Читај ми!

Следећа велика ствар из земље кошарке

Филип Петрушев – на НБА путу Јокића и Вучевића

Сваки талентовани кошаркаш у Европи сада има само један циљ – НБА лигу. Звезда и Партизан, али и Реал Мадрид и Олимпијакос, служе само као одскочна даска за Америку. Због минутаже и слободе у игри, наравно и због Николе Јокића, Мега је постала омиљени клуб младих играча који се припремају за најјачу лигу на свету. Један од њих је наш млади центар Филип Петрушев, који тренутно у Јадранској лиги постиже преко 20 поена по утакмици, што је просек какав није имао ни Јокић. Ко је Филип Петрушев, да ли је он следећи Србин који ће заиграти у НБА лиги и може ли да буде ако не нови Јокић онда нови Никола Вучевић?

Добар део Србије сваки дан започиње проверавањем НБА резултата и већ два месеца сви ти људи дан могу да почну задовољни. Наслови и текстови који садрже "Јокић и дабл-дабл" постали су константа и створили нестварну кошаркашку колотечину. И док је деран из Сомбора због својих изузетних партија и бројки легитимни кандидат у трци за најбољег играча лиге, нешто слично на нивоу региона ради један младић из Железника.

Он, као некада Јокић, носи дрес Меге, близу је награде за МВП-а АБА лиге коју је Никола освојио 2015, а са истом пажњом његове игре у београдском клубу прате НБА скаути.

Ко је он?

"Ја сам Филип Петрушев, кошаркаш Меге."

Попут Јокића у НБА лиги ове сезоне, и Петрушев у јадранској лиги на сваком мечу практично "гарантује" 20 поена и скоро десет скокова, а то је на овим просторима радио мали број играча.

Међутим, Филип очигледно није обичан кошаркаш. Као што обичан није био ни његов кошаркашки пут, на којем је пробао готово све.

"Један веома необичан пут за младог играча који почиње у Србији. Прво ФМП, па Звезда и Партизан. Онда одлазак у Шпанију, где су услови били сјајни, богата земља, лепо искуство. Али, једноставно жеља мојих родитеља била је да наставим школовање и да се бавим кошарком, а то је на најозбиљнијем нивоу реално једино могуће у САД. И одатле та идеја и мој прелазак у Америку", почиње Филип разговор за Око Магазин РТС-а.

Може лопта, али мора и школа 

Та решеност да истовремено игра озбиљну кошарку и стиче високо образовање "отерала" га је из Србије у Америку.

"Јесте доста тешко, зато што у Србији улазите у професионалне воде већ са 18 година, тада завршавате неку средњу школу, требате тек да уписујете факултет... Да бисте ви то завршили, морате да идете ванредно, много времена ван терена да одвајате за то. Да би сте успели максимално у кошарци, мислим да није баш реално. Док је у Америци све усклађено, знаш сваке секунде где си, шта радиш, на часу, теретани, тренингу... То је толико један усклађен систем, који ево ради годинама и ту нема дилеме...", објашњава Петрушев.

Ни у Сједињеним Државама Филип није мировао, већ је мењао средине и трагао за бољим опцијама. То је на крају био Универзитет Гонзага, који има надалеко познат кошаркашки програм.

"Када је са тог 'препа' (неки вид припремне школе за колеџ), такође једног од најпознатијих у Америци, Монтверде академија, отишао на Гонзагу, мени је то био страшан потез. Као играч прве године није имао толико простора, што је и очекивано, али је онда у другој години добио простор, експлодирао је, био најбољи играч у Вест коуст конференцији и на моменте је изгледало као одрастао човек који игра са децом. Јесте у питању мало слабија конференција, где Гонзага неме неке озбиљније противнике. Он је ту заиста доминирао, бриљирао. Е сад, да сезона није прекинута, ко зна шта би Гонзага направила прошле сезоне", каже Иван Огњановић, новинар Арене спорт и један од најбољих познавалаца америчке колеџ кошарке на овим просторима.

Своје искуство са почетка колеџа Филип добро памти...

"Било је тешко, те прве године нисам ни знао шта могу да очекујем. Пар садашњих НБА играча испред мене, Брендон Кларк и Руи Хачимира, и ја сам морао те прве године да сачекам своје време било. Радио сам баш доста, они имају тај добар програм за рад са играчима који тек дођу, унапређују их да би били спремни када дође време. То је у мом случају била та друга година, кад сам ја добио и минутажу и поверење веће да радим те неке ствари које знам, највише унутра у рекету да радим све што умем и покажем у што бољем светлу."

"Мислим да је Гонзага била прави избор, да је та прошла сезона била прави избор за њега, и генерално када се читају анализе неких озбиљнијих људи пре него што је он решио да се врати у Европу, многи су говорили да иако има право наступа још две године, да не би требало да се враћа јер шта више да докаже?", додаје Огњановић.

Зато је након пријаве за НБА драфт и уследио ипак некарактеристичан повратак кући, где је одмах демонстрирао какав је играч постао тамо далеко.

Врати се да би могао поново да одеш 

И то је на известан начин изненадило и његовог тренера у Меги Владу Јовановића, са којим је Филип у репрезентацији освојио златну медаљу на јуниорском првенству Европе 2017. године.

"Његова озбиљност и посвећеност је расла, направио је цео круг преко Шпаније, Америке и вратио се у Србију. Чак и ја који сам знао каква је личност, по мало ме је изненадило какав је дошао овде, он је прешао из тог дечачког доба и постао озбиљан човек и озбиљан играч", искрен је Јовановић.

Познати српски НБА скаут преноси да је добар део људи из кошарке, са обе стране Атлантика, изненадило то какве игре Филип пружа ове сезоне.

"Филип Петрушев је сигурно велико изненађење, за мене не толико, али за оне који раде са друге стране океана и друге у Европи, зато што је његов кошаркашки опус био ван граница Европе у последњих 4-5 година, мада се Гонзага пратила, док Монтверде академија где је био и средња школа нису били толико у фокусу. Сигурно да је он једно велико изненађење за све оне који прате кошарку у Европи, као и за оне са друге стране због тога што његова експлозија у оба правца није била очекивана тако брзо", истиче Седлачек.

Менаџер Николе Јокића, али и Филипа Петрушева, Миодраг Ражнатовић, открива какав је договор и план направљен у Меги за талентованог играча.

"Кључна ствар је била да се унапреди његова игра према кошу и да му се да доста могућности да шутира за три поена, и не само да шутира већ и да погађа. Људи из клуба су му то обећали, тренер са којим је већ сарађивао у млађим селекцијама, направљен је јасан и прецизан план шта са њим треба радити, и то се све у овом тренутку када ми говоримо 100% остварило, а искрено ако бих ишао до краја и преко свих очекивања", истиче Ражнатовић.

И поред жеље његових бивших клубова, Црвене звезде и Партизана, да га летос доведу, он је изабрао Мегу, што је пут којим се ређе иде.

"Мој главни циљ је да одем у најјачу лигу света што је НБА. Када би хтео да почињем неку европску каријеру, ја бих сигурно изабрао неки други клуб, на вишем нивоу, Евролига или Еврокуп, али мислим да је Мега окружење какво не можете да пронађете у Европи, тј. јако тешко. Екипа је састављена већином од младих играча, они добијају шансу. Игра се само једно такмичење и има се пуно простора за рад, сваки дан тренинзи на високом нивоу", објашњава Филип свој избор.


"Било је неког интересовања, али он никада није разматрао те понуде зато да би остварио свој циљ, а то је НБА, потребни су велики минути и велика слобода у игри, и потребан је одређени начин игре", додаје агент Ражнатовић.

То је гледајући из ове перспективе била добра одлука. Добио је велику прилику, пуно минута на паркету и то потпуно искористио. Две од могуће три награде за најкориснијег играча месеца у АБА лиги то и потврђују.

"Без обзира на то искуство из Гонзаге, он је дошао као таленат, а сад већ можемо да причамо о квалитету. Сад имамо прилику да видимо и Филипа, који је за шест месеци дошао од талента до квалитета", сматра тренер Владе Јовановић, на шта се надовезује власник клуба.

"Оно што је интересантно је да ја одавно нисам видео такву константу, 8-9 утакмица заредом преко 20 поена. Јер врло мало играча у Европи може да ти каже 'Е, ја гарантујем да ће то да се деси', а делује да када је Филип у питању он гарантује да ће то свако вече да се деси, као што је то било у ових 12-13 кола", сматра Ражнатовић.

НБА драфт – прескочи, па реци хоп 

На изненађење многих, Филип се повукао са претходног НБА драфта и одлучио да се клади на себе на следећем, који се одржава у јулу ове године. Већ сада су му шансе много веће...

"Нема никакве дилеме да би он био драфтован на претходном драфту да се није повукао. Апсолутно би. Интересовање је било велико. Али, једноставно били смо свесни ситуације да тај резултат који он има на драфту је последица много више тих шест одиграних утакмица у Меги и његовог вртоглавог успона, него претходне сезоне на Гонзаги", открива Ражнатовић.

"То пријављивање без агента је било више да се 'опипа пулс' и види да ли има интересовања. Наравно, било је, али у разговору са менаџером закључили смо да то није нешто добро за мене. Веровали смо да кроз ту једну сезону са Мегом и тај рад то може да изгледа боље и одлучили смо се да сачекамо следећу годину за тај драфт", додаје Петрушев.

"И могу да вам кажем да ти неки разговори које сам имао прошле недеље то и показују. Ситуација се драстично променила у односу на новембар, а свега је два месеца прошло. Ја мислим да ће у следећих пола године, колико има до драфта, он још више унапредити свој 'draft stock'", верује Ражнатовић.

Драфт 2020. је иза Филипа, а драфт 2021. не много далеко.

"Лично мислим да ће бити изабран и да се неће повући ове године, Е сад, да ли ће бити 'лотери', односно у првих 15 зависи од клубова који буду бирали. За њега је најсретнија околност да оде у екипу где ће моћи да искаже сав свој таленат и потенцијал, где ће га попут Покушевског стрпљиво чекати или попут Авдије у Вашингтону, где ће добити прилику да игра на позицији која му је предодређена и где ће моћи да се усавршава. Мислим да ће он бити сигурно високо пласиран, и да ће бити међу прва три европска играча који ће бити драфтовани 2021", каже дугогодишњи скаут НБА тимова Марин Седлачек.

Иван Огњановић је на Арени преносио последњи драфт, а Филипа сигурно види на наредном.

"Мислим да ће сигурно изаћи на овај драфт, тренутно су пројекције нека касна прва рунда, мислим да ће ту бити изабран и да ће одмах ићи у НБА, јер мислим да је то прави пут. На крају крајева, имамо пример овде из близине, из саме Меге, Никола Јокић, за кога се видело да ће бити сјајан, да има главу, то је било виђено, али то је у НБА отишло на неки стоти ниво", каже он.

Догодине у Америци 

А када је реално да Филипа видимо у НБА лиги и да изјутра проверавамо и његову статистику?

Седлачек га види тамо већ од наредне сезоне.

"Ја га очекујем одмах у НБА лиги, јер ако направимо поређење са играчима који су прошле године играли ЕЛ и ЕК, а сада су у НБА, ја не видим разлог зашто се то не би десило и са њим", истиче Марин.

"Не знам који ће његов пут да буде. Ја му желим да буде што краћи, сигуран сам да може да игра тамо. А колико брзо ће да покажу свој таленат, то искључиво зависи од њега и ја сваки дан покушавам са стручним штабом да га натерамо да ради што више, али и зависи од околности - клуб, играчи, план...", поручује Владе Јовановић, који уз помоћ Петрушева са Мегом ове сезоне прави доличне резултате и бори се за плеј-оф регионалне лиге.

"За мене сигурно нема дилеме да је следећа година та, да би требало да изађем на драфт, али што се тих понуда тиче мислим да је јако рано за то сада", каже Петрушев.

Међутим, осим избора на драфту, Филип ће морати да ради на свом напретку у свим областима.

"Има ту доста елемента на којима он још треба да ради, али имајући у виду да ће он ући са 21. годином у НБА, то је велики простор за његов напредак. Мораће да ради на бољој физичкој спреми, а већ је био једном систему где се томе посвећивала пажња. Мораће мало да поправи игру у одбрани, а на шуту ће морати мало више да поради. Није да он нема добар шут, али да дође до механике која улива сигурност и самопоуздање, како то иде у НБА, да у одређеној секунди завршите акцију а не да се прави нека дугачка припрема. Мислим и да ће морати још мало да ради на игри испод коша, игри у контакту испод самог обруча, да користи своје тело боље и онда ће бити ефикаснији у игри у оба правца", даје своје стручно мишљење Марин Седлачек.

"Тако да са тим још мало унапређеним шутем, са висином и енергијом, добрим осећајем за офанзивним скоком, и са тим својим нападачким талентом он имати шта да каже у НБА без дилеме већ од наредне сезоне", додаје Огњановић.

Јокић 2.0? 

С обзиром на то да је одлазак у НБА врло известан и да ће тамо отићи из екипе Меге, као и то да има сјајне бројке и игра на позицији центра, неизбежно је поређење и питање: Да ли је Петрушев нови Јокић?

Заступник оба играча не гледа ствари на тај начин...

"Не бих то рекао. Ипак су они различити. Никола је другачији играч, плеј у телу центра, док је Филип класичан центар, који је своју игру модификовао у складу са садашњим НБА трендовим, шут споља, напад лицем о чему смо већ говорили. Никола Јокић је јединствен, пре свега у смислу тих додавачких способности, јер и у овом тренутку има више од десет асистенција у НБА лиги. То Филип Петрушев мислим никада неће имати, нити треба да има и тиме да се бави. Он једноставно ради неке друге ствари", јасан је Ражнатовић.

"То је мало незахвално за све играче који буду долазили из овог региона, то поређење и прича да ли могу да буду као Јокић, јер Јокић је јединствен, у свему, и ако би га поредили са Филипом могли би да кажемо да им је заједничко што су приближно исте висине и што су играли у истом клубу, али нису иста позиција и њихова улога у НБА неће бити иста", објашњава Седлачек.

"Али ако поредимо бројке моје је имао Никола Јокић у Меги акао МВП Аба лиге, и бројке које је имао Битадзе, такође као МВП Аба лиге, са бројкама Филипа Петрушева у овом тренутку, статистика Филипа Петрушева је осетно боља и оно што је још важније, АБА лига је данас неупоредиво јача", додаје менаџер играча, који пак има своје виђење тих неизбежних упоређивања.

"Сигурно да је узор свим младим играчима у Србији јер ради у НБА нешто што нико није радио пре њега, ретко смо то виђали. Мислим да је он ипак јако атипичан играч, ненормално талентован. Е сад, ја да причам о томе да ли сам неки нови Јокић је мало незахвално, али нормално је да то сви жудимо", искрен је Петрушев.

Орао Петрушев 

Са Јокићем је репрезентација Србије освојила сребро у Рију, а са Петрушевим у саставу би могла да оде на Игре у Токио овог лета. Пре тога, треба очекивати његов сениорски деби већ наредног месеца. А шта он може да донесе тиму селектора Игора Кокошкова?

"Може много. Фиба кошарка је апсолутно идеална за њега, и те бројке у АБА лиги не треба потценити нимало, јер је изузетно тешко то играти. Пре свега физички је тешко. Али ако ти као центар можеш физички да одговориш на изазове АБА лиге, а центар си, сигурно да можеш да играш интернационалну кошарку", сматра Иван Огњановић.

"Филип је већ био на списку и стицајем околности (ковид 19) није отишао на припреме у новембру. Селектор Кокошков на њега озбиљно рачуна, и ја мислим да ће уколико га срећа и здравље послуже он већ у фебруару бити један од играча који ће показати шта може да представља у перспективи нашој репрезентацији", поручује Седлачек.

"Очекујемо деби сад у фебруару, и не само деби, већ и озбиљну и важну ролу у тиму. Мислим да ту нема никакве дилеме", јасан је Ражнатовић.

Сам Филип је поводом тог дела своје каријере врло сталожен.

"Ја сам увек ту за репрезентацију, и шта год селектор тражи од мене и каква год моја улога била, моје је само да пружим максимум као и увек. Велика је част играти за репрезентацију и какву год улогу да добијете трба да будете срећни", поручује Петрушев.

А какав би играч Филип Петрушев могао да постане, а каквог би репрезентација могла да добије?

Огњановић нема много дилема.

"Да ли би мени био у 12 на следећем великом такмичењу? Апсолутно да. Ем што мислим де залог будућност, ем што мислим да има квалитета за то већ сада, то без дилеме".

"Он ће имати прилику да се покаже и докаже, и ја мислим да ћемо ми у једној блиској будућности у њему добити играча који ће задовољавати критеријуме наше репрезентације и резултата која је она постизала", сматра Марин Седлачек, који често као стручни консултант прати наступе сениорске репрезентације.

"Којом ће се стратегијом руководити селектор Кокошков ја не могу да знам. Да ли ће ићи са три најјача центра, или урадити оно што су годинама радили Жеравица, Ивковић и други, где је тај трећи центар неки млади, кога припремају да једног дана преузме улогу првог, то је у овом тренутку тешко рећи. Али је извесно рећи да је Филип један од кандидата да буде у тој правој и најбољој репрезентацији Србије", директан је Миодраг Ражнатовић, по многима најмоћнији менаџер у Европи.

И тренер Меге Владе Јовановић има сличан став.

"Верујем да је он сигурно играч на кога репрезентација може да се наслони на следећу деценију, нормално са играчима који су већ ту. Радује ме што после Јокића и Милутинова, поново имамо сјајног играча на позицији центра. Али морам да кажем, без икаквог прејудицирања или притиска, ја мислим да он већ сада јесте довољно квалитетан и играчки зрео да може да помогне репрезентацији. А за будућност уопште немам никакве сумње", верује Јовановић у свог играча.

Да ли ће се Филип у НБА лиги изборити за улогу какву има Јокић у Денверу, или ће играти слично као његов узор Никола Вучевић у Орланду, незахвално је прогнозирати. А није толико ни важно.

Много је важније хоће ли он као НБА играч донети репрезентацији оно што су из те улоге државном тиму доносили Дивац, Стојаковић, Јарић и остали мајстори.

Злато у кошарци чекамо скоро две деценије, ваљда нећемо још дуго. А и избор који овај младић прави између прстена у НБА лиги или медаље са репрезентацијом Србије, даје наду.

"Медаља са репрезентацијом, Олимпијске игре ако може", уз широк осмех завршава Филип Петрушев.

Марко Љубомировић (LjubomirovicM)