Актуелна италијанска влада је показала да национанални интереси, јавно здравље и правна држава могу да функционишу готово беспрекорно. Уз масовну вакцинацију и доследну примену мера сузбијања пандемије, укључујући и увођење обавезних "гринпасова" чак и на радним местима, Италија је постала пример који треба следити. Довољно је погледати разлику у резултатима борбе против коронавируса између Велике Британије и Италије која савршено осликава различитост између британског премијера Бориса Џонсона и Марија Драгија, популисте и државника.

Два "Супер Марија" су спасила Италију од колапса у последњих десет година. Први се презива Монти други Драги. Захваљујући Марију Монтију Италија је избегла финансијски колапс и банкрот почетком претходне деценије а Марио Драги је извукао земљу из вртлога Ковида-19.

До доласка Марија Драгија на власт чинило се да су популизам и суверенизам у Италији незаустављиви. Као и у добром делу чланица ЕУ и јужно од Алпа је било оних који су веровали да ће пандемија задати смртоносни ударац либерално-демократском уређењу, правној држави и институцијама система.

Догодило се супротно: захваљујући Драгију, представничка демократија са својим институцијама и либералним начелима је показала да је и даље најмање лош од свих могућих система на овом свету и да ниједан други не може да гарантује тако високи степен права, благостања, слобода и сигурности.

Актуелна италијанска влада је показала да национанални интереси, јавно здравље и правна држава могу да функционишу готово беспрекорно. Уз масовну вакцинацију и доследну примену мера сузбијања пандемије, укључујући и увођење обавезних "гринпасова" чак и на радним местима, Италија је постала пример који треба следити.

Ко зна са новцем, зна и са државом

Италијански политичари у Другој Републици имају хиљаду мана, али поседују један спасоносни квалитет: у тренуцима када се држава налази на ивици понора препуштају "барку" искуснијима и паметнијима од себе да је спасу и то са прилично широким политичким консензусом. Довољно је погледати разлику у резултатима борбе против коронавируса између Велике Британије и Италије која савршено осликава различитост између британског премијера Бориса Џонсона и Марија Драгија, популисте и државника.

Истини за вољу, лидери италијанских политичких партија су се више окренули Марију Драгију због огромног новца из европског Фонда за опоравак названог "Next generation EU" него због борбе за сузбијање пандемије коронавируса. Преко 200 милијарди евра које су намењене Италији везано је за реформе, добру владавину, сузбијање корупције и ефикасну и наменску употребу новца.

У Риму су били свесни да бољег гаранта пред Европском унијом од Марија Драгија немају. Једноставно, није било бољег решења од човека који је спасао евро а самим тим и ЕУ током последње глобалне финансијске кризе.

Наравно, не треба бити наиван. Нису сви лидери странака отворено и безрезервно подржали Драгија зато што је он стручнији, угледнији и способнији од њих. Било је међу њима оних који су прагматично калкулисали, имајући у виду да председнику републике Серђу Матарели истиче мандат почетком 2022. године, како да за себе извуку што је могуће већи политички профит.

Политичка комбинаторика

Лидер Лиге Матео Салвини има од почетка намеру да са премештањем Драгија из палате Киђи у палату на Квириналу (резиденцију шефа државе) отвори пут за превремене изборе следећег пролећа (редовни избори су предвиђени за 2023. годину). Вођа Форца Италије Силвио Берлускони се нада да ће му поћи за руком да искористи политички кишобран и успехе Драгијеве за остварење политичког сна, то јест да постане председник Друге Републике и стекне преко потребни имунитет од судских процеса.

Нови шеф Демократске партије Енрико Лета спрема терен да убеди председника Матарелу да остане до следећих избора, као његов претходник Ђорђо Наполетано, што би омогућило Драгију да остане до пролећа 2023. године на челу владе а онда да се пресели на Квиринал.

"Покрет пет звезда" буквално купује време да се реорганизује и рециклира као озбиљна политичка снага кроз партиципацију и подршку Драгијевој влади и њима апсолутно одговара да актуелни премијер остане до краја мандата актуелног паралментарног сазива.

Ту је и серија малих левичарских и странака центра које су основали некадашњи лидери Демократске партије или министри, од Луиђија Берсанија и Масима Д'Алеме до Матеа Ренција и Карла Календе. Њихов примарни циљ је да буду језичак на ваги на следећим изборима, односно што би рекли Енглези "kingmakers", да одлучују ко ће формирати владу - леви или десни центар.

Против Драгија, како у палати Киђи тако и на Квириналу су "Браћа Италије". Странка Ђорђе Мелони је једина остала доследно популистичко-суверенистичка. Подсетимо, Лига и Покрет пет звезда су током изборне кампање 2018. године били заклети непријатељи ЕУ, евра и поготово тадашњег председника Европске централне банке Марија Драгија. Управо због тих антиевропских ставова, под притиском из ЕУ, у првој влади Ђузепеа Контеа, састављеној од министара из Покрета пет звезда и Лиге, на челу министарства економије и финансија је била нестраначка личност Ђовани Трија кога је изабрао лично председник Матерала као гаранта да се Италије неће упуштати у авантуре изласка из еврозоне.

Организациона машина за вакцинацију

Дакле, Италија је тражећи "банкара" који би јој обезбедио сигуран прилив стотина милијарди евра из фондова ЕУ, пронашла најбољег могућег "генерала" у борби против ковида 19. Без потребе да се додворава бирачима, интересним групама, партијама које подржавају његову владу у парламенту, наоружан полувековним искуством стицаним у најважнијим државним и банкарским институцијама, навикнут на преговоре и тражење компромиса у временским теснацима, Драги је буквално изокренуо Италију. Од неефикасне, свадљиве, корумпиране и земље расцепкане у сукобу разноразних интереса, за само неколико месеци, Драги је претворио Италију у земљу модел у борби против пандемије коронавируса.

Будући да долази из максимално одговорног света у којем се бројеви и мишљења држе одвојено, Драгију је било јасно да постоји само један начин да се обузда пандемија и омогући економији да се покрене: ВАКЦИНАЦИЈА.

Један од првих потеза Драгија у палати Киђи је био именовање генерала Франческа Паола Фиљуола на чело кампање за вакцинацију грађана. За само неколико недеља је оформљена најјефикаснија мрежа за масовну вакцинацију грађана у Европи. На почетку кампање цепљења је постављен прецизан циљ: имунизовати 80 одсто становништва до краја године и створити услове за укидање ванредног стања због пандемије.

Уз безрезервну подршку владе Марија Драгија, која се показала не само способном да обезбеди потребне количине вакцина већ и да промптно реагује на искрсле проблеме са вакцином "АстраЗенека" и замени је са свим осталим цепивима које је одобрила Европска агенција за лекове (ЕМА), генерал Фиљуоло је подесио организациону машину која је вакцинисала дневно преко пола милиона људи.

Неутрализација антиваксера 

Паралелно се радило и на медијској борби против лажних вести које су пласиране из тзв. антиваксерских кругова. Не треба сметнути с ума да је италијанско друштво веома подложно теоријама завере, много више него у другим чланицама ЕУ. Међутим, координисани рад на извештавању и правовременом раскринкавању антиваксерске пропаганде у медијима дало је одличне резултате. Субверзивне групе нису успеле да рашире свој утицај и остале су у својим суженим кружооцима.

У Италији постоји веома тврдо језгро грађана који верују у теорије завере и убеђени су да постоје мале интересне групе богатих и моћних особа које желе да подјарме читав свет. У доброј мери је реч о истим људима који припадају покретима "антимаске", "антиваксер", "антигринпас", "антивевро", "Италегзит"...

Од почетка пандемије се знало да јужно од Алпа између 10 и 15 одсто грађана припада заклетим противницима вакцина и да ће бити веома тешко убедити их да се вакцинишу. Проценутално то не изгледа као велики проблем, али кад се преведе на конкретне бројке долазимо до цифре између шест и девет милиона људи, будући да у Италији имамо око 60 милиона становника. Зато је кључни циљ био да тај "задрти" део друштва не контаминира остатак Италијана.

Свима видљиви резултати мера владе у сузбијању пандемије су прилично изиритирали тврдо антивксерско језгро пошто су пред бројевима пале све теорије завера, почев од најступиднијих да се од вакцина умире или се развијају патологије до дослуха између власти, фармацеутске мафије и новинара који манипулишу резултатима. Зато су антиваксери променили стратегију и трансформисали се у "антигринпасере".

Марио Драги је од првог дана водио политику нулте толеранције према антиваксерима и осталим "анти" групама, укључујући и "антигринпасере". Италијански премијер није дозволио десничарским партијама, Лиги и Браћи Италије, за које гласају у великој мери "антиваксери" и "антигринпасери", да условљавају рад владе, кампању вакцинације и спровођење мера за сузбијање пандемије.

Тајна успеха Драгијевог рада је што је ракринкао шићарџијску политику десничарских странака које су због гласова, потребних за освајање власти, били спремни да гурну земљу у нови талас пандемије коронавируса без адекватних алата за њено сузбијање. Рачуница председника Владе је била јасна: у демократији влада правило да већина одлучује а у Италији је више од 80 одсто људи за вакцине и мере за сузбијање пандемије. Истовремено, Италија је и правна држава која штити право мањина, због чега је антиваксерима омогућено да простестују, али и да уз тестирање на коронавирус могу да добију "гринпас" на 48 сати.

Премијер Драги је без пардона увео обавезну употребу "гринпаса" на свим затвореним јавним местима и у превозу (изузев градског), која је на снази од 1. септембра. Од половине октобра "зелена пропусница" је неопходна и за све раднике, без обзира да ли су запослени у државном или приватном сектору, обавезан је чак и за неговатеље старих или болесних особа у приватним кућама. Практично, без "гринпаса" се може само у самопослуге, продавнице и градски јавни превоз.

На оптужбе за увођење диктатуре, односно санитарне диктатуре, Драги је маестрално одговорио: "Колико ја знам, диктатура је тамо где мањина намеће вољу већини и влада њоме. Овде имамо управо супротну ситуацију, огромна већина је за предузете мера а мањина се буни против њих. Будући да смо правна држава ми гарантујемо право гласа и протеста мањини".

Најтежи испит Драгијева влада је положила у Трсту и Ђенови, у две најзначајније луке и жиле куцавице за економију земље. Колико је покрет антиваксера јак у Трсту говори податак да су на недавним локалним изборима освојили готово пет одсто гласова и ушли су у градску скупштину. У граду око којег су ломили копља бивша Југославија и Италија проценат невакцинисаних грађана четири пута је већи од националног просека.

Извршна власт у Риму се ниједног тренутка није поколебала пред претњом штрајка због увођења "гринпаса" и поред тога што је функционисање кључних лука у Лигурском и Јадранском мору већ отежано због хроничног недостатка камионџија. Према грубим проценама, недостаје 20 хиљада возача камиона и шлепера да би проток робе кроз луке био ефикасан. Са најављеном блокадом докера рескирале су се озбиљне рестрикције промета робе с последицама на широкој скали. На крају се најављени штрајк докера против "зелене пропуснице" разводнио и у Трсту и у Ђенови као снег у пролеће, а иза је остала само разјарена мањина антиваксера нахушкана од стране екстремних десничара.