Двадесет четврти јул

Двадесет четвртог јула 1908, одржано је најишчекиваније атлетско такмичење унутар Олимпијских игара у Лондону: маратон. Испрва Лондон уопште није требало да буде домаћин, пошто је Међународни олимпијски комитет организацију поверио Риму. Међутим, након катастрофалне ерупције Везува 1906, Италија је одустала од организације због финансијских проблема, па је Олимпијада пребачена у Лондон.

У маратону се тог дана такмичило педесет и пет тркача испод шеснаест националних застава. Тријумфовао је Американац Џони Хејс, али је његова победа остала у сенци дисквалификације италијанског атлетичара Доранда Пјетрија.

Наиме, Пјетри је у првом делу трке био прилично незапажен, али је у другом делу кренуо у, чинило се, незаустављив тријумф. Пред самим циљем је, међутим, почео да посустаје, што од умора, што од дехидрације. Мање од пола километра од циља, почео је да пада. За последњих три стотине и педесет метара, требало му је десет минута. Током те последње деонице, при устајању су му неколико пута помогли околни посматрачи. Иако је први прошао кроз циљ, због те помоћи је дисквалификован, па је победником проглашен Хејс.

Ипак, публика је била на Пјетријевој страни, а пошто није био крив за дисквалификацију, Краљица Александра му је доделила почасни трофеј. Ова трка, као и касније ривалитет Хејса и Пјетрија, имаће велику улогу у глобалној популаризацији маратона. Иначе, и Хејс и Пјетри били су изразито ниског стаса: први је био висок 162, а а други 159 сантиметара.