Епидемија није математика – Дарија Кисић и Срђа Јанковић објашњавају како се тумаче бројке

После лета које је обележио пораст броја заражених и умрлих у Србији, ситуација са епидемијом се смирује, подаци су охрабрујући, али нису за опуштање. Разлог је то што епидемија поново узима маха у региону и добром делу Европе, посебно у земљама са јаким туризмом одакле се са летовања враћају и грађани Србије ових дана.

У Србији је у последња 24 сата коронавирусом заражено још 74 људи, док су преминула два пацијента. У понедељак је било 29 новозаражених, а у недељу 108.

Заменица директора Института "Батут" и епидемиолог Дарија Кисић рекла је, гостујући у емисији Око, да се од друге половине августа у Србији примећује силазни тренд, али и истакла да он никада није линеаран.

"Никада се не дешава као у математици да сваког дана буде све мање оболелих. Јесте значајно смањење али треба да будемо опрезни кад тумачимо резултате јер то може брзо да се промени. То нас охрабрује и говори да смо на добром путу", истакла је чланица Кризног штаба.

Вирус нас је, каже, научио да учесталост оболевања зависи од примене превентивних мера.

"Иако су се сазнања о вирусу значајно мењала, то је константно, знају се ефикасни начини превенције", наглашава Кисићева.

Указује да је, када се на дневном нивоу посматрају нове цифре, најважнији број преминулих, број заражених на механичкој вентилацији и број хоспитализованих.

"Број новозаражених је значајан са асепкта броја резервоара који могу бити преносиоци, али је важно да капацитет здравственог система не буде попуњен максимално" наглашава заменица директора Института "Батут".

Имунолог и члан Кризног штаба Срђа Јанковић напомиње да је епидемија сложен нелинеаран процес што значи да је, истиче, предвиђање компликовано.

Бројке, наглашава Јанковић, зависе од свих нас – ако спроводимо мере боље, то ће се повољно одразити на ток епидемије.

Додаје да воли да причу коју бројке говоре воли да сагледа дубље када је реч о епидемији.

"Није свеједно у којим су кластерима новозаражени, није свеједно како су се заразили. Мали број прогласити одмах победом и везати се за ту цифру је јако опасно. То је као пожар. Када шуме горе, замислите да, када сте скоро угасили пожар и имате мале пожаре локализоване, неко каже 'хајмо кући'. И најмања ватра може распламсати пожар. Бројке су важне за увид, али само ако их користимо да се, на основу епидемиолошких модела, оријентишемо како ствари теку и узмемо потенцијал како могу да теку у присуству или одсуству мера које користимо", наглашава Јанковић.

Члан Кризног штаба указује да постоји порив да се жури за тестом а не за прегледом, а то, напомиње, треба да буде обрнуто.

Када је реч о брзим тестовима, наводи да они имају своју поузданост која је ограничена и не може да се користи у ситуацијама када је неопходна велика прецизност.

"Битно је да знамо које узорке тестирамо, са којом вероватноћом да ту нађемо вирус. Кад треба брзо да тестирамо велику групу људи са малом вероватноћом, можемо да нађемо и позитивне и негативне, али те негативне не смемо да искључимо", напомиње Јанковић.

Ситуацију илуструје шаховском терминологијом: "Ти тестови су одлични као пешаци ако имамо ловце и топове иза њих".

По повратку са летовања не треба да идете у ковид амбуланту ако немате симптоме

Говорећи о здравственом надзору грађана који се враћају са летовања, Кисићева је рекла да највећи број грађана Србије путује у земље које су у црвеној зони по анализи учесталости оболевања у читавој Европи.

"Црна Гора се по висини учесталости налази на трећем месту. На првом месту је Израел који уводи тронедељни карантин због разбуктавања епидемије. У Црној Гори је 20 пута већа учесталост оболевања него у Србији, у Хрватској је пет пута већа. Бојимо се да нови импортовани резервоари могу представљати потенцијал за заражавање.

Истиче да се, по дефиницији, надзор односи на здраве особе, за које се претпоставља да су могући носиоци инфекције.

"Нема ограничења слободе кретања, нема казни. Комплетна суштина је да се скрене пажња да је тамо већи ризик него у њиховој земљи, затим да се да могућност да се јаве надлежној здравственој служби. То не значи да особа која нема симптоме треба да се јави у ковид амбуланту. Могуће је проверити телефонским путем и електронским путем, постоји тест самопроцене здравственог стања. То је оријентациони скрининг, па ако има сумње, аутоматски се заказује преглед", наводи чланица Кризног штаба.

Истиче да постоји већи ризик да се епидемија разбукти од импортованих случајева него од неких жаришта у Србији.

Срђа Јанковић истиче да намера Кризног штаба није да "прозива" и критикује оне који летују.

"Ми то не желимо. Желимо да сви заједно радимо на томе да се заштитимо. Искуство земаља је да повратак са летовања из земаља где буја епидемија, представља велики ризик", наглашава имунолог.