Свети Сава као светогорски монах

Говори игуман манастира Хиландара Методије.

Када је негде око 1192. године млади српски племић Растко напустио двор свога оца жупана Стефана Немање и отишао на Свету Гору да се замонаши, био је то један од најзначајнијих догађаја у историји српскога народа. У Светој Гори Растко се замонашује у манастиру Русику и добија име Сава. Из Свете Горе монах Сава позива свога оца Немању да му се придружи у монашком животу, што је родитељ и учинио, препустивши престо сину Стефану.

Заједно су подизали манастир Хиландар, први српски универзитет и духовни центар на Атосу. У Хиландару је као монах Стефан Немања, добивши име Симеон, преминуо 1200. године. У то време у Србији су епископи били Грци, јер Српска црква као аутокефална још није постојала. Свети Сава је схватио да је народу потребна јака и самостална Српска црква, па је у току десет година боравка као игуман у Студеници радио и припремао то велико дело. Године 1219. одлази у Никеју, васељенском патријарху, да му изложи опасности које прете Србији. У својој мисији је успео и добио аутокефалност, самосталност Српске цркве, а сам је те године хиротонисан за првог српског архиепископа.

У овонедељном Храму о Светом Сави као светогорском монаху Сави и ствралачким силама које су кнежевића Растка преобразиле у Светога Саву беседи високопреподобни архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара.

Аутор и водитељ: Душанка Зековић.

 

 

број коментара 0 Пошаљи коментар