Svetsko prvenstvo u Španiji 1986. godine

Kako "prodati" plus devet za 40-ak sekundi?

Posle Mundijala u Kolumbiji kormilo reprezentacije povereno je Josipu Đerđi , nekadašnjem reprezentativcu, treneru Zadra u kome je proveo najveći deo briljatne karijere. Posle neuspeha na EP u Francuskoj 1983. (7. mesto) Đerđa je smenjen a za Olimpijske igre u Los Anđelesu "vatrogasac" je bio Mirko Novosel.

Bronzana medalja bila je lep uspeh za kombinovani tim u mome su zvezde bile dva Dražena, mladi Petrović i veteran Dalipagić. Na EP u Nemačkoj 1985. reprezentaciju je odveo Krešimir Ćosić, jedan od "zlatnih dečaka" iz 70-tih godina. On i Kićanović prvi su završili karijere, s tim što Ćosić bio pet godina stariji. Kićanović je sve iznenadio odlukom da se na kraju sezone 1983/84. povuče, imao je samo 30 godina.

Jugoslavija je u Nemačkoj bila sedma, ali Ćosić nije smenjen. Imao je viziju i dobio poverenje čelnika KSJ da nastavi posao. Za Svetsko prvenstvo u Španiji 1986. morali smo da igramo kvalifikacije koje su prošle bez problema. Rivali u grupi bili su Holandija, Belgija i Mađarska a bilans šest utakmica bio je šest pobeda.

Ćosić, uz koga je kao asisten bio Dušan Ivković, je u Španiju, gde su prvi put igrale 24 selekcije, poveo kombinovani tim, najiskusniji su bili Dalipagić, Radovanović i Vranković, mlade snage predvodio je Dražen Petrović, između su bili Aleksandar Petrović, Čutura, Zoran Radović, Cvjetičanin, Arapović, Petranović...

Iznenađenje je bio Vlade Divac. Imao je 18 godina, odigrao je tek prvu seniorsku sezonu u Slogi iz Kraljeva, ali Ćosić je nepogrešivo video ogroman potencijal u dugajliji rodom iz Prijepolja. Tokom sezone 83/84. Ćosić je nekoliko puta dolazio u Kraljevo i individualno radio sa Divcem u kome je video svog naslednika.

Očito da je legendarni Krešo još tada imao ideju da Divca vodi u Španiju, ali kada je to i obelodanio iznenađenje nije bilo malo. Divac će, sticajem okolnosti, biti tragičar polufinala protiv SSSR, ali idemo redom.

Naša grupa bila je na Tenerifima a prvi rival Novi Zeland. Bilo je 118-81 (61-43) uz 34 poena D. Petrovića i 22 Dalipagića. Mladi Divac je upisao svojih prvih osam poena na zvaničnom takmičenju. Protiv Malezije je bilo još lakše, 131-61 (64-31). Koševe je dalo 11 igrača, najviše opet Dražen Petrović (22) i Dalipagić (18), Čutura i Cvjetičanin dodali su po 15, a 18-godišnji Divac bio je sa 11 poena dvocifren.

Nešto teže bilo je protiv Holandije, u pobedi 95-74 Dražen Petrović je dao čak 45 poena, 27 u prvom poluvremenu! Igrao je svih 40 minuta, dvojke šutirao 11/15, trojke 5/8, penale 8/8. Publika je bila uz Holanđane, ali nije mogla da im pomogne.

Argentina je savladana (87-68) kolektivnom igrom, sa dobrom raspodelom poena: Cvjetičanin 16, Dalipagić i Radović po 14, Čutura 13, D. Petrović 12, Radovanović 10... Poslednji rival u grupi bila je Kanada. Uz dosta napora naš tim je pobedio 83-80 sa Draženom Petrovićem još jednom u ulozi lidera, dao je 36 poena. Kanađani su imali dobar tim, sa Trianom i Viltjerom na čelu.

Sa Kanarskih ostrva naš tim je otišao sa pet poebeda u isto toliko utakmica, koš razlika bila je 514-364. Put do Madrida vodio je preko Ovieda gde je bila naša polufinalna grupa. Prvi rival bila je Kina, rezultat 106-82 sve govori. Dražen Petrović je opet bio najefikasniji sa 23 poena, Dalipagić je dao 15 a Cvjetičanin, Petranović, Radović i Radovanović po 11.

Očekivalo se da Italija sa Rivom, Brunamontijem, Saketijem (selektor za Mundiajal u Kini), Manjifikom, Premijerom, Marzoratijem... bude jači rival, ali ostvarena je glatka pobeda (102-76). Dalipagić je dao 32 poena a Aleksandar Petrović je sa 23 nadmašio brata Dražena (15).

Usledio je poraz od ekipe SAD (60-69) koji nije bio planiran, ali nije bitno poremetio planove jer je polufinale bilo obezbeđeno. Dejvid Robinson, buduća zvezda NBA, bio je najbolji u američkom timu sa 21 poenom a zapažen je, kako po "visini" tako i po igri, bio Tajron Bogs, momak koji je imao samo 159 santimetara ali je bio brz kao mungos. Sasvim je iz takta, i igre, izbacio Dražena Petrovića koji je ostao na 12 poena. Najviše u našem timu dao je Čutura, 15. Dalipagić je ostao na samo dva što mu je verovatno bio najgori košgeterski učinak u državnom timu.

Amerikanci su bili prvi sa 5-0, mi drugi sa 4-1. U drugoj polufinalnoj grupi u Barseloni SSSR je bio prvi sa 5-0 a Brazil drugi sa 4-1 što je značilo da u polufinalu igraju SAD - Brazil i SSSR - Jugoslavija. Amerikanci nisu imali problema sa Brazilom (96-80) a onda su tog 17.jula 1986. na parket madridske "Palasio de deportes", u 22,00, izašli košarkaši SSSR i Jugoslavije.

Usledila je jedna od najdramatičnijih utakmica u istoriji Mundijala, jedna od onih koje se zauvek pamte. Nažalost, nije bilo hepienda za naš tim koji je po svemu prikazanom zaslužio pobedu i finale.

Jugoslavija je bila u stalnom vođstvu, bilo je i plus 12 (58-46) ali cela priča staje u 41 sekundu. Toliko je bilo do kraja kada je naš tim vodio 85-76. Već smo, pred ponoć, slavili ulazak u fianle... Kada je Sabonis pogodio trojku za minus šest još uvek nije bilo zabrinutosti, vreme je radilo za naš tim. Posle "prodate" lopte naših bekova Tihonenko je novom trojkom smanjio na minus tri, ali lopta je bila naša a do kraja 5-6 sekundi.

Posle jednog auta lopta je dodata Divcu kome su sudije na 4 sekunde pre sirene sudili korake!

To što su bili "sumnjivi" i što je Divac, 20-tak godina kasnije kada je prvi put video snimak rekao da nije pogrešio, sada nema značaj. Po starom, lošem običaju sudije, u ovom slučaju Ričardson (Engleska) i Muriljo (Argentina) sudili su anonimnom Divcu ono što nikada ne bi nekom poznatom igraču. Valters je trećom uzastopnom trojkom izjedačio, iznudio produžetak koji je sovjetski ti dobio 91-90.

Divac mi je pričao da je te noći bio rešen da ostavi košarku. Prišao mu je Praja Dalipagić i rekao:

"Ne tuguj mali, vratićeš ti njima sa kamatom..."

Kakakv je Krešo Ćosić bio čovek, trener i pedagog pokazao je sutradan u meču sa Brazilom za bronzu. U prvoj petorci našao se tragičar Divac. Poruka je bila jasna - verujemo u tebe.

Pobeda od 117-91 (Dalipagić 32, D. Petrović 23, Radovanović 22, A. Petrović 15) bila je uteha ali ostao je osećaj da je tim bio kadar za više, možda i za zlato koje je pripalo Amerikancima posle pobede 87-85 nad ekipom SSSR. Keni Smit je u finalu dao 23 poena, Robinson 20, Čarls Smit 17 dok su sovjetskom timu najefikasniji bili Homičius (17), Tihonenko i Sabonis (po 16).

Prvi strelac bio je Grk Nikos Galis sa prosekom 33,7, pratio ga je Oskar Šmit (Brazil) sa 31,3, Li Čung-hi iz Južne Koreje bio je treći sa 27,8 a naš Dražen Petrović četvrti sa 25,2. 

Dražen, kome je madridska publika zviždala prilikom svakog kontakta sa loptom, bio je proglašen najboljim igračem prvenstva (MVP) a u najboljoj petorci uz njega su još bili Oskar Šmit, Valerij Tihonenko, Dejvid Robinson i Arvidas Sabonis.

broj komentara 2 pošalji komentar
(ponedeljak, 19. avg 2019, 09:59) - anonymous [neregistrovani]

Plakao kao godina

Te 1986, kakav poraz, sve smo imali za pobjedu na turniru i na kraju ipak mislim zbog gresaka trenera i forsiranja mladog i neiskusnog Divca usljedio je sok. Drazen je bio velicanstven, publika protiv njega i inace Jugoslavije.

(nedelja, 18. avg 2019, 20:35) - mcvc [neregistrovani]

Koraci

Divcu je ispala lopta, nikakva greska sudija. Bekovi prepuste centru da vodi loptu na -3, njihova je greska cela sutuacija

div id="adoceanrsvdcfhklggd">