Brzim vozom u drugu fazu

Jutro nakon pobede Srbije nad Italijom, srpski košarkaški ali i novinari, krenuli su iz mirnog Fošana put industrijske ”džungle” Vuhana, centru kineske provincije Hebej u centralnom delu Kine. Bila je to prva prilika za upoznavanje sa kineskom brzom železnicom, ali i jednom srpskom porodicom iz Australije kojoj je ovog leta košarka bitnija od letovanja.

”Orlovi” su u Vuhan, kineski lučko-industrijsko-studenstki centar, krenuli avionom, dok smo mi imali nešto sporiju ali možda i udobniju opciju - brzim vozom. Tu sreću i pored velike želje nije imao selektor Đorđević, koji nam je prilikom pozdrava u Fošanu rekao da bi baš voleo da iskusi kineske pruge.

Polazna stanica bio nam je obližnji Gvangdžou, gde smo stigli nekih sat vremena pre polaska voza u pola 11.

Procedura i gužva na železničkoj stanici bila je skoro pa kao na aerodromu, što je i razumljivo s obzirom da je ovaj vid prevoza veoma zastupljen i korišćen u Kini.

A u vagonu srednje kategorije veoma udobna sedišta i dovoljno mesta za noge. Nije bila biznis klasa, ali se sa spuštanjem naslona do nekih 45 stepeni može napraviti solidan privremeni krevet.

Iako sam planirao da put prespavam, putnici iz zadnjeg dela vagona su me ”naterali” da ustanem.

Bila je to srpska porodica Bajić iz Brizbejna, koja je umesto odmora na moru odlučila da leto posveti košarkaškoj reprezentaciji svoje zemlje i da ih podrži u prve dve faze Mundijala. 

Ispostaviće se da je gospođa Snežana, doktor rudarstva i geologije, rođena u istom gradu gde i ja (Bor). Sa suprugom Milovanom, ćerkom Jelisavetom i sinom Vukašinom na najmlađi kontinent odselila se 2007. godine, ali se najmanje jednom godišnje vraća u maticu.

Kaže da joj je osnovna ideja ovog puta osim podrške našem nacionalnom timu bila da kod svoje dece, koja inače aktivno treniraju košarku u Brizbejnu, na ovaj način probuditi osećaj pripadnosti i identifikacije sa Srbijom, koji je po njenim rečima u padu i popušta pred australijskim uticajem.

Da li će uspeti ne zna, ali se o pokušaju moramo pohvalno izraziti.

Inače, dok smo razgovarali, voz je jurio šinama bez da se to nešto preterano da osetiti. Prijatna vožnja u modernom ambijentu, sa internet konekcijom kojoj izgleda mogu pristupiti jedino Kinezi.

A brzina? Za 105 kilometara na čas brže od Ivana Gavrilovića.

Tako je oko 900 kilometara ”pojedeno” za tačno četiri sata (uz nekoliko usputnih stanica) i stigli smo u grad koji leži na dve reke (Han i Jangce) i koji ima tri dela povezana mostovima.

Vodič u austobusu koji nas je prevozio do hotela otkriva nam da je Vuhan po površini veći i od najvećeg kineskog grada Šangaja, kojem se svi u grupi iskreno nadamo.

Pre toga, meč sa Portorikom u petak od 10.30 (RTS 1) i naše upoznavanje sa dvoranom ”Vuhan Gimnazijum”, kapaciteta 13.000 mesta a u kojoj ekipa Srbije nije odradila popodnevni trening zbog umora i isrpljenosti.

Iz istog razloga danas ću ranije na spavanje... 

broj komentara 4 pošalji komentar
(petak, 06. sep 2019, 17:07) - anonymousDiki [neregistrovani]

brzo

Ko Bugati

(petak, 06. sep 2019, 17:06) - anonymousDiki [neregistrovani]

brzo

Ko Bugati

(petak, 06. sep 2019, 06:45) - anonymous [neregistrovani]

Pariz-Frankfurt

Francuski TGV ili nemacki ICE sibaju 321 km/h sto se vidi na brzinomeru u vagonu. Ta brzina se postize na deonici kroz Francusku dugackoj oko preko 400 km a kasnije ulaskomom u Nemacku zbog konfiguracije pada na 180 do 240 km/h.

(četvrtak, 05. sep 2019, 20:06) - anonymous [neregistrovani]

Lol

Ne bih smeo da udjem.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">