Bilo da je u pitanju kritika ili pohvala srpske ekonomske politike, možda bi učesnici Kopaonik biznis foruma trebalo da vole ovaj događaj baš zbog onoga zbog čega ga drugi ne bi voleli. Zato što su tu svi zajedno. I svi nejedinstveni.

„Ako neko sledeće godine želi da krene u rat, molim da nam to javi na vreme, još u oktobru, kako bismo mogli da organizujemo Kopaonik biznis forum." Ovim rečima se 8. marta našalio Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije. Time je praktično odgovorio na opasku Tomislava Momirovića, srpskog ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da je događaj „malo zastareo",  jer je zvanična tema foruma „Srbija 2030 - Agenda za održivi razvoj" i to u trenutku kad su svet uzdrmali sukobi u Ukrajini.

„Ovo me podseća na situaciju iz 2020. Godine", rekao je ministar Momirović aludirajući na to da se na Kopaonik biznis forumu i 2020. godine govorilo o rastu u trenutku kad je svet uzdrmala kovid kriza. 

„Mi smo o situaciji u Ukrajini govorili juče ceo dan", rekao je Vlahović. „Posebno smo govorili o tome kako će se ona preliti na Evropu, ali i na našu ekonomiju. Govorili smo i o nastupajućem riziku od inflacije, ali i o potencijalnoj stagflaciji."

Nešto kasnije, Vlahović je na panelu o infrastrukturi resornom ministru uzvratio pitanjem: „Da li je deonica autoputa od Uba do Lajkovca bila osigurana jer je propala pre otvaranja." 

„Teško pitanje. Odgovoriću kasnije", rekao je Momirović.

Do kraja panela o infrastrukturi tog odgovora nije bilo. 

Ovogodišnji 29. Kopaonik biznis forum, koji je okupio oko 1.000 učesnika, zbog ovakvih dijaloga bio je dragocen. Jer na ovom događaju još je moguće na istom mestu, mada ne i na istom panelu, čuti kreatore ekonomske politike, ali i njene kritičare, i to različita kritička mišljenja. Dakle, to jeste mesto gde mogu da se čuju različita mišljenja.

Tema vladine politike isplate 100 evra za mlade i novčana pomoć penzionerima je dokaz za to.

Stari, mladi i oni između

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović kritikovao je ovu meru, ističući kako je skupa i neefikasna, kao i da u situaciji kada inflatorni pritisci rastu može da ih dodatno poveća, kroz stimulisanje potrošnje. 

„Javni dug je tokom dve godine pandemije porastao za 6 milijardi evra, sa 24 na 30 milijardi", rekao je Petrović. „To predstavlja rast od 25 odsto. Od tog iznosa 5 milijardi evra potrošeno je na pomoć građanima i privredi. Da nije bilo neselektivne isplate pomoći građanima i penzionerima, taj paket je mogao da bude dvostruko manji. Te 2,5 milijare evra bi nam sad bile dragocene za ublažavanje posledica prelivanja situacije iz Ukrajine na našu ekonomiju", naveo je Petrović u nedelju 6. marta, uoči otvaranja dela Foruma u kome je učesnicima po prvi put dat makroekonomski okvir.

Na ovo je dan kasnije reagovao ministar finansija Siniša Mali, ne spominjući profesora Petrovića po imenu: „Lako je biti pametan posle dve godine pandemije. Naš cilj je bio da sačuvamo radna mesta. Kroz tri paketa pomoći privredi od 8,8 milijardi evra, što je 18,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), mi smo tokom dve godine pandemije imali kumulativan rast od 6,2 odsto", odgovorio je ministar Mali.

Nešto kasnije u toku dana, Mihail Arandarenko, profesor Ekonomskog fakulteta, izneo je ocenu da je ova mera (isplata 100 evra) iz ugla socijalne politike i smanjenja siromaštva poželjna i da izgleda „kao da je ministar finansija prepisao iz skripti Vilijama Beveridža", prema kome država treba da podrži mlade na početku života, stare na zalasku života i da uposli one u sredini. 

„Dakle, od kolevke pa do groba. To je politika koja je u duhu države blagostanja i koju su primenile i Amerika i Singapur i Japan", rekao je Arandarenko. 

Iste večeri, ali na drugom panelu, Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke, rekao je da se, s druge strane, merom isplate 100 evra građanima dodaje ulje na inflatornu vatru. 

Game change

Bivši guverner Narodne banke Dejan Šoškić je kroz niz makroekonomskih podataka učesnicima foruma izneo je ocenu da je srpska ekonomija bolje stajala pre 2012. godine nego danas. Pa je tako istakao da je prosečna stopa srpskog privrednog rasta u periodu od 2012. do 2019. godine bila niža od regionalnog proseka, što znači da mi po tom pokazatelju zaostajemo. U ovu računicu nije uključio kumulativni rast poslednje 2 godine.

Opet ne spominjući imena, ministar finansija Siniša Mali rekao je da se ta razlika smanjuje i da Srbija sustiže zemlje regiona. 

Guvernerka Jorgovanka Tabaković tvrdila je da Srbija, po svim ekonomskim pokazateljima sada bolje stoji. Ali je kao bazu koristila statističke podatke od 2009. do 2012. godine. Iz ove računice isključen je period pre nego što se kriza iz 2008. godine prelila na Srbiju.

Predsednik Kluba „Privrednik" Zoran Drakulić negodovao je zbog činjenice da u Srbiji postoji, na primer, plodno zemljište koje se ne obrađuje i da neke zemlje uspevaju da iskoriste i zemljište četvrte i pete klase. Aleksandar Kostić, potpredsednik MK grupe, rekao je da zemljište četvrte i pete klase i nije baš toliko plodno, te da je njegova kompanija upravo takvo zemljište prodavala, a da sada u svom vlasništvu imaju samo zemljište premijum kvaliteta i većim delom pod navodnjavanjem. Zoran Petrović, predsednik IO Rajfajzen banke dodao je da se preko poljoprivrede ne može napraviti „game change", jer razvijene zemlje imaju udeo poljoprivrede u BDP-u tek oko dva odsto.

Različita mišljenja čula su se i kada je o energetici reč. Tako je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, istako da je prethodni energetki šok, izazvan kolapsom u TENT-u, Srbijagas i EPS u zbiru (zbog uvoza struje i gasa) koštao milijardu evra. A tek će se procenjivati koliko će nas koštati novi energetski šok, izazvan sukobima u Ukrajini.

„To je tačno, koštalo nas je puno. Ali da li je 500, 700 miliona ili milijardu, tek ćemo videti kad podvučemo crtu", odgovorila je ministarka Zorana Mihajlović dva dana kasnije.

Na sve strane kiseonik

A kad smo kod paralela sa bivšim vlastima, mnogo je snegova napadalo Kopaonikom od vremena kada je 2010. godine tadašnja ministarka Diana Dragutinović na Forumu izgovorila: „Priznaću vam zašto volim Kopaonik, zato što smo ovde svi zajedno i svi jedinstveni." I verovatno se vrlo brzo ujela za jezik jer se ispostavilo da ni članovi vlade nisu bili jedinstveni oko toga u kom pravcu bi trebalo da vode ekonomsku politiku.

Podsećanja radi, Dragutinovićeva je predlagala da se poveća porez na potrošnju (PDV) kako bi mogao da se smanji porez na rad. Njen kolega Mlađan Dinkić, tadašnji ministar ekonomije, na Forumu te godine joj je replicirao rekavši da je on protiv takve mere. Obrazloženje je bilo da se porez na potrošnju ne povećava u krizi. Nije od preteranog značaja to što je PDV povećan posle smene vlasti 2012. godine i to baš u vreme kada je ministar finansija u vladi Ivice Dačića bio Mlađan Dinkić. Sve to prekrili su kopanički snegovi i šaš.

Sada kada se na jednom mestu vrlo često čuju jedinstveni tonovi, bilo da je u pitanju kritika ili pohvala ekonomske politike, možda bi učesnici Kopaonik biznis foruma, trebalo da vole ovaj događaj baš zbog onoga zbog čega ga ne bi volela Diana Dragutinović. Zato što su tu svi zajedno. I svi nejedinstveni.