Читај ми!

ИНТЕРВЈУ

Вук Радивојевић за РТС о Игокеи која у Европи не скита, а на Јадрану се пита

О томе да ли је АБА лига ове сезоне најјача у својој историји може да се дискутује. Али, простора за дискусију нема када говоримо о њеној уједначености, неизвесности и надасве узбудљивости ове такмичарске године. Исто, ако не и израженије је то у Фибиној Кошаркашкој Лиги шампиона, која ове године и поред извесних потешкоћа са организацијом мечева узрокованих ковид пандемијом, ипак успева да готово неометано организује мечеве у такмичењу које је много јаче него лане, а ни интересантности му не мањка. Шта више, многи учесници друге фазе одлучени су у последњем колу, неки и кошевима у последњем минуту, секунду... А заједнички садржалац за обе лиге је кошаркашки клуб Игокеа из Александровца, која игра сјајно на оба та фронта и има реалне шансе да уђе у завршну фазу, а можда чак и одлучује о трофеју. Тим поводом разговарали смо са генералним менаџером тима из предграђа Бања Луке - Београђанином Вуком Радивојевићем.

Долазак у Игокеу - случајно, али идеално

Вук Радивојевић је без дилеме једна од млађих легенди регионалне кошарке и АБА лиге, с обзиром да је чак 11 година у њој играо носећи дрес два клуба. Овај рођени Београђанин је и поред боравка у млађим категоријама Партизана једно време, ипак играчко име направио у Црвеној звезди, у којој је играо у три наврата укупно седам година.

Иако га и у том клубу изузетно поштују, а навијачи цене за све што је урадио једно време и као капитен црвено-белих у не баш најлепшим годинама, он је нови кошаркашки и посткаријерни живот пронашао у Бањалуци, где је прво четири сезоне играо, сада има улогу функционера КК Игокеа.

"Што се тиче Игокее, ту је занимљива прича, можда сам је већ и пречесто спомињао као неку анегдоту. Било је то лета 2015. године, када сам на позив Жељка Обрадовића и Бате Зимоњића тренирао и прошао припреме за Фенером. Ја сам њима помогао док нису имали довољно играча, а они су мени хтели да помогну око проналаска ангажмана у Турској, што је био неки план и нека моја жеља тада. Међутим, после тог периода у Фенеру стигао је позив од Игора Додика из Игокее и тадашњег тренера Лукајића да дођем и да им помогнем на 20 дана, месец дана", присећа се Вук и завршва:

"И тако се десило - дошао на 20 дана, остао већ ево шест година ту. То је заслуга пре свега Игорова, због којег сам остао овде и као играч тако дуго, а ево сада и као функционер клуба. Мислим да нам за сада иде добро, па ћемо видети за будућност".

Када су се средином маја пријавили за учешће и квалификације у све јачем и све организационо бољем Фибином такмичњу (то су учинили на основу шампионске титуле у Босни и Херцеговини, јер је пласман у националном првенству основни критеријум Кошаркашке Лиге шампона), многи су били изненађени.

Ипак клуб који као председник води Игор Додик а у којем је за спортски сектор задужен управо наш саговорник тада је веровао да је начинио добар избор. Девет месеци касније, то је јасно свима, укључујући и све скептике и ”неверне Томе”.

Прошли су Игоси све препреке до сада, те преко квалфикација и такмичења у једној од најјачих, ако не и у најјачој групи уз добру дозу среће и поклапања резултата дошли до плеј-оф фазе, у којој је 16 тимова.

Међутим, жреб за ту нову рунду им није био баш наклоњен. Шта више.

Нисмо имали среће ни први пут јер смо отишли на Клуж у квалификацијама, па смо добили убедљиво најјачу групу, па онда када је група подељена на четири тима нама су дошли Турк Телеком и Хапоел, који су међу екипама са највећим буџетима и претендентима за освајање BCL-а (Basketball Champions League). Сада смо добили два јака шпанска клуба, бивше шампионе Тенерифе (2017) и Сан Пабло Бургос (2020), који су тренутно на трећем и петом месту у шпанској АЦБ лиги и врло су озбиљни. Али, ми се нисмо оптерећивали ни на почетку са тим и мислим да је то наша предност. Ићићемо у сваку утакмицу без оптерећења, желимо да се надигравамо и не плашимо се никога”, поручује Вук Радивојевић на почетку разговора за РТС и додаје како гледа на шансе тима да се ипак пласира на завршни турнир такмичења:

Немамо никакве ни жеље ни циљеве, не стављамо пред момке никакав притисак и верујем да је то наша предност”, јасан је генерални менаџер Игокее.

Како је Радивојевић неколико пута јасно и децидирано истакао у разговору за наш портал, искуство из дебитантске сезоне у најквалитетнијем такмичењу под ингеренцијом Фиба више је него позитивно.

Ми смо као клуб стварно презадовољни. Фибина Лига шампиона има преозбиљну организацију, и људи су толико посвећени и такмичењу и свим клубовима. Ове године покушавају да изађу максимлано свима у сусрет. Види се преданост. Издвојио бих ту директора лиге Дејана Лекића, којег смо упознали на квалификацијама у Бугарској први пут, који нам је све објаснио све око такмичења и са својим сарадницима пуно помогао”, истиче Вук, који је објаснио и каква је у свему финансијска реперкусија на клуб.

Што се тиче финансија, оне покривају неки део трошкова што је много јаче него рецимо Еврокуп. Али се ипак од тог новца не могу покрити баш сви трошкови”.

Поред тог аспекта, Лига шампиона је из поменутог конкурента Еврокупа приволела добар део угледних европских клубова у своје јато, те је тако и квалитет значајно порастао у односу на претходне сезоне.

Позитивно је, види се и са клубовима који су пре почетка сезоне прешли уз Еврокупа у BCL. Мислим да ће у будућности то бити још више изражено, да ће квалитет бити све бољи, што долазак клубова као што су Хапоел, Турк Телеком, Бургос, Галатасарај, Лимож, Бамберг и да не набрајам баш све, и показује. То су озбиљни клубови и показало се да је било много великих утакмица ове године”, износи своје запажање Радивојевић.

Истовремено са добрим играма у Европи, екипа из Републике Српске можда је још и боље ”гурала” у регионалној АБА лиги, у којој је тренутно на деоби прве позиције са Морнаром и на скору од 13-3. И тај скор ”Игосе” чини озбиљним и реалним кандидатом за пласман међу четири екипе које ће у плеј-офу одлучивати од титули и Евролиги. Први пут од историјске сезоне 2012/13 тим тренера Драгана Бајића је у таквој ситуацији и пред таквом шансом.

Искрено, нисмо се надали да ће бити овако добро. Као што сам већ рекао, нисмо стављали никакав велики притисак и велике циљеве пред почетак сезоне. Желели смо да направимо добар тим и наставимо континуитет играња у АБА лиги, али и да се добро представимо у Европи. Мислим да су момци пре свега показали да су постали један озбљан тим, да су направили ту неку атмосферу међу собом, што ја нисам видео за целу своју каријеру. То смо успели сви заједно да направимо у клубу и мислим да је то највећи плус и да због тога и долазе сви резултати”, поручио је Радивојевић, коме је следило и питање о томе да ли се можда и променио циљ за ову сезону услед добрих игара и добрих резултата?

Настављамо исто као до сада. Не стављамо никаве високе циљеве пред себе. Идемо утакмицу по утакмицу, спремамо се за сваког противника исто. Момци су исто тако све ово схавтили, и сваку утакмицу нам показују нешто ново. Најлепше од свега ове сезоне је што стварно уживамо у свакој утакмици и играма екипе”.

А хоће ли такве игре и квалитетни резултати променити стратегију клуба. 

Не правимо велике планове за будућност. Чекамо да видимо шта ће нам све ова сезона донети, а као што је наш тренер Бајић једном приликом изјавио - мислим да још нисмо показали све што имамо”, истакао је некадашњи репрезентативац и члан тима Србије из 2007. године.

Оно што је готово све који прате кошарку ових простора јесте изендило понашање Игокее на тржишту прошлога лета. Клуб из Александровца је на тој пијаци довео све оно што му је требало, погодивши и са домаћим и са страним играчима.

Приступ за ”домаће” био је да се доведу добри, играчи улоге који су већ дуги низ година адаптирани на играње у АБА лиги - Един Атић, Стефан Фуднић, Марко Јошило, Никола Јовановић и Стефсан Пот. Уз тројицу проверних и доказаних Американаца (Волер, Клемонс и Кармајкл) и два ”детета” клуба, екипа је била ”скоцкана”. 

То је резултат пре свега доброг рада свих нас као тима, и са тренером и са стручним штабом. Ми смо цело лето радили посвећено максимално, почев од тог скаутирања свих играча. На првом месту смо гледали карактер играча, односно прво људске способности, па онда тек играчке, и мислим да нам је то и донело успех”, прича Радивојевић пред анализу састава који блиста на оба фронта.

”Презадовољни смо што ове сезоне наша два млада играча која су одрасла у клубу, Дарко Талић и Далибор Илић, имају лепе улоге и сада су већ равноправни носиоци игре, а тек ће бити. У том смеру клуб и жели да иде, и то нам је заиста највећи успех”, наглашава он.

”Што се довођења осталих играча тиче, довели смо неке које већ дуже знамо и пратимо из АБА лиге, а то су Јошило, Атић, Пот, Јовановић и Фундић, а ту сврставам и Теа Волера, који је дуги низ година у овој лиги и у Морнару се показао као врхунски момак и врхуснки играч.

Уз њих, уклопили смо и Американце Клемонса и Кармајкла. Џеки (Кармајкл) већ осам-девет сезона игра у Европи, и он својом жељом и борбеношћу као најстарији подиже ниво, даје ту енергију на свакој утакмици и сваком тренингу, и то много значи за ове млађе играче који то прате. Ентони (Клемонс) је слична прича. Доведен је као највеће појачање и од њега смо искрено имали највећа очекивања. Имао је великих проблема са короном и свим што уз то иде, и мислим да још увек није на својих 100% могућности и мислим да може много више”, прича Вук, који је ипак као кључ запажених резултата истако - ”хемију” у екипи.

Мислим да је најбитнија ’хемија’ и ту смо заиста највише погодили сви заједно, са довођењем играча са тим каракетром, а они су то успели да препознају и да међу собом направе ту добру хемију и добре односе”.

Има и мишљења, и на њему заснованих коментара да је најбољи играч Игокее - новац. Па колики је онда буџет клуба у поређењу са конкуренцијом, намеће се као логично следеће питање.

Што се тиче нашег буџета, мислим да нисмо ни на 20% у односу на ове екипе што су прошле у Топ16 Лиге шампиона, док смо у АБА лиги можда неки пети или шести, али разумећете да не могу да говорим о цифрама”, казао је Радивојевић.

Марко Љубомировић (@LjubomirovicM)

број коментара 1 Пошаљи коментар
(субота, 06. феб 2021, 10:39) - anonymous [нерегистровани]

Pojacanja

Jos da dovedete Nerandzica iz Botca i sve je onda u redu

Долазак у Игокеу - случајно, али идеално

Вук Радивојевић је без дилеме једна од млађих легенди регионалне кошарке и АБА лиге, с обзиром да је чак 11 година у њој играо носећи дрес два клуба. Овај рођени Београђанин је и поред боравка у млађим категоријама Партизана једно време, ипак играчко име направио у Црвеној звезди, у којој је играо у три наврата укупно седам година.

Иако га и у том клубу изузетно поштују, а навијачи цене за све што је урадио једно време и као капитен црвено-белих у не баш најлепшим годинама, он је нови кошаркашки и посткаријерни живот пронашао у Бањалуци, где је прво четири сезоне играо, сада има улогу функционера КК Игокеа.

"Што се тиче Игокее, ту је занимљива прича, можда сам је већ и пречесто спомињао као неку анегдоту. Било је то лета 2015. године, када сам на позив Жељка Обрадовића и Бате Зимоњића тренирао и прошао припреме за Фенером. Ја сам њима помогао док нису имали довољно играча, а они су мени хтели да помогну око проналаска ангажмана у Турској, што је био неки план и нека моја жеља тада. Међутим, после тог периода у Фенеру стигао је позив од Игора Додика из Игокее и тадашњег тренера Лукајића да дођем и да им помогнем на 20 дана, месец дана", присећа се Вук и завршва:

"И тако се десило - дошао на 20 дана, остао већ ево шест година ту. То је заслуга пре свега Игорова, због којег сам остао овде и као играч тако дуго, а ево сада и као функционер клуба. Мислим да нам за сада иде добро, па ћемо видети за будућност".