Kikladi su na autoputu da postanu žrtva vlastitog uspeha i pretvore se u suprotnost onoga što su bili za generacije, još od kasnih šezdesetih godina prošloga veka, kada su pripadnici hipi pokreta, naturisti i gej populacija otkrili čari južnog Egeja. Nova tendencija koja se naslućivala neposredno pre pandemije, dobila je ovog leta potvrdu: Kikladi nisu više utočište, kao nekada za određene kategorije putnika, već nova vrsta turističkog luna parka u kojem se za sedam do deset dana obiđu najveći i najlepši kikladski biseri, trčeći iz jedne u drugu luku, od Mikonosa do Santorinija ili obratno.

Mikonos odavno nije isključivo LGBTQ ostrvo, Santorini je svaki dan izložen najezdama turista sa kruzera koji poput skakavaca protutnje ostrvom u par sati, Paros je svake sezone sve bliži Mikonosu i pored toga što su se u Paraikiji i Nausi kleli da ne žele da budu „Mikonos za malo manje bogate". Naksos se iz godine u godinu menja brzinom svetlosti, sve je više vila, apartmana i hotela i sve su skuplji, a klijentela mlađa. Ios i Milos se takođe prilagođavaju. Istina iz različitih perspektiva: Ios je od starta bio ostrvo za mlade dok je Milos bio mediteranski ugao za parove i jedino kikladsko ostrvo gde su grčki turisti bili relativna većina.

Zahvaljujući međunarodnim aerodromima na Mikonosu i Santoriniju, niskobudžetinim avio kompanijama i internet portalima za rentiranje smeštaja, uključujući i privatni, dovoljno je malo vremena, visprenosti i kreditna kartice da se u samostalnom aranžmanu organizuje „krstarenje" po Kikladskim ostrvima.

Dilema je samo da li da se krene od ostrva zabave i ludovanja ili ostrva sa najlepšim panoramama i zalaskom Sunca. Maršruta je ista, menja se samo smer, u zavisnosti da li se kreće sa Mikonosa ili Santorinija. Paros, Naksos i Ios su, više manje, obavezne prolazne stanice dok su Mali Kikladi, Sifnos i Milos varijante na temu.

Mikonos i Santorini su već dugo vremena bili sinonimi za Kiklade, dok su široj publici tek odnedavno počela da budu familijarna i imena drugih ostrva, od Parosa i Naksosa preko Sifinosa i Malih Kiklada do Iosa i Milosa.

Probaj i beži

U južnoegejskom arhipelagu nisu samo plaže, more i provod jedini magnet za turiste. U tom džepu Mediterana se nalazi Apolonovo rodno mesto, Homerov grob, sveto ostrvo Delos, najstarija hrišćanska crkva u Grčkoj koju je podigla majka Konstantina Velikog, mletački dvorci i kule, vetrenjače i mermer od kojeg je napravljen i Solomonov hram i Napoleonov grob, ugašeni vulkani i zalasci Sunca koji više nisu isključiva specijalnost Santorinija.

Mikonos je u poslednje tri decenije postao ikona Kiklada, sinonim za provod, seksualne slobode i paprene račune za ležaljke i aperitive na mondenskim plažama. Može se reći i da je Mikonos postao žrtva nametnutog imidža i da je izgubio deo šarma zbog kojeg je postao planetarno poznat. Gotovo kompletan biznis je prešao u ruke osoba koje nisu sa ostrva, što je značajno doprinelo industrijalizaciji turizma i maksimalnoj eksploataciji svih mogućih resursa za povećavanje profita.

Slična situacija je i na Santoriniju, dok su, recimo, sasvim različite prilike na Naksosu, Parosu i Milosu, gde domaće stanovništvo drži u svojim rukama najveći deo smeštajnih kapaciteta, plaže, restorane, supermerkate, pekare, benzinske pumpe, rent-a-kar.

To je doprinelo da se kreiraju različite klijentele dajući Kikladima posebnu draž jer su na relativno malom prostoru koegzistirale različite tipologije turizma, od totalnog relaksiranja i mira na Naksosu gde nisu želeli da asfaltiraju puteve do najlepših plaža kako bi zadržali ruralni ambijent, do hiperurbanizovanog Santorinija ili Mikonosa na kojem žurke traju 24 sata dnevno.

Međutim, popularnost Kiklada ne donosi samo korist turističkom biznisu i lokalnim zajednicama, iza se kriju i kolateralni negativni efekti, počev od sve jačeg poriva da se krene stazama Mikonosa. Kiklađanima se ne sviđa u šta se pretvorio Mikonos, ali ih veoma privlači ekonomska strana medalje i mogućnost da i oni imaju koristi od njegove slave.

Južnoegejski arhipelag se menja takvom brzinom da bi vrlo lako mogao da izgubi svoje tradicionalne goste bez garancija da će novi, fokusirani na fotografisanje i objavljivanje na društvenim mrežama svakog delića odmora, i dalje dolaziti. Pogotovo kada Kikladi izađu iz fokusa, kao i sve mode koje prolaze.

Od destinacije za turiste sa rafinisanom orijentacijom i tzv. slow turizma, Kikladi se transformišu u destinaciju koju Italijani definišu mordi e fuggi , u slobodnom prevodu „probaj i beži", ili što bi Englezi rekli hit and run. Poput Italije koja je već decenijama meta posetilaca koji u jednoj nedelji žele da vide Rim, Firencu, Veneciju i na kraju Milano ili Dolomite, tako je postala moda i pravljenja kruga po Kikladima.

Skakanju s ostrva na ostrvo su doprineli sistemi rezervisanja privatnog smeštaja preko interneta, eksponencijalni rast novih struktura i prilagođavanje hotelijera na nove uslove. Samo od polovine jula do kraja avgusta postoje restrikcije za rezervisanja smeštaja: uglavnom se ne može blokirati soba za manje od tri ili četiri dana.

Turistički „Mek"

Nekoliko faktora je doprinelo da Kikladi postanu neka vrsta novog turističkog „Mekdonaldsa". Pre svih, ogromna popularnost Mikonosa i Santorinija kao glavnih atrakcija, zatim teroristički napadi u južnomediteranskim zemljama i na egzotičnim destinacijama koje su preusmerili fokus na Grčku kao sigurnu destinaciju, i eksponencijalni rast struktura za izdavanja, a ne treba potceniti i kolateralni efekat pandemije, odnosno da je ovo prvo leto, uslovno rečeno, regularno za turizam posle pandemije i mnogi su željni da nadoknade propušteno.

Takođe, ostrva su vrlo dobro povezana trajektima ili brzim brodovima, kako međusobno tako i sa Atinom, što dodatno olakšava i pospešuje turizma za jednu ili dve noći na jednom mestu.

Hotelski menadžer Makis Danas koji je već godinama u biznisu na Kikladama nam kaže da je nova moda ostajanja po jednu ili dve noći na jednom ostrvu bila vezana isključivo za deo američkih i kanadskih turista u prošlosti, to jest ljudi koji retko dolaze u Evropu i onda kada dođu žele da vide što je moguće više za što kraće vreme.

„Novina je da su Evropljani, posebno Francuzi, Skandinavci i Britanci, počeli da kruže po ostrvima, ostajući po dan-dva", smatra Makis. „Tome je doprinela i promena starosne strukture gostiju. Sada i u junu imamo relativno mlađe goste, ne računajući Mikonos koji je uvek bio priča za sebe i Santorini koji je po antonomaziji bio mesto za par dana. Na kratak rok, naročito u ovom periodu posle problema u prethodne dve sezone, taj vid turizma donosi pozitivne efekte, ali na srednji i dugi rok imaćemo više štete nego koristi. Italija je primer da turizam mordi e fuggi nije najsrećnije rešenje."

Kostas Farkones ima lanac rent-a-kar agencija na Kikladima i u novoj modi vidi više priliku da se profitira, pogotovo posle dve sezone ispod proseka zbog pandemije, nego negativnih kolateralnih efekata. Njegovo razmišljanje se bazira, kada je njegova aktivnost u pitanju, na velikim brojevima: što je više ljudi, pa makar i na dan dva, veće su šanse za iznajmljivanje skutera, kvadova, automobila i drugih prevoznih sredstava.

Farkones vidi veći problem u takozvanoj „mikonizaciji" Kiklada: „Veća opasnost od turizma hit and run je ono što ja zovem mikonizacija, odnosno da se sva ostrva pretvore u neku vrstu velikih diskoteka otvorenih 24 sata dnevno. Pojedina ostrva, poput najvećeg Naksosa, odolevala su, do sada, takvom scenariju, ali se bojim da u trci za zaradom i profitiranju na uloženom novcu, taj scenario postaje moguć".

Kristos Kufopulos je nedavno završio Turistički fakultet i odlučio je da se preseli na Kiklade i on nam ukazuju na drugu stranu medalje fenomena: problem smeštaja za ljude koji žive na ostrvu i sezonske radnike: „Čak i na velikim ostrvima, koji su imali značajnu populaciju i pre turističkog buma, veoma je teško pronaći stan za iznajmljivanje, dok su cene nekretnina toliko skočile da je kupovina gotovo nemoguća. Praktično, od juna do septembra svi iznajmljuju stanove samo turistima, tako smo skovali novi izraz 'nastavnička renta', u smislu da je moguće uzeti u najam stan samo dok traje školska godina. To značajno utiče na kvalitet usluge jer nije moguće zaposliti dovoljan broj radnika ako ne možete da im obezbedite smeštaj".

Po Kufopulosu, fenomen letećih turista će postati još izraženiji kako bude prolazilo vreme, posebno ako izostanak turista iz pojedinih zemalja, poput Rusije, postane hroničan. Istina, reč je uglavnom o elitnom turizmu, ali on proizvodi tzv. domino efekat, koji ima posledice i na druge kategorije.

Nova turistička filozofija

Arhipelag u južnom delu Egejskog mora je od kasnih šezdesetih godina, kada su ga „otkrila" tzv. deca cveća, gej populacija, nudisti i ljubitelji sporog i dugog odmora, pogotovo u mesecima pre i posle vrha sezone u julu i avgustu, bio poslednja oaza u Meditarnskom moru gde putnik namernik nije bio klijent koga treba opelješiti. Naravno, Mikonos i Santorini su bili izuzeci koji potvrđuju pravilo.

Neprijatno iznenađenje koje je sačekalo ove godine junske posetioce manje poznatih kikladskih ostrva, pored povećanja cena, jesu nova pravila na plažama koja su u prethodnim godinama važila samo za jul i avgust. Naime, na Naksosu i Milosu, pa i na Parosu, bilo je uobičajeno da se u junu suncobran i ležaljke dobijaju uz konzumaciju, bez obzira da li se radi o piću ili hrani, i bez minimalnog limita. Od ove godine je potrebno izdvojiti od 20 do 50 evra, mada ima i onih koji su pronašli srednje rešenje postavljajući kao donji limit konzumacije 20 ili 30 evra za dobijanje gratis povlašćenog mesta na plaži.

Ipak, najvidljivija negativna promena na Kikladima za koju nije odgovoran samo novi vid turizma „probaj i beži" jeste promena odnosa prema gostima i primena poslovne filozofije „dati što manje, uzeti što više". Nju mogu da primete samo dugogodišnji posetioci koji pamte vremena kada je sve bilo postavljeno i uređeno tako da želite da se vratite i sledećeg leta.

Problem je njihov: kao jagode koje nastavljaju da jedu iako već decenijama nemaju ukus, sećajući se njihove slasti iz detinjstva, tako će nastaviti da dolaze na Kiklade nadajući se atmosferi zbog koje su zavoleli Kiklade. Za turiste u novom ruhu je dovoljno da su se slikali i da su slikali. Oni ionako ne znaju pravi ukus jagoda i kakvi su Kikladi bili nekada.