Gost osamnaeste epizode podkasta, dopisnik RTS-a iz Nemačke, govori o nemačkim i srpskim medijima, o tome šta nemački mediji javljaju o Srbiji, ali i o tome zašto je otišao iz „Politike“.

Zašto je američki uticaj na nemačke medije veći nego uticaj domaće vlade, kako se Olaf Šolc opire medijskom pritisku i u kojim trenucima raste njegov inače „dosadan ton“, zašto o izveštavanju o ratu u Ukrajini nema razlike u uređivačkim politikama i kako se alternativno mišljenje probija kroz medije na margini, u Bermudskom trouglu objašnjava Nenad Radičević, dopisnik RTS-a i Al Džazire iz Nemačke.

„Nemački mediji boluju od manjka zaposlenih koji su migrantskog porekla. Iako je to zemlja u kojoj takvo poreklo ima skoro četvrtina stanovništva, u redakcijama je ih je do pet odsto među novinarima, a među urednicima se broje na prste jedne ruke i to su uvek Italijani, Britanci ili Amerikanci. S druge strane, ne izveštavaju o onim pitanjima koja bi mogla da ugroze njihovu „moralnu“ ispravnost. Ubeđenja su, što bi Niče rekao, po istinu teža nego laž. Nemačkim novinarima ubeđenja ne daju da fakat objave ili stave u kontekst objašnjenja nekog fenomena. I ovde i tamo, prodat ubeđenja je posto deo biznisa.“

Radičević kaže da evroposlanica Viola fon Kramon nema uticaj u partiji Zelenih niti u tamošnjoj zvaničnoj politici, iako joj se taj značaj na Balkanu pridaje, a da su vesti iz Srbije decenijama već negativno konotirane.

„Malobrojni dopisnici koji pokrivaju Jugoistočnu Evropu daju širu sliku o Srbiji, ali ima i medija koji veoma simplifikuju situaciju i opisuju nas kao zemlju blisku Rusiji, od koje smo ili energetski ili zavisni zbog KiM. Većina medija, za domaću publiku, uprošćava trenutnu poziciju Srbije. Jedini talas pozitivnih vesti, uslovno rečeno pi-ar za Srbiju, bila je široka dostupnost vakcina tokom pandemije. Reportaže o ljudima koji dolaze u Srbiju da se vakcinišu su bile iznenađenje za javnost, pa su mi mnogi prilazili da pitaju da li je to istina.“

Gost osamnaeste epizode podkasta o medijima govori o načinu na koji se Bild okrenuo protiv Angele Merkel pred izbore i kako je Aksel Špringer zataškao najveću seksualnu aferu koja je pogodila evropsko novinarstvo, odgovara na pitanja o svom odlasku iz dnevnog lista Politika i etiketi propagandiste koju mu je dodelio Mihael Martens, novinar Frankfurter algemajne cajtunga, nakon što je na Tviteru pohvalio Dojče veleovu analizu nemačke štampe pred bombardovanje SR Jugoslavije.

„Martens mi se usmeno izvinio, a posle je i sam bio žrtva sličnog pojednostavljivanja kada je objavio fotografije sa Aleksandrom Vučićem i Miloradom Dodikom nakon intervjua. Bio je na meti međunarodnih kolega, eksperata za Balkan i regionalnih dušebrižnika na Tviteru koji ga i dan-danas predstavljaju kao da opravdava Vučića. A to što je Dojče vele, nakon njegovog teksta, uradio sopstvenom novinaru je urednički linč, koji je pokazao koliko nemački mediji nisu spremni za kritički ton.“