Дојче веле: Људској глупости нема краја

У причи око инфекције Новака Ђоковића короном, потресно је видети колико је наивно било понашање најбољег тенисера света, сматра уредник у спортској редакцији Дојче веле Андреас Штен-Цимонс.

На почетку најпре ово: наравно да то што се неко заразио корона-вирусом не сме да буде повод за пакост. Остаје да се надамо да ће сви они који су се заразили у окружењу Адрија тура који је организовао Новак Ђоковић, све то преболети без последица и да ће ускоро оздравити.

Али једно питање се ипак мора поставити: како неко у ствари може да буде тако наиван и глуп? Најбољи тенисер света позове своје колеге на једну малу, симпатичну серију турнира који се играју у Србији, Хрватској и Босни и Херцеговини. Док су други, регуларни АТП-турнири још на присилној паузи, Ђоковић с неколико пријатеља професионалних тенисера жели поново да подигне форму, скупи такмичарску праксу и осим тога да прикупи донације - а и да се једноставно добро забави.

Београдски и задарски клубови: обећана земља за корона-вирусе

И стварно се добро забављао, између осталог и зато што је арогантно одустао од свих могућих хигијенских мера против короне. На трибинама су посетиоци седели једни близу других, па и без заштитних маски. Играчи су се грлили, позирали - такође без маски - за фотографије с децом, давали аутограме окружени гомилом људи, а онда још у вечерњим сатима заједно ишли на журке.

И то како су се забављали - у једном клубу, заједно са стотинама других људи. Гласно се певало, плесали су тесно једни до других, голи до појаса. Топао ваздух, затворена просторија, зној, капљице пљувачке, аеросоли - укратко: обећана земља за корона-вирусе. Профи-тенисерима из Ђоковићеве дружине очигледно је то било свеједно - или су једноставно били сувише глупи да схвате каквој се опасности излажу.

„Све што смо урадили током претходних месец дана, урадили смо са искреном намером и чистим срцем", пише Ђоковић на друштвеним мрежама о Адрија туру и притом указује на то да су све мере биле договорене и усклађене с властима. Али Ђоковић тако све представља једноставнијим него што је у стварности - ко год је бар делимично пратио вести у задње време, не би тако наивно кренуо у организацију спортског догађаја, а поготово не у случају да би при било каквој недоумици могао да сноси одговорност.

Али Ђоковић изгледа још ништа није чуо за одговорност, он је проиграо своју улогу узора. Он је и пре тога, као председник удружења профи-играча на АТП-туру упао у око као човек који је најављене корона-мере на УС Опену (који се одржава почетком септембра у Њујорку), означио као превише рестриктивне и претеране. У идућих 14 дана које ће провести у кућном карантину може сада на миру да размисли о томе да ли је ипак можда требало мало више да претера с мерама хигијене на свом сопственом турниру на Јадрану. Али, као што рекох: без пакости!

Последице и по друге спортске догађаје

Ђоковићева катастрофа на Јадрану могла би - осим могућих здравствених последица по играче, гледаоце и све друге који су на било који начин били укључени у тај догађај, па и чланове њихових породица - да има и друге посљедице: бројни организатори других великих спортских догађаја који би требало да се одрже ове године сигурно ће се сада почети да се хватају за главу и да чупају косу због тога што је Ђоковићева „нежна биљка попуштања мера" тако напрасно уништена. Као да је преко ње прешао булдожер.

С обзиром на последице Адрија тура, да ли је сада уопште замисливо одржавање Тур де Франса с гледаоцима? Или одржавање других догађаја на којима је тешко „оградити" простор на којем се одржавају такмичења? Зар не постоји опасност да власти у другим земљама сада пре забране те догађаје, него што дозволе њихово одржавање?

А можда су неки организатори и срећни зато што је Новак Ђоковић као организатор са својим лабавим мерама хигијене доживео такав фијаско на Адрија туру. Зато што сада знају како не треба да се ради. Па чак и под условом да се ништа више не може, то увек може да послужи као застрашујући пример.