге како не би пореметио односе са премијером, али и зато што себе види као природног наследника Рутеа на челу холандске владе, будући да му је тек 45 лета. Хекстра је министар финансија и  прославио се изјавом да јужне чланице ЕУ желе да преко „Recovery fundа" ставе руку на уштеђевину грађана северних држава Уније.

Сваком гласачу по црвена оловка

Парламентарни избори у Холандији 17. марта ће бити први у једној чланици Уније од почетка пандемије. У земљи лала се традиционално гласа црвеном оловком и влада се обавезала да ће сваком гласачу бити гарантована нова или дезинфикована оловка.

Такође, дата је могућност свим гласачима старијим од 70 година да своју грађанску дужност обаве путем поште како се не би излагали додатном ризику заразе ковидом-19. Такође, гласање ће трајати три дана како би се избегле гужве на бирачким местима.

Победа Марка Рутеа на изборима је извесна, питање је само с ким ће најдуговечнији премијер у ЕУ, после Ангеле Меркел и Виктора Орбана, направити коалицију. Руте нема поверења у Герта Вилдерса, лидера холандских слободара (ПВВ), који га је „издао" у првом мандату, повлачећи спољну подршку влади и приморавајући земљу на ванредне изборе 2012. године.

Од тада, Вилдерс није опција за Рутеа, баш као што није ни Тјери Бадо, лидер друге десничарске странке Форум за демократију (ФвД). Врло је вероватно да ће и у следеће четири године владати, више мање, иста коалиција либерала и демохришћана, са деснице и левице. 

Тефлонска срећна звезда Марка Рутеа

Једна од тајни успешне политике Рутеа у претходних пар година је била померање његове Партије за слободу и демократију према десници и паралелно учвршћивање коалиције са демохришћанима, који се налазе на центру, и левичарским либералним странкама. На тај начин, лидер ВВД-а је могао да парира Вилдерсовој ПВВ-у и Бадоовом ФВД-у, док су партнери у влади на центру и левици служили као нека врста сунђера који је штитио владу од напада левог блока и упијали су разочаране гласаче либералне деснице. 

Другу важну карактеристику холанског премијера открива његов надимак „Марк Тефлон": једноставно, шта год да се догоди, он на неки волшебан начин успева да се извуче неупрљан. Све као низ „тефлон" склизне са њега. Пандемија је пример par excellеnce „тефлонске" срећне звезде Марка Рутеа. Упркос бројним критикама, демонстрацијама, грешкама владе, спорој вакцинацији, Рутеова популарност је остала неокрњена.

Парадоксално, пандемија је скинула с дневног реда аргументе на којима традиционално профитира Вилдерс: од ислама до миграната. Бадо је покушао да јаше на негационистичком и антиваксерском таласу, али без значајнијег успеха, ако је веровати анкетама. Теме које су доминирале кампањом односиле су се на јавну потрошњу, здравство, борбу против незапослености и одрживост финансијске стабилности земље после пандемије. Чак је и питање екологије и заштите човекове околине, иначе веома драго Холанђанима, остало по страни. 

Руте ужива много већи углед него његова партија и када би се гласало за премијера а не за посланичке листе његов резултат би био далеко бољи од рејтинга ВВД-а. У претходних годину дана холандски премијер је ставио у страну економски либерализам и деловао је као класичан социјалдемократски председник владе, делећи шаком и капом помоћ свим угроженим категоријама, гарантујући пореске олакшице и друге погодности за мали, средњи и велики бизнис. Политички противници су га оптужили да је злоупотребио државну помоћ и касу не само да ублажи ефекте економске кризе већ и да купи „консензус" читавих категорија које су му захвалне због пружене руке. Нису далеко од истине.