Rusija Arktik smatra sferom svojih posebnih interesa, vojnih, ekonomskih i resursnih, kojima odnedavno, s intenziviranjem saobraćaja Severnim morskim putem duž arktičke ruske obale, kao najkraćom i najbržom rutom između Azije i Evrope, treba priključiti i transportni. Zato je Arktik postao i nova arena za geopolitički sukob interesa starih rivala.

Kada se prošle nedelje okončalo zasedanje Arktičkog saveta u Rejkjaviku, ono nije bilo zanimljivo samo po tome što su američki državni sekretar Blinken i ruski ministar spoljnih poslova Lavrov utanačili susret Bajdena i Putina za sledeći mesec u Ženevi, nego i po tome što je ukazalo na još jedno pitanje američko-ruskih geopolitičkih sporenja - Arktik. Arktik je došao u centar globalne pažnje i prošlog meseca, kada se ogromni brod „Ever Given" zaglavio u Sueckom kanalu, što je poslužilo i da počnu da se razmatraju drugi mogući plovni pravci pa se arktički Severni morski put pojavio na čelu potencijalnih alternativa.

Upravljanje Arktikom

Arktički savet je telo koje čini osam arktičkih zemalja i šest organizacija arktičkih starosedelaca, kome je tradicionalno bilo povereno „upravljanje" Arktikom. Arktički savet je stvoren 1996. godine na inicijativu Finske, koja je kao svoj glavni cilj u početku videla očuvanje jedinstvene prirode severne polarne zone.

Jezgro Arktičkog saveta su njegove stalne članice - G8 arktičkih zemalja: Kanada, Danska, Finska, Island, Norveška, Švedska, Rusija i Sjedinjene Američke Države. Šest organizacija koje predstavljaju autohtone narode Arktika takođe imaju status stalnih članova u savetu. To su Međunarodna asocijacija Aleuta, Arktički savet Athabaskan, Međunarodni savet Gvicčin, Inuitski cirkumpolarni savet, Udruženje autohtonih manjina severa, Sibira i Dalekog istoka Ruske Federacije i Samijski savet.

Status posmatrača u Arktičkom savetu mogu da dobiju i nearktičke države, kao i međuvladine, međuparlamentarne, globalne, regionalne i nevladine organizacije, koje sa stanovišta Saveta mogu doprineti njegovom radu.

Arktički resursi

Zašto je Arktik tako zanimljiv sa svojim surovim i naizgled neprikladnim klimatskim uslovima za ljudski život? Stručnjaci tvrde da će u bliskoj budućnosti polja u regionu postati glavni motori rasta, na primer, u naftnoj i gasnoj industriji.

Pod debelim arktičkim ledom skriveno je 90 milijardi barela nafte (13 odsto neotkrivenih svetskih rezervi), 48,3 triliona kubnih metara prirodnog gasa (30 odsto) i 44 milijarde barela gasnog kondenzata što je 20 odsto svetskih rezervi. Zato Rusija, SAD, Kanada, Danska i Norveška pokušavaju da obezbede svoju jurisdikciju nad severnim predelima. Rusija sada 80 odsto gasa koristi sa Arktika i 20 odsto nafte.

Dramatično opadanje površine pod ledom otvorilo je i nove mogućnosti za otvaranje transportne rute iz Azije do Evrope. Za to Rusija, SAD, Kina i Japan pokazuju najviše ambicija na severnoj ledenoj strani zemljine kugle.

Zbog svega toga, Arktik je postao arena za geopolitički sukob interesa. Za Rusiju je ovo strateški važan region, potencijalna lokomotiva njene ekonomije.

„Ovaj region je tradicionalno bio i ostao u sferi naših posebnih interesa", rekao je ruski predsednik Putin tokom sastanka ruskog Saveta bezbednosti o arktičkom regionu još 2014. godine. „Ovde su koncentrisani praktično svi aspekti nacionalne bezbednosti: vojno-politički, ekonomski, tehnološki, ekološki i resursni."

Ruski državni program za razvoj Arktika je projektovan do 2025. godine. Ministarstvo za razvoj Dalekog istoka i Arktika odnedavno je zaduženo za poslove u ovom regionu, dok je Ministarstvo prirodnih resursa razvilo sveobuhvatan plan za razvoj mineralnih, sirovinskih i logističkih potencijala Arktika, uključujući i izvođenje 118 projekata.

Put preko Severnog ledenog okeana dugo je bio nepristupačan, okovan višegodišnjim ledom koji se ne topi ni leti, a kojim mogu da plove samo ruski ledolomci. Danas je on glavna arktička morska arterija Rusije. Severni morski put počinje od Barencovog mora i prolazi preko Kaskog, Laptevskog, Ističnosibirskog i Čukotskog mora. Brodovi ovom rutom prevoze opremu, gorivo, hranu, drva, ugalj, građevinski materijal.

Drugi razlog za jačanje ruskog prisustva na Arktiku je zaštita granica. Prema planu Saveta bezbednosti Ruske Federacije, na Arktiku je potrebno obnoviti više od 200 vojnih objekata, izgraditi desetine avio uzletišta i postaviti do 20 sistema PVO.

Ratni brodovi

Rusko vojno prisustvo u Arktiku postalo je vidljivije tokom poslednjih godina, kada je uspostavljena Zajednička strateška komanda Severne flote, koja nadgleda ruske snage u regionu. Godine 2019. službenici odbrane izvestili su da je 19 aerodroma u regionu izgrađeno i modernizovano. Najveći se nalazi u arhipelagu Zemlje Franca Jozefa koji može da primi više različitih tipova aviona, uključujući teški avion Il-76. Ruski vojni zvaničnici prošle godine su najavili planove za izgradnju šest tankera za transport goriva koji treba da budu spremni do 2028. godine.

Na vidiku je i rusko-kineski arktički savez. Kina je pre šest godina, na predlog Rusije, postala posmatrač u Arktičkom savetu, a 2018. objavila je Belu knjigu u kojoj je izložena strategija delovanja u blizini Severnog pola, koja podrazumeva i gradnju ledolomaca za razvoj Severnog morskog puta. Na kraju krajeva, pilotaža brodova duž njega iz Azije u Evropu postaće brža nego Sueckim kanalom, za bar nedelju dana.

Ali pitanje da li će Rusija pružiti Kini preferencijalni pristup Severnom morskom putu ostaje otvoreno. Ako se kineska podmornica pojavi na Arktiku u bliskoj budućnosti - verovatno za oko 5-10 godina, tada će se odnos snaga promeniti. Za Rusiju će to biti potpuno nova stvarnost, koja će podrazumevati nove izazove.

Bilo kako bilo, Rusija je već razvila pravila za prolazak Severnim morskim putem za strane ratne brodove. Oni sada neće moći da plove ako njihova država ne obavesti Moskvu o svojim planovima 45 dana pre početka putovanja. Pored toga, svaki ratni brod biće obavezan da ukrca ruske pilote. U slučaju neovlašćenog kretanja duž Severnim mirskim putem, Moskva može da zaustavi ili čak uništi brod-uljez. To znači da je Rusija de fakto preuzela kontrolu nad Severnim morskim putem.

Polarni put svile

Naravno, Vašington ne može nepristrasno da posmatra jačanje Rusije u tako značajnom regionu. Američki predsednik Tramp upravo zbog toga je želeo da otkupi Grenland od Danske, ali je Bajden već odustao od te akvizicije. Trampov sekretar mornarice Ričard Spenser najavio je 2019. da će američki brod da preplovi kroz arktičke vode da bi se „osigurala sloboda plovidbe", što bi istovremeno bio odgovor „nekim zemljama na njihove prekomerne zahteve na Arktiku". Vašington priznaje da je potcenio važnost uticaja na Arktiku i da se sada može suočiti sa problemima, jer ga Rusija razvija, a Kina se proglasila gotovo arktičkom silom i želi da tamo gradi „polarni put svile".

Pažnja Sjedinjenih Država prema Arktiku nije povezana sa bilo kakvim neposrednim razvojnim zadacima na arktičkoj teritoriji, već je reč o američkoj potvrdi globalnog vođstva, gde je Arktik region čija kontrola može značajno da utiče na odnos snaga u svetu.

Značaj tog nadmetanja, prema mišljenju Amerikanaca, samo raste. Američki admiral Zakanft je uporedio arktičko sučeljavanje sa trkom u svemiru. Projektujući situaciju u prošlost, u vreme Hladnog rata, admiral je zamerio Beloj kući nedovoljno brz odgovor na novu situaciju: „Kada je SSSR lansirao satelit u svemir, jesmo li sedeli skrštenih ruku, govoreći 'Bravo, majko Rusijo'?"

Američki stručnjaci upozoravaju da akcije Rusije na Arktiku stvaraju napetost i „novu ledenu zavesu", upoređujući želju Rusije za obnovom vojne i ekonomske superiornosti na severu sa žarom koji je Sovjetski Savez pokazao u pokušajima stvaranja „Crvenog Arktika" 1930-ih.

Mapiranje puta

Zbog spora povodom zaplene broda „Ever Given" u vlasništvu japanske kompanije od strane egipatskih vlasti, Japan je dao nalog da se razmotri upotreba alternativnih puteva, među kojima je posebno istaknut arktički pravac - Severnim morskim putem putuje se 20 dana i pređe se 7.300 nautičkih milja, a Indijskim okeanom i Sueckim kanalom 33 dana i 12.500 milja.

Obim tereta prevezenog Severnim morskim putem porastao je od 2014. sa 3.900 na 32.970 hiljada tona u prošloj godini. Prednost je i što nema nadoknade. Put može da se koristi dva do četiri meseca godišnje, a određeni delovi i duže, zahvaljujući ledolomcima. Rusija ima jedina na svetu impresivnu flotu ledolomaca od kojih su šest nuklearni. Godine 2013. stupio je na snagu Zakon o Severnom morskom putu koji je definisao granice akvatorije, a iste godine obrazovana je Uprava Severnog morskog puta koja organizuje plovidbu na ovoj ruti. Dve godine kasnije usvojen je projekat razvoja.

Kina i Japan najviše su zainteresovani za ulaganja u ovaj projekat. Kina razmišlja o spajanju projekta „Jedan pojas, jedan put" sa Severnim morskim putem, dok bi njegovim korišćenjem japanske kompanije smanjile troškove trgovine sa Evropom za 40 odsto. Putovanje brodovima obezbeđivala bi flota nuklearnih ledolomaca, koje za sada jedino Rusija ima na svetu.

Da bi se razvio Severni morski put, potrebna je kombinacija tri faktora. To je gradnja atomskih ledolomaca, razvoj lučke infrastrukture i hrabar prevoznik koji će biti spreman da rizikuje i uputi kontejnere Severnim morskim putem. 

Za funkcionisanje puta potrebni su skladišta goriva, luke, aerodromi i meteorološke stanice. Uz to, teritorija Arktika zahteva celodnevne usluge za ljude koji tamo žive i rade,  a što više se sela i stanica tamo smesti, to će više biti potrebno da se dostavi hrane. Ako se nešto ne isporuči tokom ovih nekoliko letnjih meseci, moraće da se isporuči vazdušnim putem, što dramatično povećava troškove održavanja.

U sovjetsko vreme, kada se ovi troškovi obično nisu uzimali u obzir, arktička obala je zaista bila pokrivena mrežom skladišta i stanica. Međutim, tržišna ekonomija dovela je do potrebe za brojanjem novca, uključujući i budžet zemlje, i ispostavilo se da je razvoj severnih teritorija nepodnošljiv teret čak i za relativno bogatu Rusiju.

Praktično ni jedna druga arktička zemlja nije angažovana u ozbiljnom razvoju arktičkih teritorija. To je skupo za Kanadu, Sjedinjene Države i Norvešku. U svim ovim zemljama sever je retko naseljeno područje u kome praktično nema industrije. Naravno, sve zemlje sprovode arktička istraživanja. Traže se nalazišta minerala, mapiraju se teritorije, istražuju klima i fauna. Međutim, u većini slučajeva razvoj pronađenih nalazišta odlaže se do boljih vremena, kada postaje ekonomski održiv.

U suštini geopolitičkog nadmetanja, upravo je to da niko više ne pita za cenu. Kao što niko nije pitao da li je Mesec blizu ili daleko, neće se postaviti pitanje kolika je debljina arktičkog leda....