Читај ми!

Музеј звука – Дела Филипа Дулихијуса

Представљамо мотете овог немачког ренесансног композитора, чији је надимак био “Померанијски Ласо”

Стваралаштво овог аутора је више од 250 година било заборављено, све док крајем 19. века музиколози нису открили његове мотете у архивама у Шчећину. Дулихијус је рођен у Кемницу 1562. године, а студирао је у Лајпцигу и Витенбергу. Ипак, није познато која је била основна област његових студија, нити да ли је у овом периоду био у Италији или учио са неким италијанским мајстором, што би се могло закључити из стилске анализе његових дела. Неоспорно је да је стекао одлично образовање, о чему сведочи и елегантан стил његовог латинског језика, на којем је писао пратеће текстове за своја музичка издања. Дулихијус је са двадесетпет година, на позив Војводе Јохана Фридриха Померанијског прихватио место капелмајстора у цркви Свете Марије у Шчећину где ће остати наредних четрдесетпет година, компонујући дела за црквене обреде и посебне прославе. Убрзо потом постао је и кантор у градској Гимназији, те одговоран за музику на померанијском двору. Највећи део његовог опуса чине 232 мотета од којих је тек 10 написано на немачком језику. Ова осмогласна, полифона дела настајала су у првим деценијама 17. века, али и даље поседују одлике нешто старијег стила, тачније оног који се препознаје у композицијама Орланда ди Ласа. Пратећи узусе позноренесансне "прима пратике", Филип Дулихијус у својим делима велику пажњу посвећује разумљивости текста, уз смену полифоних и хомофоних одсека.


Уредница емисије: Ивана Неимаревић