Како је од еврофанатика из времена Тото Котуњове победе на Евровизији постао евроскептик, за кога истражује Демостат, зашто је смењен са места главног и одговорног уредника Данаса и да ли се покајао што је у вилу Бокељку ишао на ћевапе, у новој епизоди подкаста „Бермудски троугао“ говори новинар и програмски директор Демостата Зоран Пановић.

„Немам проблема с тим, људи се смењују, долазе, смењују. Није ми ни дан-данас јасно зашто сам смењен са места главног уредника Данаса. Никад нисам имао илузију да у приватном сектору власник нема право на такав потез или да има обавезу да се образложи. На том пријему у Бокељки били су сви главни уредници и тад је ситуација била још увек релативно нормална у медијима, а Вучић је служио неку клопу. И управо ту ми је рекао: Пановићу, боље нешто попиј, стрпљења имај, доћи ће твоји. Који су моји, питам. Каже: знаш ти. И то су биле три реченице које сам с њим проговорио. Љиљана Смајловић је с њим причала пола сата, али је на насловну Политике ставила моју, а не своју слику с њим. То су те манипулације, али легитимне. У том гостовање на Хепију сам био, јер ми је било битно да поставим питање које хоћу. Али није битно шта питаш, у зависности од канала на ком те виде, морална полиција креће да ради".

Гост двадесете епизоде „Бермудског троугла" говори о ТВ дуелима, како памти договоре између Александра Вучића и Драгана Ђиласа које су њихови саветници илустровали на салветама, како разуме забрану министрима Српске напредне странке да дају изјаве одређеним медијима и зашто не верује у независно новинарство.

„Верујем у професионално новинарство. Пропаганда је исто легитимна и она понекад личи на новинарство, као и обрнуто, али треба да се направи основна разлика. Овде је једина демаркациона линија- за и против Вучића. И режимски и опозициони медији могу по потреби бити и либерални и конзервативни. Сви ваде из контекста. Кад гостујеш на различитим телевизијама, свако оставља само оно што одговара њему и његовом политичком ставу. Нема ни класичне новинарске форме на многим телевизијама. Дајем рудиментаран пример: кад је конференција за штампу неке политичке партије, кажите ми колико телевизија може да пружи коректан извештај са те конференције, а да не коментарише успут шта је било? Немојте убацивати у контексте, пустите ме минут и по да чујем шта је ко рекао. Те хибридне форме коментарисаног извештавања, заступљене и код режимских и опозиционих медија, типичан су модел из Совјетског Савеза."

Пановић одговара на питања о јавној употреби истраживања, како се на једном концерту Бруса Спрингстина у Трсту нашло будуће руководство РТС-а, и зашто се у својим текстовима често реферише на време владавине Јосипа Броза и на поп културу.

„Прошлост је важна за разумевање садашњости, а ми често полазимо од нулте тачке. СПС је доказ да таква тачка не постоји. Или, ко је могао да очекује да ће Томислав Николић који је носио глогов колац у Кућу цвећа бити реафирматор идеје несврстаних," каже Пановић. „Време је лакше разумети преко садржаја који су га чинили. Данашње време од претходних издваја надреализам. Мој прадеда је отишао у Први светски рат, а никада није видео авион, тенк, вероватно ни митраљез. Знао је за топ и пушку. А данас не постоји ниједан расплет који већ нисмо видели - од пандемије и нуклеарног армагедона до глобалне завере и инвазије ванземаљаца. Кад је дошло до пандемије све сцене су већ биле снимљене, питање је било само шта бирам, да ли неки Содербергов филм, Пекићево Беснило или албум Пинк Флојда са омотом који подсећа на болницу на Сајму."