Коронавирус је изазвао пожар, Шпанска грозница прави еталон за поређење

Коронавирус који је паралисао свет носи назив Сарс-Ков-2 и седми је познати вирус из ове породице. Изазвао је глобални пожар у којем није битно само оно што је изгорело, него шта све може да изгори, сматра доктор Срђа Јанковић, имунолог из Универзитетској дечјој клиници Тиршова.

Срђа Јанковић је гостујући у специјалној емисији Око посвећеној пандемији коронавируса говорио о новонасталој ситуацији и упоредио Ковид-19 са најсмртоноснијом епидемијом Шпанске грознице, која је крајем друге деценије прошлог века однела више од 50 милиона живота.

Да би потпуно објаснио потенцијал новог вируса и шта он представља, образложио је и његов развојни пут.

"То је припадник једне од породице вируса. Код људи, са овим постоји седам, било их је шест до сада. Званичан назив је Сарс-Ков-2, изазвао је ову пандемију и седми је познати вирус из исте породице. Ово је порука за све на социјалним мрежама јер круже текстови, чак се и цитирају уџбеници да коронавируси изазивају прехладу. Да, то је било пре 50 година јер су тада била позната само четири. Истина је, они стварно изазивају прехладу. Обично слабију, некада јачу упалу плућа, али никада оволико драстичну", рекао је Јанковић.

"Онда су се појавили пети и шести, у питању је Сарс, који је потом као што је случај са светским ратовима, назван Сарс 1, а сада имамо и други. Шести је Мерс, блискоисточни акутно-респираторни синдром. Он је и најсмртоноснији од свих када гледамо могућност да умре заражена особа. Ни Сарса ни Мерса нема, први је потпуно нестао, док се спречава ширење другог међу људима, тако да га сада нема."

Ти вируси нису подједнако опасни, другачије су утицали на људе.

"Зато што се биолошки разликују. Научници могу да објасне разлике увидом у геном. Током ове пандемије оборен је рекорд по брзини читања генома новог вируса. Геном се састоји из рибо-нуклеинске киселине, у овом случају РНК, што није неважно јер неки имају и ДНК. Мењајући се, стекао је способност да инфицира људске ћелије, а онда има и фазу селекције. Добио је потпуно нову нишу и могуће је да нас зарази."

"Коронавирус има кључ да откључа наше ћелије"

Да бисмо успели да разумемо како коронавирус напада наше ћелије, имунолог из Унивезитетске дечје клинике Тиршова је то сликовито објаснио.

"Вируси улазе на силу у наше ћелије и не обијају омотач ногом или раменом, морају да имају кључ. Морају да имају неку врсту калауза или кључа. Тако што је стекао за конкретну беланчевину коју вирус има, али је стекао структуру која је кључ за неку нашу браву, односно чувени АЦ молекул који је рецептор. Тај вирус може да откључа наше ћелије и уће у њих. Док није имао кључ, могао је само да куца на затворена врата."

Да ли је могуће закључати те браве да кључ не функционише?

"Кључ ће постати неефикасан када имунски систем почне у довољној мери да се мобилише. То ће у једном тренутку почети да ради јер би у супротном било погубно. Али имунски систем мора да научи да препознаје. Када имамо вакцину, ми му кажемо шта треба да препозна, он ће успети и без ње, али ће му за то бити потребно више времена."

Од тренутка када се појавио коронавирус на тлу Европе много се причало о томе како није много тежи од сезонског грипа. Доктор Јанковић је потврдио да је много опаснији и упоредио га са неким изузетно смртоносним.

"Страшно је тешко поредити процесе који се у многим параметрима разликују. Ако гледамо број жртава, наравно да нови коронавирус још није претекао грип, али се ближи да пређе број жртава сезонског грипа. Чинимо све да не пређе и спречавамо га у томе колико можемо. Другачији је пандемијски одговор, другачија и динамика. Видите колико брзо иде крива пораста броја оболелих. Видите да оптерећује здравствене системе држава, то сезонски грип не ради. У неким је довео до колапса и до тога да много људи умре у једном дану. То сезонски грип такође не ради."

"Није битно шта гори, него шта све може да изгори"

Подсетио се Шпанске грознице која је после Првог светског рата однела више од 50 милиона живота и рекао да би овакав вирус, у околностима какве су тада биле (лоша медицина, исцрпљено становништво), можда имао и веће последице и да о њима само може да се нагађа.

"Постоје и пандемијски грипови. Сигурно је опаснији од просечне сезоне сезонског грипа. Иако глобално није достигао тај број жртава, има потенцијал да достигне и много већи број. Потенцијал је битан, ово је пожар. Дакле, није ствар само шта сада гори, него шта све може да изгори. Од сезонског грипа је недвосмислено опаснији и то питање мислим да би требало да престанемо да постављамо. Да ли је опаснији од пандемијских сојева грипа, као што је АХ1Н1 из 2009. и као што је била Шпанска грозница? Мислим да је то прави еталон за поређење, да ли је опаснији од Шпанске грознице? Може да буде, још не знамо. Можда не пређе, али буде у том рангу."

Његова специјалност је лечење деце. Нови вирус мање напада децу – да ли је то што она лакше формирају антитела, па се бране или се вирус просто не лепи за њих?

"Пре је ово друго, мада се још не зна. Очекивање као имунолога да сви који се успешно бране од вируса, а то је огромна већина, па чак и они који не успеју да се одбране, у некој мери формирају антитела. Да ли је имунски систем детета толико ефикаснији или је нешто друго по среди, показаће време. Лично мислим, ако је судити по искуствима са неким другим коронавирусима, оштећења плућа, стања која су већ начела плућа, могу да допринесу да се клиничка слика испољи као тешка."

"Што дуже живимо, изложени смо разним штетним чинионицима. Код многих постоје стања и обољења која такође могу да ослабе отпорност плућног ткива. То је хипотеза која ће такође бити тестирана."

"Изузетно мала шанса да деца добију тежак облик"

Према досадашњим искуствима, некомпликована астма и хронични бронхитис не представљају превелики ризик, иако о томе треба водити рачуна. Нешто другачије је са онима који су последњих година имали упалу плућа.

"Само по себи то што је неко имао упалу плућа не мора да значи ништа ако је дошло до потпуног опоравка. Битно је да ли опоравио потпуно. Ако се ткиво вратило у стање пре упале плућа, онда није више фактор ризика."

Јавност је била забринута због чињенице да је код две бебе дијагностификован Ковид-19, али Јанковић наводи да су обе доброг здравственог стања.

"Потпуно су добро и очекујем да тако и остане. Бебе и деца углавном буду добро, или немају симптоме или имају благе, који нису јачи од симптома уобичајених респираторних инфекција у тој узрасној групи. Изузеци постоје, не можемо рећи да се то не може десити, али то су изузеци од великог броја и изразито мало је вероватно да бебе или деца оболе. Желео бих да умирим све, бебе су тестиране зато што су биле изложене, тест је био позитиван, али је код њих испољено асимптоматски", закључио је др Срђа Јанковић.