Šta god u ekonomiji uradite danas, rezultate ćete videti sutra: na ulici, u radnjama, na pijaci. Od početka pandemije koronavirusa naštampano je više od dvadeset hiljada milijardi dolara i upumpano u privredu. Tako nam se dogodila inflacija koju u mnogim razvijenim ekonomijama građani nisu videli četrdeset godina. Na sve to je došao i rat u Ukrajini, pa je rast cena energenata dodatno pregrejao cene. A šta je pregrejalo srpske cene?

Kada je Džerom Pauel, aktuelni šef američkih Federalnih rezervi (Fed), 1975. godine diplomirao na Prinston univerzitetu, američka ekonomija bila je u recesiji. Tu krizu mnogi porede sa današnjom jer joj je prethodila energetska kriza iz 1973-1974. godine, koja je tada najmoćniju privredu sveta uvela u zonu visoke inflacije i dubokog privrednog pada. Za samo dve godine, od 1972. do 1974, američka ekonomija je ušla u recesiju: iz plusa od 7,2 ušla je u minus od 2,1 odsto. Istovremeno cene u SAD su porasle sa 3,4 na 12,3 odsto.

Nekoliko godina kasnije, početkom osamdesetih godina, šef Feda Pol Voker uspeo je da obuzda inflaciju. Ali ne i recesiju. Hlađenje pregrejanih cena, povećanjem kamata, tada je ohladilo i američku privredu, koja je još neko vreme ostala u minusu.

Danas, kada je Džerom Pauel šef Feda, inflacija u Americi je dostigla 8,6 odsto. Poslednji put toliko je iznosila baš 1981. godine, kada je Pol Voker imao istorijsku šansu koju danas ima Džerom Pauel: da obuzda cene, ali da ne uguši privredni rast.

Hoće li Pauelu poći za rukom ono što Vokeru tada nije uspelo? Hoće li rastom kamata aktuelni šef Feda uspeti da ohladi cene, ali da privredi rast ne bude ohlađen?

Zlatokosin scenario

Lari Samers, bivši američki ministar finansija, koji je 1981. godine spremao doktorat na Harvardu, smatra da je za „meko prizemljenje" američke ekonomije već kasno. I da 1981. i 1982. godina mogu da se ponove. Jer, Fed je zakasnio sa podizanjem kamata.

Još prošle godine Lari Samers je upozoravao da će inflacija biti „trajna", jer je izazvana ogromnim štampanjem para. Tokom pandemije naštampano je više od 20.000 milijardi dolara i ubačeno u privredu. To predstavlja čak četvrtinu ukupnog svetskog bruto domaćeg proizvoda.

Sa druge strane, Pol Krugman tvrdio je da je rast cena privremen i da je izazvan prekidima u lancima snabdevanja. Odnosno da je inflacija nastala na strani ponude, a ne tražnje. Jer su zbog korona virusa granice bile zatvorene pa delovi koji se proizvode u jednom delu sveta nisu mogli da stignu u drugi deo sveta gde se proizvod sklapa.

I ekonomista Nurijel Rubini (koji je 1981. godine bio apsolvent na Univerzitetu Bokoni u Milanu), poput Larija Samersa smatra da je inflacija trajna, a ne privremena, kao i da je nastala na strani tražnje, a ne ponude. Rubini je danas poznatiji kao „Doktor Propast" jer je bio jedan od retkih ekonomista na svetu koji je predvideo krizu iz 2008. godine.

Rubini, na primer, piše da Džerom Pauel američku ekonomiju sada treba da uvede u takozvani „Zlatokosin scenario", prema kome privreda ne sme biti ni previše hladna, ni previše topla. Baš kao u bajci „Zlatokosa i tri medveda" u kojoj je devojčica koja je lutala šumom ušla u kuću tri medveda i probala tri kaše. Prva je bila previše topla, druga previše hladna. Tek je treća, kaša malog medveda, bila taman. Ni mlaka, ni pregrejana, već taman. Pauel mora američku privredu da uvede u takav „Zlatokosin scenario". Odnosno, u stanje: pune zaposlenosti, ekonomske stabilnosti i održivog rasta.

U godini kada je Pol Voker u Sjedinjenim Državama spremao antiinflacione mere, Jugoslavija je klizila u bankrot, a Jorgovanka Tabaković je te 1981. upisala Ekonomski fakultet u Prištini. Za nju je danas situacija daleko teža, jer da bi srpska privreda ušla u „Zlatokosin scenario", evropska privreda prethodno mora postati „ni previše topla, ni previše hladna". Jer, srpska ekonomija vezana je za evro, što preko uvoza iz Evropske unije, što preko kredita koji se uglavnom odobravaju u evro znaku.

Šta kažu sagovornici Oka?

Milan Nedeljković, dekan FEFA fakulteta, objašnjava da „Zlatokosin scenario" podrazumeva da centralne banke zatežu svoju monetarnu politiku (povećanjem referentne kamate) kako bi smanjile tražnju, ali da istovremeno vode računa da se ekonomija uspori toliko da uđe u recesiju.

Milan Trajković, zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku, kaže da je „Zlatokosa" zapravo idealni scenario u kome bi privredni rast trebalo da ostaje visok i stabilan, a inflacija da se vrati u granice cilja od oko dva-tri odsto, zavisi kako u kojoj zemlji.

„Situacija u stvarnosti je znatno komplikovanija. Nije u svim zemljama inflacija vođena istim faktorima", kaže Trajković za Oko magazin i dodaje da je oko dve trećine srpske inflacije uvezeno.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, ne spori da je inflacija u Srbiji većim delom uvezena, ali da je bilo mera na domaćem terenu kojima smo i sami inflaciju proizvodili.

„To su razni oblici pomoći koje je država davala građanima i privredi, počevši od jednokratnih isplata građanima, mladima i penzionerima, do plata zaposlenima koji nisu radili, ali i pomoći preduzećima. Zatim, ekspanzivna monetarna politika uticala je na rast kredita tokom 2020. i 2021. godine. Sve to zajedno uticalo je na rast tražnje", objašnjava Arsić.

Fiskalni savet već je objavio da su ove mere javni dug uvećale za oko dve milijarde evra.

Šta kaže MMF?

U izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda, međutim, koji je objavljen 29. juna, kada je o merama jednokratne pomoći reč, navodi se da MMF neke od ovih mera podržava, kao što je isplata jednokratne pomoći penzionerima i zaposlenima u zdravstvu i prosveti. Jer predstavljaju neku vrstu nadoknade za ono što je inflacija „pojela" u standardu penzionera, na primer.

Međutim, kada je reč o isplati jednokratne pomoći mladima, MMF tu meru kritikuje. Kako piše u izveštaju, ta pomoć nije bila „dobro ciljana".

U izveštaju MMF-a vidi se i šta bi moglo da podgreje inflaciju u drugoj polovini godine. Vlada neke cene (meso, mleko, šećer, brašno, ulje, hleb) drži ograničenim. Kad uredba prestane da važi to će napraviti pritisak na cene.

Ograničene su i cene gasa, nafte i struje. Kada je o struji reč, MMF diplomatskim rečnikom piše da će, nakon formiranja nove vlade, „uslediti novo tarifno prilagođavanje". Fond sugeriše Vladi da to uradi kako se ne bi urušavali bilansi EPS-a.

Ovogodišnja inflacija

Takođe, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, najavio je da će penzije krajem ove i početkom sledeće godine porasti 19,1 odsto, što je mera koja će takođe delovati na strani tražnje. Profesor Milojko Arsić smatra da će rast penzija koji je iznad švajcarske formule, a prema kojoj bi penzije trebalo da se povećaju 12 odsto, uticati na rast cena i da zato ta mera nije dobra.

Milan Trajković iz NBS, sa druge strane smatra da će tokom ove i sledeće godine nominalni rast BDP-a (uvećan za inflaciju) iznositi od 20 do 25 odsto. Isto toliko će, kad se doda i ovogodišnje januarsko povećanje, iznositi rast penzija.

„To znači da je reč o održivom povećanju penzija. Da nije, Srbiji ne bi odobrio drugu reviziju aranžmana iz predostrožnosti", kaže Trajković.

Predsednik računa da će prosečna inflacija ove godine iznositi devet odsto. Isto tako računa i MMF. Narodna banka očekuje da će inflacija u drugoj polovini godine početi da pada.

Međutim, autori „Kvartalnog monitora", biltena koji izdaje Ekonomski fakultet (a čiji je urednik profesor Milojko Arsić), međutim, pišu da je izvesno da će inflacija biti veća i dugotrajnija nego što se do sada predviđalo. Istovremeno, procenjuju, privredni rast biće manji i iznosiće oko tri odsto.

A kako su se, međutim, kretale cene u regionu i gde je Srbija kada je o inflaciji reč? Kada se pogleda statistika Evrostata, zvanične statistike Evropske unije, naša zemlja je negde na sredini tabele. Jer je inflacija bila u intervalu od 2,7 odsto u Švajcarskoj do 20,1 odsto u Estoniji. Prosečna inflacija u Evropskoj uniji iznosila je 8,8 odsto, što znači da je Srbija sa 10,4 odsto nešto malo iznad evropskog proseka.

Autori Kvartalnog monitora primetili su da se, kada je o poskupljenjima reč, Srbija ne razlikuje mnogo od EU proseka. Velika razlika ipak postoji u slučaju cena struje, gasa i drugih goriva. Ove cene u EU su porasle 40,2 odsto, a u Srbiji 5,4 odsto, primetili su u Kvartalnom monitoru. To samo pokazuje koliki cenovni šok u drugoj polovini godine bi recimo moglo da bude skidanje „državne rampe" na ograničene cene energenata.

Hlađenje cena i projekcija rasta

Na kraju, i ako smo inflaciju najvećim delom uvezli, pitanje je treba li da uvezemo i rešenje za hlađenje cena. Odnosno, da li srpsku privredu mnogo više i hladi i greje politika koju trenutno vodi Kristin Lagard, šefica Evropske centralne banke (koja je 1981. godine, počela da radi u advokatskoj firmi „Beker end Mekinzi" u Parizu), nego ona koju vodi Jorgovanka Tabaković? Uostalom, u poslednjem Izveštaju o inflaciji NBS to se i navodi: „Najveći rizici dolaze iz međunarodnog okruženja."

Inflacija u evro zoni u maju je dostigla 8,1 odsto, što je najviši nivo još od njenog osnivanja. Za čak 80 odsto inflacije zaslužni su rast cena hrane, energenata i industrijskih dobara. Zbog toga je Kristin Lagard najavila hlađenje evropske privrede povećanjem kamata, koje će se dogoditi u julu. Prvi put posle 11 godina.

 Ali je najavila i da će dalji rast kamata biti postepen. Jer, privredni rast u evro zoni usporava. Što znači da će Lagardova evropsku privredu pregrejanu inflacijom gasiti po malo, kako ne bi ohladila privredni rast. A privredni rast evrozone već je, čini se, ohlađen i pre nego što je ECB podigao kamate. Evropska komisija očekivala je da će do kraja ove godine privredna aktivnost porasti nešto malo više od četiri odsto. Sada se očekuje rast manji od tri odsto.

Narodna banka Srbije već je povećavala referentnu kamatnu stopu u nekoliko navrata kako bi smanjila inflatorne pritiske i ona sada iznosi 2,5 odsto.

„Na odluku o nastavku zaoštravanja monetarnih uslova uticale su pre svega više uvozne i proizvođačke cene, na koje se odrazio prethodni rast svetskih cena energenata, hrane i sirovina, uz prisutne više troškove transporta, kao i zastoje u snabdevanju i nestašice pojedinih sirovina u proizvodnji na globalnom nivou", navodi se u Izveštaju o inflaciji.

Inflacija, međutim, nije usporila i u maju je iznosila je 10,4 odsto. Poslednji put Srbija je tolike stope inflacije imala 2012. godine.

NBS očekuje (prema majskoj centralnoj projekciji) da će u drugoj polovini godine međugodišnja inflacija imati opadajuću putanju.

Ali, očekuje i da će privredni rast malo biti ohlađen. NBS je prvobitno planirala da će privredni rast iznositi od četiri do pet odsto. Nedavno je korigovala prognozu i sada očekuje da će BDP porasti od 3,5 do 4,5 odsto. Milan Trajković kaže da je projekcija rasta smanjena prvenstveno zbog sukoba u Ukrajini, a ne kao posledica povećanja referentne kamatne stope.

„Za sada nismo imali usporavanje privrednog rasta, tako da će se možda ispostaviti da nismo morali ni da korigujemo ovu projekciju", kaže Trajković.

Hoće li srpska privredna kaša do kraja godine biti „ni previše topla, ni previše hladna"? Baš kao kaša malog medveda. Ili će i našu i globalnu privredu još dugo vremena najbolje opisivati dve kaše: pregrejanih cena i hladnog privrednog rasta. To je ono što ekonomisti stručno zovu stagflacija. I to je sve suprotno od Zlatokosinog scenarija.