Веровали или не – позитиван текст о Ђоковићу у британском медију

Након серије текстова веома критичке, а често и негативне садржине, у британском Гардијану објављен је чланак који се бавим Новаком Ђоковићем у позитивном светлу, где се покушава објаснити зашто се његово име мора узимати у обзир када се прича о најбољем тенисеру свих времена.

Новинар чувеног енглеског листа и портала Тумаини Карајол анализирао је Новаков успон, који је почео 2007. године, и који још траје.

Истиче се Новакова упорност и ментална снага, али и његова способност да добије "mind games" против ривала, пре свега оних највећих – Роџера Федерера и Рафаела Надала.

Управо споменуте 2007. године, у време велике доминације Федерера, Новаков став о дуелима са најбољима привукао је пажњу медија, и указао да је српски тенисер другачији од већине.

"Зашто бих се плашио? За мене је то сасвим нормална ствар. Ако изађете на терен мислећи позитивно и размишљате: 'Ја могу победити против било кога', мислим да је то исправно размишљање. Ако идете са белом заставом на терен, шта уопште радите тамо?"

И управо тај начин размишљања омогућио му је да се "умеша" међу најбоље, а то су Федерер и Надал, и да почне да их угрожава. 

Као што се добро зна, први гренд слем освојио је 2008. у Аустралији. Ни пре тога се није постављало питање да ли Новак може да освоји неки од четири велика турнира, већ колико то често може да чини.

Одговор је трајао три дуге године, у којима је Ђоковић решавао проблеме са својом физичком спремом, али се и бавио питањима о свом интегритету. Међутим, 2011. годину је отворио са 42 узастопне победе и више ништа није било исто.

У тој години освојио је три од четири гренд слема и променио ток историје "белог спорта". 

Од тада до данас, што је скоро деценија, Ђоковић је радио на свом "случају" када је реч о најбољем тенисеру свих времена. Успео је да однос победа и пораза против оба највећа ривала преокрене у своју користи: 4-14 наспрам Надала 2009. године и 6-13 наспрам Федерера 2010. године до 29-26 против Шпанца и 27-23 против Швајцарца. 

Како истиче аутор текста, најважније је да је његова доминација довела до неких трансцендентних и најпотцењенијих достигнућа у историји тениса.

Освајањем Ролан Гароса 2016. године, постао је тек трећи играч који је истовремено држао све четири гренд слем титуле и једини играч који је то урадио на три различите подлоге, а оборио је рекорд освојених АТП бодова.

Такође, 2018. године постао је једини играч који у својој колекцији трофеја има све "слемове" ухватио све мастерсе и титулу на завршном турниру (финалу) сезоне.

Кад се прича о Ђоковићу, дискурс се никада не враћа на дискусије о личности и популарности. Како је он особа која је прекинула доминацију два најпопуларнија играча, постоје такмичења која никада неће добити. Али стварни тенис је далеко занимљивији. 

Врлине Ђоковића су јасне, стоји у тексту. Његова способност да се у пуној брзини "баци" на други крај терена је запањујућа и популаризовала је клизање по тврдим теренима. Статистички, он је један од најбољих ритернера свих времена, али и мајстор двоструког бекхенда.

Како је показао његов "повратак из мртвих" при две меч-лопте у петом сету прошлогодишњег финала Вимбледона против Федерера, када је играо под притиском, Новак има менталну снагу у најтежим тренуцима као нико пре њега.

Дугогодишња трка између велике тројке ускоро ће се завршити. Тридесеттрогодишњи Ђоковић прикупио је своју 17. гренд слем титулу на овогодишњем Аустралијан опену, што га ставља на само два гренд слема од Надала (34), и три од Федерера (38).

Поред тога, Ђоковићев аргумент у овој расправи је и његов скор против највећих ривала, број победа против најбољих десет играча на АТП листи и стално угрожавање и разбијање дуопола Федерер–Надал.