Девети мај

Деветог маја 1805, умро је велики немачки песник Фридрих Шилер. Сахрањен је у масовној гробници, пошто његова фамилија није имала породично гробно место у Вајмару. Његова удовица планирала је да премести посмртне остатке, али напослетку то није урадила. Тек више од двадесет година касније, градоначелник Вајмара жели достојно да сахрани песника, али у гробници је чак двадесет и седам лобања. Он бира ону највећу, рачунајући да је тако генијалан песник морао имати довољно простора за моћан мозак.

Пола века касније, један анатом помишља да је градоначелник лоше проценио, па се гробница поново отвара и бира се нова лобања. Ипак, ни стара се не одбацује, па се чувају обе. На двестоту годишњицу Шилерове смрти, уз помоћ чаролија узнапредовале науке, испрва се чини да је градоначелник био у праву. Реконструкција лица базирана на лобањи јако подсећа на Шилерове портрете, а према анализи сачуваних зуба долази се до закључка да је покојник умро у доби између 39 и 52 године, а знамо да је Шилер умро са 45. За другу лобању се недвојбено закључује да је женска.

Међутим, ДНК анализа која је требала да недвосмислено потврди исправност давне градоначелникове процене, а путем успоредбе ДНК костију лобање са ДНК посмртних остатака Шилерових сродника чији су гробови познати, показала је како је лобања скоро два века чувана као реликвија немачке поезије и литературе припадала заправо неком непознатом човеку.