Читај ми!

Токио, физичка дистанца Далеког истока

Сваких пола века, неко од Мароевића добаци до Олимпијских игара. На спектаклу који је учесницима, навијачима и гледаоцима 1968. године поклонио Мексико Сити, мој отац Зоран је, као део кошаркашке репрезентације, освојио сребрну медаљу. Тачно 53 године касније и на сасвим другом крају света, испунила ми се једна од највећих жеља. Присуствоваћу Играма, којима Токио, упркос непрегледном списку проблема, испуњава обећање остатку олимпијског света. Додуше помало невољно и противно вољи већине становника.

Између Игара у Токију и Мексико Ситију сличности готово и нема. Пре пола века, престоница Мексика, после серије историјски контроверзних догађаја који су претходили паљењу олимпијског пламена, организовала је свечаност за све које су Олимпијске игре имало интересовале, јер је град данима био светски центар спорта, уметности и забаве. Челници Игара у Токију, суочени са пандемијом коронавируса и отпором политичара и јавности, који су тражили да се од овог догађаја одустане, спремили су потпуно другачији догађај – без публике и уз бројна ограничења.

И протести који су претходили Играма у ова два града били су потпуно другачији

Стотинак становника Токија је у неколико наврата, јапански мирно али потпуно јасно тражило да се Олимпијске игре откажу или одложе за нека срећнија времена. Јапанске власти су те захтеве одбациле, бранећи част нације и истовремено обећавајући да долазак спортиста и новинара неће погоршати прилично забрињавајући развој ситуације због ширења коронавируса. И како се чини, осмислили су систем који би могао да помири оба обећања.

Број мртвих у сукобима у Мексику Ситију, те "револуционарне шездесет осме", обелодањен је тек 40 година касније, када су документе о обрачуну полиције са студентима објавили амерички Федерални истражни биро и Централна обавештајна агенција. У серији сукоба пред почетак Олимпијских игара, полиција је прво из снајперских пушака пуцала на војнике, који су користећи ту пуцњаву као повод за упад на универзитет, убили 40 и похапсили на стотине демонстраната. Тачно десет дана после те пуцњаве, Кета Басилио постала је прва жена у историји Игара која је упалила олимпијски пламен.

Све што је уследило после масакра било је спектакуларно, од златне медаље југословенских ватерполиста и Мире Церара, изненађења Ђурђице Бједов када је схватила да је прва стигла на циљ у финалу трке на 100 метара прсно, прве медаље кошаркаша на Олимпијским играма, па све до и данас важећег олимпијског рекорда у скоку удаљ Боба Бимона и протеста Тимија Смита и Џона Карлоса током интонирања америчке химне после трке на 200 метара.

Игре дистанциране од Токија

Олимпијске игре ће у Токију бити одржане, иако се становници овог града и спортисти који на њима учествују, већ је извесно, никада неће уживо видети. Игре су од остатка овог мегалополиса ограђене ненаметљивим физичким препрекама, али и психолошком баријером коју је између Јапанаца и олимпијског каравана подигла пандемија коронавируса.

"Одржавајте физичку дистанцу", слоган је који је на улицама Токија много видљивији од логоа или маскоте Олимпијских игара. На улазу у сваки вид превоза, на клупама, плочницима, испред продавница јасно су видљива упозорења о држању дистанце, ношењу маски и редовној дезинфекцији руку.

За спортисте и медије тим упозорењима додата су свакодневна тестирања, различити облици карантина, те свега два места у граду у којима, осим хотелских соба, смеју да се појаве – борилиштима и великом медија центру, смештеном у сајамском комплексу.

Прилично надреално делује и пустош испред главног инфо-пункта медијског центра Олимпијских игара и истовремена гужва пред импровизованим шалтерима на којима се предају узорци за тестирање на ковид-19.

Дозлабога компликоване процедуре, суштински, резултат су чињенице да се 55 одсто становника Токија противи одржавању Игара, док 68 одсто не верује да ће власти бити у стању да спрече ширење инфекције током такмичења.

Чак три четвртине од више од 1.000 испитаника обухваћених истраживањем токијског дневника Асахи шимбун, подржало је одлуку власти да гледаоцима забрани улазак на борилишта, што је у даљем следу догађаја навело челнике "Тојоте", једног од главних спонзора Игара, да са јапанских телевизија повуче све рекламе спремљене за емитовање током две недеље дугих такмичења.

"Тојота" је од почетка организације Олимпијских игара предводила велику групацију јапанских спонзора који су скупили око три милијарде долара, како би овај спектакл био одржан без проблема. После "Тојоте", у други план се повукло још неколико великих донатора токијских Игара.

Осим спортиста, како се чини, веру у олимпијски дух задржао је једино "Панасоник", који је најавио да ће на дан отварања Игара, 23. јула, отворити огромну изложбу посвећену историји, али и будућности ове компаније.