Након објављивања тзв. „Исламске мапе“ у Аустрији питање статуса муслиманских институција у тој земљи се развија у прворазредно политичко питање. Географску карту на којој су интерактивно означена 623 муслиманска удружења, потписују Документациони центар за политички ислам и Министарство интеграција. На стару дилему да ли је ислам религија или политика, сада је стигла и нова: да ли је сваки ислам истовремено и политички ислам.

Угрожава ли објављивање „Исламске мапе" живот аустријских муслимана? Или су, напротив, већој опасности изложени аутори тог документа, као исламски религиозни педагози Еднан Аслан и Муханад Корхиде, или министарка интеграција Сузане Раб? Гласови за и против још стижу.  

Документациони центар за политички ислам је службено основан прошле јесени. Конкретни планови су постојали од 2017. и формирања тадашњег кабинета Курц-Штрахе. Борба против политичког ислама је била битна тачка њиховог коалиционог уговора.

Али и политика је 2017. само преузела и централизовала иницијативе које су већ десетак година раније кружиле унутар аустријских универзитетских, религиозно-педагошких и теолошких кругова.

Странка Зелених, садашњи коалициони партнер конзервативаца премијера Курца, није била ни мало одушевљена кад је наследила такве планове. Центар је службено почео са радом пре нешто више од пола године, уз пристанак Зелених, дат без много воље у малом маневарском простору.

Документациони центар за политички ислам је постављен у компактном прожимању државних, научних и педагошких нивоа. Кључни фактор у легитимацији Исламске мапе ипак остаје њен државни карактер, таква је преовлађујућа перцепција у јавности.

У научном одбору Документационог центра седе независни представници академских институција, али оснивачки уговор и финансије долазе од владе. Иако се Центар налази у делокругу рада министарке интеграција Сузане Раб, читава област верских заједница је у директној ингеренцији канцелара Себастијана Курца. Организационо, политички ислам је у Аустрији надресорна ствар.

Најкраће речено, легитимациона основица „Исламске мапе" би била у томе да аустријска влада брани државу и друштво од политичког ислама.

Јавна дебата која се развила непосредно после објављивања интерактивне географске карте муслиманских институција одриче влади легитимацију за такав чин. Противници су гласни и утицајни, они који је подржавају ћуте. Први су згранути проблематичном етичком основицом тог пројекта, други су задовољни да он постоји.

Бечки универзитет се дистанцирао од пројекта. Савет Европе тражи од аустријске владе да повуче карту. Избалансирани гласови упозоравају да је „мапа" политичког ислама у намери добра ствар, али је нејасно шта је политички ислам.

Религија или идеологија?

У оснивачким документима Центра стоји следећа дефиниција, ради јасноће овде нешто скраћена: „Политички ислам је идеологија моћи која тежи преуређењу друштва, културе, државе или политике на основу вредности и норми које њени актери доживљавају као исламске, а које стоје у супротности са темељима демократске правне државе."

Шта је сад конкретно, полазећи од те дефиниције као подлоге, направио руководилац пројекта Еднан Аслан, професор исламске педагогије на бечком универзитету, и за то добио подршку научног одбора Документационог центра којим председава Муханад Корхиде, исламски педагог са универзитета у немачком Минстеру?

Двадесет седмог маја објављена је мапа СВИХ муслиманских институција у земљи, оних које се могу сврстати у корпус политичког ислама, али и оних које не излазе из оквира обичне приватне религије ненасилног типа.

Исламска верска заједница је одмах протестовала због дискриминације, Организација муслиманске младежи је најавила тужбу пред судом.

Пред неким муслиманским богомољама у Бечу и Доњој Аустрији су преко ноћи постављене табле с натписом „Пажња! Политички ислам у твојој близини!" Полиција их уклања, али тренд није прекинут.

Истовремено, анонимне претње стижу и ауторима и државним спонзорима пројекта. Десничари без имена прете свим муслиманима без разлике, муслимански радикали без имена прете либералним муслиманима, академицима, министрима и радозналим корисницима карте.

Само четири дана после објављивања „Исламске мапе", она је делимично скинута са сајта Документационог центра. Не потпуно, да би се користила потребна је регистрација, чиме се инсистира на одговорном коришћењу података.

Влада међутим не одустаје од свог пројекта и најављује да ће он „после неких исправки и побољшања" у пуном обиму бити враћен на сајт. Потреба за корекцијом постоји, каже се, али она се тиче контекста, не и потребе да се домаће друштво упозна са разликама и нијансама унутар ислама.

Интерактивна мапа значења

Логичка грешка пројекта је јасна - Документациони центар за политички ислам издаје интерактивну карту за укупни ислам. У рефлексном логичком закључивању свака муслиманска богомоља постаје „центар политичке идеологија моћи... у супротности са темељима демократске правне државе".

Са изузетком велике џамије у Бечу и исламског културног центра у Грацу, муслиманске богомоље, центри, удружења, социјалне и спортске установе, вртићи и слично, укупно 623 поименице наведених институција, махом су мали простори иза обичних градских фасада, некад и без ознака, чак у приватним становима. Присилни „outing" је за њих шок.

Један од најпроминентнијих критичара „Исламске мапе" је бечки надбискуп и кардинал Шенборн. „Потребан је атлас свих религија уместо исламске мапе", изјављује кардинал. Ако се сегменти једне религије сматрају изворима екстремизма, онда је довољно кривично право, каже Шенборн.

Или сви други на мапу, или нико, захтева кардинал.  

Проблем је контекст, не мапа     

Практичан проблем је у томе да „сви други" - католици, протестанти, све православне цркве укључујући и старе оријенталне, Јевреји, Мормони, чак и Јеховини сведоци - већ јесу на „мапи", само што се она тако не зове. Ако се географска карта/атлас аустријских цркви и религиозних заједница схвати као низ јавно доступних, дигитално обрађених, на интернету приступачних органиграма, онда није јасно зашто се аустријски муслимани осећају тако погођени. „Сви други" то већ имају на неки начин, а зове се вебсајт.

За разлику од ислама, све друге религије су, барем у органиграмима, структурама и организационим принципима транспарентне и јавне. Није свих 600 организација распоређених на „Исламској карти" нетранспарентно, али један део ради испод јавног радара, камуфлирају се као друштвена удружења, док су у стварности религиозна, некад радикално исламистичка. Ова карта их је сада први пут испоручила и „денунцирала" јавности.

Социолог Кенан Гингор, један од чланова научног одбора Документационог центра, изјављује у Ди Пресеу  5. јуна да је објављивање „Исламске мапе" „нанело велику штету", јер је читав ислам стављен у контекст политичке идеологије. Али, додаје, то је само једна страна проблема. Друга је генерална нетранспарентност ислама у Аустрији.

Гингор: „Познати су ми случајеви да су неке исламске институције организовале дане отворених врата, кооперацију са школама, месним заједницама, квартовима или суседима у згради. Људи би се наивно одазивали на такве позиве, долазили би на дружење без свести да их то на кафу зову прононсирано исламистичке или ултранационалистичке муслиманске групације. То се мора прекинути. Па не шаљемо децу у наивности ни у удружења десничарских идентитараца! Већ и из тог разлога је неопходно да се зна ко се како организује, зашто и на којим циљевима."

Европски дискурс између десних расиста и левих игнораната

Ни Корхиде нема грижу савести због објављивања мапе. У интервјуу за недељник Профил (1. јуна) он разбија европску левичарску бајку о „добродушном исламу" и наводи нетраспарентност као принципијелни метод исламских организација: „Многи људи добре воље, немуслимани, навино су насели на стратегију политичког ислама", каже Корхиде.

Корхиде сматра да је европски дискурс о исламу стешњен „између десних расиста и левих игнораната". С једне стране су десничари за које су сви муслимани непријатељи, с друге стране је лева и хуманистичка интелигенција која одбија да схвати како неки муслимани јесу непријатељи, и то опасни.

„Међу представницима политичког ислама делује консеквентни дискурс мржње", каже Корхиде, и набраја бројне конкретне примере из Француске, Немачке и Аустрије.

Корхиде тиме показује прстом на још један проблем који је са „Исламском мапом" доспео у фокус јавности, са тако радикалним порукама да она одбија да га види: да је границу између ислама као религије и ислама као политичке идеологије немогуће повући са поузданом оштрином.

Инсајдерски поглед не помаже. Конкретни пример показује да чак ни институционално организованој групи исламских педагога и теолога скупљених са европских универзитета (и једног америчког) то није пошло за руком.      

Рационализације левице да је ислам „исто што и све друге религије", дакле само један у низу покрета историјски укроћених пројектом секуларне демократске државе, само отежава живот либералним муслиманима. Они се осећају остављени без подршке и препуштени радикалима, сматрају аутори „Исламске мапе".

Странка Зелених, врло љута на канцелара јер је прогурао пројект са Исламском мапом, најављује округли сто о исламу крајем јуна.

Али да би се постигао минимални друштвени консензус о том питању, потребно је најпре дефинисати да ли регулација ислама спада у политику, религију, право или друштвену праксу. Од те недоречености живе и под њеном заштитом расту идеолошке форме европског ислама.