Четрнаести мај

Четрнаестог маја 1998, умро је Френк Синатра. Вероватно најчувенији новински текст о њему објављен је више од тридесет година раније. У априлу 1966, Геј Телиз је у „Есквајеру" објавио „профилни текст" о Синатри под насловом „Френк Синатра је прехлађен". Текст је брзо постао необично хваљен и популаран, а накнадно је проглашен пионирским примером школе која ће бити прозвана „новим журнализмом". Овако почиње:

„Држећи чашу вискија у једној, а цигарету у другој руци, Френк Синатра стоји у мрачном углу бара, између две привлачне, али већ понешто оцвале плавуше, које све време чекају да он нешто кажу. Он, међутим, ништа не говори; свакако није отварао уста највећи део вечери, али у овом клубу на Беверли Хилсу делује још дистанцираније, док празно зури кроз дим и полутаму према великој просторији с друге стране шанка где се десетине младих парова гужвају око уских столова или плешу насред подијума док из звучника допиру звуци фолк-рок музике."

У тренутку кад Телиз ово пише, Синатри је педесет година. Иза њега је више од три туцета албума и прегршт сјајних филмова, па и један Оскар. Пред њим су још деценије успона и падова, али у сваком од тих тренутака он је човек кога многи сматрају најважнијим певачем двадесетог века. Како би рекао Телиз, није више ни важно које је песме певао и ко их је написао, пошто их је он својим гласом учинио поглављима лирског романа о свом властитом животу.