Како је прилог „Око магазина“ разбеснео провладине таблоиде и опозиционе медије.

Читам у Данасу како сам изазвала „незадовољство објективних новинара" својим прилогом „Пандора документи - Србија и свет", емитованим у емисији „Око магазин" у четвртак, 7. октобра. Први није задовољан Стеван Дојчиновић, уредник КРИК-а.

Провладини таблоиди су били бржи од Данаса. Негодовали су и пре него што је прилог уопште емитован, па сам на сајтовима Алоа, Информера и Објектива читала како уопште није требало да се бавим овом темом, а камоли да за саговорника узмем Стевана Дојчиновића.

А све је почело у уторак, 5. октобра, једним ироничним „Добродошли", које ми, на улазу у редакцију КРИК-а, упутила Драгана Пећо, новинарка овог портала. „Чекамо вас већ шест година", додала је.

Дан раније са колегом и уредником „Око магазина" Гориславом Папићем договорила сам да као тему обрадим Пандора папире у којима се, међу светским моћницима, између осталих из Србије, спомиње и министар финансија Синиша Мали. Тог понедељка сам у 13.58 Драганином уреднику Дојчиновићу пустила поруку са молбом да се чујемо.

 „За РТС увек", одговорио је Дојчиновић касније у телефонском разговору.

Тог понедељка је Драгана Пећо, на свом Фејсбук профилу објавила своје гостовање на ХРТ-у уз опис: „Кад неће РТС", иако је већ могла да зна да РТС хоће.

Ако је тог дана комуницирала са својим уредником, а видела сам да седе у истој просторији, Пећо је сигурно то знала.

Разговор са Стеваном Дојчиновићем трајао је укупно 28 минута и то се да видети на траци. Снимљен материјал са сва три саговорника (Ружом Ћирковић, Иваном Радовановићем и Стеваном Дојчиновићем) укупно траје сат времена и 16 минута, а у то су укључене и снимљене покривалице, контра-план и сет ап. Живе речи, било је, дакле, мање.

Али, то није спречило Дојчиновића да нетачно тврди у Данасу да му је је новинарка РТС-а „сат времена постављала питања у вези ове теме". Сниматељ, тонац и ја јесмо, истине ради, провели сат времена у редакцији КРИК-а, али смо пола времена потрошили на постављање камере, а онда и снимање „покривалица", редакције и докумената и прелиставали папире које су нам дали на увид. Уосталом, све то су гледаоци РТС-а могли и да виде у прилогу.

На крају, Дојчиновић ми је чак предложио и заједничко сликање да би објавили на Твитеру да им је РТС у редакцији.

Одбила сам. Озбиљан новинар не треба да твитује, све што има да каже - каже у тексту или у прилогу.

„Не, ми Твитер више користимо да промовишемо наше текстове", одговорио ми је Дојчиновић и сам се и без мене сликао седећи на двоседу, док је у првом плану била камера РТС-а.

Али, тек касније током тог дана сазнала сам и да  КРИК, Твитер не користи само за промоцију, већ и за тајно фотографисање уз малициозне коментаре. Бојана Јовановић, из ове истраживачке мреже, на Твитеру је тог поподнева окачила слику на којој се види камера РТС-а, колега сниматељ и ја како седим на двоседу на коме је Дојчиновић седео, уз коментар:  „Оп, оп, дошао нам РТС".

А малициозност се видела када се на коментаре попут „Терајте то напоље", „Нек провере све утичнице, каналице и грла сијалица кад ови оду" и низ других увреда, запитала: „Нису ваљда агенти". Није касније твитовала о томе чега све има у каналицама и утичницама.

Агентура није само спочитавана РТС-у тог дана само из КРИК-а. Јавила се и друга, њима супротстављена страна - таблоиди.

Десила се веома необична ствар: у две различите редакције, које се налазе на различитим адресама, у исто време су два неименована аутора сетила су се исте тезе и објавила је у исто време. У тачно 18.19 часова, аутори таблоида Информер и Ало приметили су да је „Вучић био у праву и да је РТС гори од Н1" јер прави прилог у коме је Дојчиновић саговорник. Три минута касније, на другом делу града, још једном таблоидном уреднику је пала иста идеја на памет: таблоид Објектив обавестио је своје читаоце да су се обистиниле речи председника Србије.

Аутор у Алоу је написао: „Обистинило се оно што је Вучић говорио, Србија добила нож у леђа", оспоравајући право РТС-а да Дојчиновића уопште позове за саговорника.

„Не само да је РТС по програму који се истиче у антидржавној и антисрпској политици све сличнији Н1 већ, чини се да их полако превазилази", наводи Ало.

„Тако је сервис који плаћају грађани Србије одмах потрчао да уради прилог са сервисом који плаћају иностране финансијске организације о којима готово да нема никаквог трага", пишу у Алоу.

Аутор Информера је имао за нијансу другачију инспирацију: „Вучић је био у праву, РТС је гори од Н1".

Објективу се за још једну нијансу другачије учинило: „Вучић био у праву! РТС је већи опозицони медиј од Н1".

Са три минута предности, аутор Објектива је антидржавност коју је споменуо Ало разрадио следећим речима:

„Овим су потврдили да је РТС итекако заинтересован чак и за оне који су повезани са одређеним страним безбедносним структурама и финансијским организацијама, такође и онима који отворено раде против интереса српског народа, баш као што је портал КРИК", каже Објектив.

И док сам читала како провладини таблоиди пишу о томе како је РТС потрчао код КРИК-а скоро као на миропомазање, дневни лист Данас је објавио насловну страну првог изадња са ударним текстом под наловом: „Станови Синише Малог невидљиви чак и за РТС".

Касније, у другом издању, тај наслов су променили, па су, уместо за РТС, станови Синише Малог постали невидљиви „за прорежимске медије". Унутра је објављена и Дојчиновићева изјава у којој тврди да сам га интервјуисала сат времена.

Још истог дана ми је било јасно да ће Дојчиновић покушати да ме оптужи за цензуру иако прилог који је објављен у четвртак, 7. октобра, прати ток нашег разговора.

У истом броју Данаса објављена је и изјава Весне Радојевић, новинарке КРИК-а, у којој тачно наводи да су се јавиле колеге из „Око магазина" да праве прилог. Али и додаје „верујем да је то било због огромног притиска јавности на РТС да извештава о овој теми".

Могу да разумем да су Радојевићевој друштвене мреже релевантне, али „Око магазин" не уређује ни Твитер, ни Стеван Дојчиновић, ни Драган Ј. Вучићевић, ни Дејан Вукелић, нити Василије Паповић. Све их је помешала са Гориславом Папићем. Теме, саговорнике, као и термин када ће прилог бити емитован, договарам искључиво са својим уредником, а не под притиском споља, под утицајем друштвених мрежа, саговорника.

И док провладиним медијима смета Дојчиновић, Данас негодује још једном и то након објављеног прилога. У броју од суботе 9. октобра, смета им што је саговорник био медијски консултант Иван Радовановић, иначе колумниста Информера.

Видим да ауторка текста Катарина Живановић држи за релевантно то што Стеван Дојчиновић није задовољан мојим прилогом. Дуго пратим рад колегинице Живановић и памтим како КРИК није био задовољан једним њеним текстом („Мајда Кршикапа: На удару тетке") објављеним у Данасу 15. новембра 2017. године и како га је на правди бога раскринкао.

Али сам тек сад сазнала да колегиница Живановић сматра да се новинарством бавимо како би саговорници били задовољни.

Жао ми је, али није посао новинара да усрећује ни Стевана Дојчиновића ни Синишу Малог, већ да пренесе шта каже једна, а шта друга страна, али и да се догађај стави у контекст.

А, сад мало о чињеницама које се односе на оспоравани прилог. Дојчиновић је прилогу којим није задовољан добио убедљиво највише простора и појављује се осам пута, новинарка Ружа Ћирковић седам пута а Иван Радовановић, најмање: свега три пута, од којих су му два пута постављана непријатна питања. Први пут да ли оптужује новинаре Гардијана, Вашингтон поста, Би-Би-Сија и Зидојче цајтунга да раде за службу и други пут да ли Синишу Малог брани по службеној дужности.

Лоше је што таблоиди Дојчиновића зову „сарадником страних безбедносних структура", баш као што је за српско новинарство лоше и то да млади новинари данас подсмешљиво говоре о Ружи Ћирковић, угледној новинарки некада Политике, НИН-а и Данаса, само зато што је им се не свиђају тезе које је изнела у прилогу. Можда не знају, али кад сам ја почињала да се бавим овим послом Ружа Ћирковић је била херој међу колегама јер се нашла на удару највећег и најмоћнијег тајкуна у овој земљи, који је хтео да купи НИН само да би њу отпустио. Новинарку која је током каријере написала више текстова него они твитова, колеге из КРИК-а подсмешљиво зову „новинарка Ружа".

Ни свет ни новинарство у Србији нису почели од наших текстова, прилога и твитова. И пре нас су се колеге, бавиле новинарством, укључујући и Ивана Радовановића који је у каријери, пре Информера и Борбе, био и новинар Времена, један од најближих сарадника убијеног Славка Ћурувије, коаутор књиге 5.октобар - 24 сата преврата и заменик уредника Европљанина.  

У оспораваном прилогу сам цитирала и представнике власти који КРИК-у замерају на томе што не спомиње нека имена, попут имена сувласника Данаса. По мени је легитимно да Катарина Живановић пише о сувласнику Данаса, само мислим да је легитимно и да то сувласништво помене. По члану 4. Кодекса новинара Србије, новинар мора бити независан и од утицаја послодавца.

Видим и да су остали медији, који имају истог сувласника као Данас, имали исте примедбе на мој прилог. У суботу у „Новом дану" телевизије Н1, новинарка Н1, бивши новинар портала Нова.рс и новинарка Њузмакс адрије понављали су тезе из Данаса.

Знам да се то ни у једном ни у другом делу медија тако не види, али Србија су и Данас и Информер. И Ало и КРИК. И Дојчиновић и Радовановић. У сваком прилогу који сам за „Око" урадила од новембра 2018. године, од како сам у ту редакцију дошла из Политике, трудила сам се да се то види, као и да се виде не две, већ све стране неке приче,  различита мишљења и све наше поделе.

Али, ово су чињенице о оспораваном прилогу, чији сам аутор, коме се судило и пре него што је емитиован.

И те чињенице су свете. А подразумева се да су коментари на мој рачун и на рачун мог прилога слободни.