Изгледа да је лакше наћи 44 милијарде долара за куповину Твитера него тај друштвени медиј учинити просперитетним, профитабилним, а апсолутно слободним. Илон Макс, од понедељка „газда на Твитер", мораће да пронађе одговоре на многа питања, а ми смо изабрали пет кључних.

Најпре о цени. 

Твитер је продат за 44 милијарде долара, што је око две трећине друштвеног производа Србије. Процена је да Твитер користи око пола милијарде људи што опет значи да је потенцијална вредност сваког твитераша, то јест налога на Твитеру, око 88 долара.

Слободно можемо да заокружимо на сто долара, вероватно и на више, неки кажи на двеста, ако узмемо у обзир неактивне и пасивне налоге. На интернету нисмо сви једнаки, па тако налог некога у САД вреди знатно више него налог српског твитераша, што сазнате када уђете у дигитални маркетинг, али да се (за) сада не бавимо тиме.

Вреди ли тај „дигитални градски трг" како Маск назива Твитер толико новца?

Твитер је прошле године имао промет од 3,7 милијарди долара уз раст од 8,8 одсто, али му је чист приход био тек 221 милион долара и последње две године је у значајном паду. Проблематично пословање изложило је компанију „непријатељском" купцу попут Илона Маска и деоничари су помислили да је боље да акције продају мало изнад њихове садашње вредности него да наставе да ризикују, како им је управни одбор саветовао.

То и даље не даје одговор на питање да ли је Твитер преплаћен, потплаћен или таман плаћен, али такви се одговори у бизнису не дају одмах већ после неког времена, када видимо шта је нови власник смислио.

Технокраљевство Илона Маска

Тешко је обичном човеку да разуме вредност дигиталне економије и оптимизам инвеститора па и то да је најбогатији човек на свету неко ко себе назива не менаџером него „технокраљем" једног аутомобилског бренда (Тесла) и пројекта за путовање у свемир који је далеко од комерцијалне употребе (Спејс Икс).

Тесла годишње произведе мало мање од милион аутомобила, што је четири до пет пута мање само од производње Хонде у САД, дакле не у целом свету, па ипак Теслин „технокраљ" захваљујући разним инвестицијама тренутно броји 264 милијарде долара, безмало стотину више од другопласираног Џефа Безоса, оснивача Амазона.

Још луђе је то што се Маск често хвали како он кеша готово да и нема - када су му потребне паре мора да их позајми од банке, користећи свој капитал као гаранцију. Немојте га жалити, то је део његовог животног пословног модела јер захваљујући „одсуству" новца Маск плаћа мањи порез него било која америчка учитељица.

Твитер је купио јер су га подржали други инвеститори, највише компанија „Морган Стенли". Наравно, већини акционара нису исплаћене кеш паре, већ су приход од продаје одмах реинвестирали у друге послове како би избегли порез. И тако ће бити док нека већа катастрофа не пробуши инвеститорски балон или их неки нови Берни Мејдоф не подшиша.

Тако да већина тог новца у стварности не постоји, представља пројекцију вредности која у неком тренутку може да испари и - ником ништа! Отуд Маску толике милијарде и могућност да толико „плати" компанију која је тек неки месец старија од Републике Србије као самосталне државе.

Од како је у понедељак (25. априла 2022) објављен договор Маска и деоничара Твитера о продаји, либерални коментатори говоре да је Маск најгора особа која је могла да преузме важан простор за комуникацију, да је сам подстицао најгоре на Твитеру: троловање, ненаучни критицизам (у областима у које се не разуме), вређање других, расизам и довођење инвеститора у заблуду због чега је у више наврата кажњаван, и он и компанија Тесла. Такорећи, да није купио Твитер требало је да га избаце оданде, толико је сакупио негативних поена.

Но, то је накнадна памет, а нас сада занима има ли Илон Маск одговор на барем пет од много питања са којима ће се суочити сада када се самопрогласио заштитником односно „апсолутистом слободног говора". Што, ваљда, значи да ће забранити обраћање свакоме ко се противи потпуној слободи говора, јер би у супротном био анархиста. Али да оставимо ту логичку дилему бољим филозофима.

Хајде реци где је лова

Прича о слободи је одлична и племенита, али слобода има своју цену и скупља је када се одржава него када се осваја. А слободу на Твитеру треба одржавати свакодневно што значи да мрежа мора да покрије макар своје трошкове ако поверујемо да њен нови власник неће инсистирати на профиту.

Твитер зарађује на два начина - продајом огласа (86 одсто прихода) и продајом података о понашању корисника Твитера (14 одсто). Маск је најављивао промену пословног модела, нарочито у овом огласном делу, али није образлагао.

Једна од идеја која се спомиње је могућност претплате, можда не за све кориснике, али макар за оне који су спремни да плате да би имали неки „бољи Твитер" односно више могућности него прости корисници. Као у видео играма, уосталом. 

Шта бисте платили да имате на Твитеру, то је питање за свакога од нас. Помиње се могућност да промените нешто у посту пошто сте га већ објавили, али то отвара друге проблеме, шта ћемо са онима који су лајковали и делили оригинални садржај, а измењени не би?

На Масковом тиму је да смисли где на Твитеру може да се заради, па ако буду успешни у том промишљању можда се и врате на берзу, само скупљи. 

Повратак отписаних

Прво што су многи питали када су чули за куповину било је да ли ће Маск одмах позвати бившег председника Доналда Трампа да се врати на Твитер. Подсетимо, Трамп је са Твитера трајно избачен у јануару 2021. непосредно после протеста и упада демонстраната у зграду Конгреса. 

У том тренутку имао је готово 89 милиона корисника и Твитер му је био кључно средство за јавну комуникацију. Компанија је после тврдила да се нису овајдили јер су током „трампоманије" стекли само два милиона нових твитераша, али исто тако се може поставити питање колико би их имали да нису имали Трампа као главног промотера.

Како год, Трамп је поручио да се неће враћати на Твитер јер је основао сопствену мрежу Трут соушал (Truth Social). Маск је на Твитеру приметио да та Трампова мрежа стиче много више нових корисника него Твитер и поручио да и то мора да се промени.

Али прво мора да направи ревизију сопствених правила па да на основу тога види кога од проблематичних корисника сме да врати. Ако не врати никога, пашће му у воду прича о „слободи говора", ако их врати све ризикује озбиљне пословне проблеме.

Неки сенатори (Елизабет Ворен) гласно траже измену закона управо због Маска како би држава увела строжу контролу онога што се на друштвеним мрежама објављује.

Ако то прође, а атмосфера је да хоће, онда би сам Твитер мога да буде суспендован са интернета или драстично кажњаван уколико не буде држао кориснике под контролом.

Дакле, та ревизија ће вероватно мало причекати, поштоваће се садашња правила, а ако је и буде није вероватно да ће личити на општу амнестију. 

Све што расте хтело би да расте

Питање „апсолутне слободе" је најинтересантније питање и за сада нико не уме да одговори шта то Маску значи. Свако има своју верзију слободе, од оних који мисле да никоме не треба бранити ништа, преко оних који сматрају да не треба забранити оно што закон не брани (међу њима је и Маск), па до оних који сматрају да граница моје слободе мора бити туђа слобода, односно све смо слободни да кажемо ако некога тиме не угрожавамо. Ето, опет, филозофске дилеме - да ли сам лопову угрозио слободу ако му кажем да је лопов?

Твитер, какав је данас, има алгоритме који прегледају примедбе корисника на понашање других корисника, а систем и сам препознаје оно што је забрањено, било да се ради о кршењу ауторских или људска права. Нешто од тога се аутоматски искључује, нешто иде на преглед код живих људи, али је тај процес прилично нетранспарентан.

Ако вас Твитер блокира или обележи на начин који вам се не свиђа можете се жалити, али не морате добити никакав одговор. Уласком на Твитер, отварањем налога, пристали сте на такав однос и, што кажу, то је тако.

Има оних, и није их мало, који верују да ће Маск бити осветољубив какав је и иначе. Он је у животу, бизнису и на Твитеру показао да је склон да се обрачунава са неистомишљемницима, да блокира, избацује, отпушта, прети, па неки верују да неће имати превише слуха за апсолутну слободу оних који критикују њега и његове послове или животне изборе. А много је тога за критику, заслужену.

Посебна тема су лажне вести и остале дезинформације и теорије завере. Да ли апсолутна слобода важи и за њих, а ако важи, да ли је та слобода добра и да ли нам је стварно потребна? Али о томе брину и законодавци у питањима која следе. 

Ко то тамо пева

Једно од основних права корисника интернета је да буду анонимни, а гласни. То је најчешће корисно јер се многи људи из разних разлога не усуђују да кажу шта мисле под својим именом.

Зашто би се неко тога плашио или избегавао одговорност за изречено, то је посебно питање, за друштво је битније да ли је то што неко анонимно говори од опште користи.

Будући да на Твитеру преовлађују либерали, барем у области слободе говора, преовлађује и мишљење да анонимност не треба укидати, јер се тиме штите многи који би били угрожени од државе и других насилника.

Проблем су они који анонимност користе да вређају и угрожавају друге, али за њих постоје правила мреже и може их се искључити или блокирати, што нас опет враћа на претходно питање „апсолутног" у слободи говора. Да ли сам слободан да говорим ако ризикујем казну? Каква је та апсолутна слобода, ако јој Твитер црта границе? 

У име народа

Друштвене мреже су већ дуже време, а нарочито од 2016. и случаја Кембриџ аналитика, на мети администрација широм света. Неометано су се развијале, без озбиљнијих законских ограничења, па су постале веће и утицајније од свих традиционалних медија. 

Сада би државе да их некако ставе под контролу, али је питање колико за то имају снаге, знања и средстава. У недостатку наведеног, остаје им да примене силу.

Државама смета свашта што се шири друштвеним медијима, али мандат да се са тим обрачунају народ ће им дати због спинова, лажних вести и теорија завере.

Тај елан за обрачунавање нарастао је током пандемије, а додатно је ојачао због рата у Украјини. За оне који би да преиспитују однос према вакцинацији или руској инвазији нема много разумевања, напротив, има доста воље да се држава „умеша" и „заведе ред" на мрежама тако што ће такве ставове да забрани.

Ништа то државама није тешко ни непријатно, али им недостају закони и прописи како би све било легално и на томе се управо ради с обе стране Атлантика. (На другим обалама су државна овлашћења мало шира, па су друштвени медији тамо „уређенији".)

Задатак Маска и његовог тима је да нађу начин да задовоље нова правила, а да сачувају идентитет и независност медијског простора који су створили, а Маск би чак то и да проширује.

Неће му бити лако, али нико га није терао да се у то коло хвата. Дао је 44 милијарди да у њега уђе, видећемо да ли ће ускоро нудити више да се из кола ишчупа. Или ће побећи на Марс.