Čitaj mi!

"Mlohavi i šašavi centar ne može biti najbolji igrač NBA lige... Jeste li sigurni u to?"

Ovo je Džokerov svet, mi samo živimo u njemu, tvrdi košarkaški analitičar Džon Holindžer.

Planirao sam veliku kolumnu o trci za MVP nagradu, ali trka je već završena. Bilo kakav trag neizvesnosti nestao je u subotu kada je Nikola Jokić predvodio Denver nagetse u pobedi nad Klipersima, njihovoj devetoj u deset utakmica bez Džamala Mareja, a koja ih je na tabeli stavila ispred obe ekipe iz Los Anđelesa.

Potencijalni rivali za nagradu najkorisnijeg igrača lige padaju kao muve dok Jokić igra iz utakmice u utakmicu, pa trka za MVP priznanje već sada deluje kao svršen čin.

Jokić je prvi u ligi po statističkim parametrima koji mere doprinos igrača timu dok je na terenu, kao i doprinos po odigranom minutu, a po vremenu provedenom na terenu ispred je samo Džulijus Rendl, za svega nekoliko minuta. Drugim rečima, igrao je češće i efikasnije od svih igrača u ligi.

Razlika u broju odigranih minuta u odnosu na glavne konkurente je ogromna. Primera radi, Džoel Embid je odigrao čak 819 minuta manje od Jokića - skoro 20 punih utakmica.

Jokićevi minuti na parketu imaju izuzetan uticaj na tim, pa Nagetsi imaju četvrti najbolji skor u ligi, iako pored ”Džokera” u sastavu nemaju ol-star košarkaše.

Stvarno... ovaj lik?

Jedina MVP debata jeste ona lažna koju moraju da izigravaju u televizijskim emisijama u kojima ljudi vrište jedni na druge. Zapravo, daleko zanimljivija rasprava je ko bi trebalo da zauzme drugo mesto, ali ostaviću to za neki drugi put.

Ipak, postoji još jedna zanimljiva tema koja se tiče debate o najkorisnijem igraču, a kojom moramo da se pozabavimo - oklevanje mnogih da Jokiću skinu kapu sve dok nije postalo nedvosmisleno jasno da mora biti pobednik (u nekim slučajevima ni tada).

Da, postoji percepcija da je Jokić imao i sreće jer je mnogo drugih MVP kandidata propustilo značajan deo sezone zbog povreda, ali mislim da to nije ključno.

Ako zagrebemo ispod površine, mislim da preovladava sentiment "Stvarno... ovaj lik?" Utisak je da Jokić ne može biti MVP lige jer taj mlohavi, pomalo šašavi centar u Stenovitim planinama nikako ne može biti najbolji. Na šta bih odgovorio... Jeste li sigurni u to?

Ne, Jokić se definitivno ne uklapa u našu predstavu o tome kako bi trebalo da izgleda najbolji igrač lige. Za početak, nije spoljni igrač, a prošla je 21 godina otkako je jedan centar osvojio MVP priznanje.

Taj centar - Šekil O'Nil bio je nadmoćna fizička sila, ali Jokić ne igra tako. Umesto toga, on kombinuje svoju veličinu, meku ruku i veštinu sa loptom da bi polako ali sigurno pobeđivao protivnike.

Takođe, ne pomaže mu ni to što igra u Denveru, a ne u nekom od zvučnijih timova čiju svaku drugu utakmicu gleda cela Amerika. Mnogi sa Istočne obale ne vide mnogo Jokića.

Konačno, naš akcenat na plej-ofu je sve prisutniji u poslednjim sezonama, posebno jer neki timovi svesno štede ključne igrače tokom regularne sezone. Jokić je bio jako, jako dobar u protekle dve sezone doigravanja, ali nije na terenu izvodio predstavu sa jednim glumcem kao Lenard 2019. godine ili Džejms.

Somborski šafl 

Nikola Jokić je najbolji dodavač u ligi, mislim da ne postoji osoba koja bi to dovela u pitanje. Njegov periferni vid je neverovatan. Ispaljuje metke bez gledanja preko čitavog terena, čitajući odbranu i ne gledajući u oči svoju metu - ima maštu za asistencije bez presedana. Jedini njegov poligon za takmičenje u ovom segmentu igre je istorija - Medžik Džonson, Stiv Neš... 

Međutim, promena ove sezone je koliko je ”Džoker” postao agresivniji i precizniji kao košgeter. Tome se ne posvećuje dovoljno pažnje. Jokić šutira sa preciznošću Stefa Karija (64,8 odsto uključujući šuteve za jedan, dva i tri poena) i neverovatnom efikasnošću (postiže 37 poena na 100 poseda, što je deseti najbolji skor u ligi i veliki napredak u odnosu na njegovih 30,8 prošle godine).

Pored svog zabavnog niza šuteva blizu koša, Jokić šutira sa 41,2 odsto uspešnosti i za tri poena, nakon što je prošle sezone sa 31,4 procenta bio prosečan.

Iako Jokić ne izvlači faulove pri šutu kao neki drugi elitni stranci u ligi, uspeva da iznudi značajan broj "malih faulova", zbog kojih protivnička ekipa brzo ulazi u bonus.

Njegova veština sa loptom je apsurdna - dribling desnom rukom posle kojeg sledi "fejd-avej" šut sa desne noge - potez zbog kojeg bi svaki trener srednjoškolske ekipe svog igrača izbacio sa terena. Jokićev karakteristični šut već je dobio i ime - "The Sombor Shuffle".

To nije sve. Nisam siguran da je neko u ligi bolji u nonšalantnom bacanju "floutera" jednom rukom, dok izgleda kao da se samo zabavlja za vreme ručka. Pogledajte samo smešne mesečeve kugle koju ubacuje preko Rudija Gobera.

Statistički - isplaćuje se. Polovina Jokićevih pokušaja su šutevi za dva poena dalje od obruča - najnepopularniji način da se lopta ubaci u koš, ali on ih pogađa u 55 odsto slučajeva.

Druga stvar je što Jokić nije bek visok 195 centimetara. Ogroman je, centar od 211, sa širokim telom, dugačkim rukama i hvatačkim rukavicama umesto šaka. Predstavlja ogromnu pretnju u skoku, pogotovo sa svojim neverovatnim instinktom i sposobnošću da predvidi gde će lopta da se odbije.

Džejms Harden bez svih tih driblinga

Saberite sve navedeno i jasno je da ne možete da ga branite preuzimanjem jer muči "male igrače" na postu i u skoku, a ne možete ni da ga udvojite jer će dodavanjem pronaći slobodnog igrača gde god se nalazio u hali.

Pored toga, unapredio je igru za loptom, što mu omogućava da druge visoke igrače ostavi u prašini kada upotrebi svoju magiju na perimetru. Zapravo je toliko dobar sa loptom da ima skoro istu stopu asistencija kao Luka Dončić, ali sa značajno manjim brojem izgubljenih lopti.

Jokić je kao Džejms Harden, samo bez svih tih driblinga. Poboljšava igru ekipe samo klimanjem glavom ili mikroskopski preciznim dodavanjima, a može i da se okrene i zazida ispod koša bilo kog igrača.

Dokazi su tu: Denver je treći u ligi po ofanzivnoj efikasnosti, sa samo 0,7 poena manje na 100 poseda od vodećeg Bruklina, uprkos tome što uz Jokića nema armadu ol-star igrača.

Sve u svemu, debata ko je najbolji igrač u ligi i dalje je vrlo živa. Kao i uvek, plej-of će biti mnogo bolji pokazatelj koji igrači zaslužuju da budu u prvom planu ove diskusije.

Ipak, mislim da deo otpora prma Jokićevoj kandidaturi za MVP nagradu proističe iz ideje da takav lik nikako ne bi mogao biti najbolji igrač lige... zar ne? Možda bi trebalo da preispitamo tu pretpostavku. Činjenice govore da on to jeste.

Autor teksta je košarkaški analitičar Džon Holindžer, čovek sa dve decenije iskustva u NBA ligi, jedan od pionira košarkaške analitike, izumitelj nekoliko parametara napredne statistike. Sedam sezona je bio potpredsednik košarkaških operacija Memfis grizlisa.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">