Читај ми!

Нада Куљић Капулица о омикрону: Новинска вест није научна вест, треба времена за доказивање

Од застрашујућих, до крајње релативизујућих наслова, тако се овог викенда говорило и писало о новом соју короне – омикрону. Вест да су научници открили драстично мутирану верзију, коју су појединци описали као најгору до сада, неке земље пропратиле су затварањем граница. Вирусолошкиња Нада Куљић Капулица каже за РТС да новинска вест није научна вест и објашњава шта тиме мисли.

Претходних дана интензивно се говори о новом соју коронавируса - омикрону, за који поједини стручњаци наводе да је потенцијално опасан због 32 мутације на спајк протеину, што би могло да помогне вирусу да заобиђе заштиту коју даје вакцина, али и да повећа способност ширења вируса.

Вирусолошкиња Нада Куљић Капуљица објаснила је, гостујући у Београдској хроници, да новинска вест није научна вест, истичући да је потребно време да би се научна истина доказала.

"Познато је у природи да је генетска дивергнетност карактеристика свих живих бића, од микроорганизама до људи. Познато је да су микроби велемајстори у начину преживљавања у борби за опстанак. Ове генетске манипулције који прави најновији вирус су изненађење што их не можемо предвидети", објашњава вирусолошкиња.

Према њеним речима, много варијанти коронавируса је до сада утврђено, али су само четири до сада класификоване у теже варијанте које побуђују забринутост.

"То значи да, ако се појави нека нова варијанта, основно питање је какве консеквенце та варијанта носи. Пошто је ово хит питање на свим телевизијама, питања су да ли је тај нови сој који се појавио, да ли изазива тежу болест, већу смртност, да ли ће вакцина на њега да буде ефикасна, да ли се брже преноси, да ли ће одређене терапије бити ефикасне. Ни (главни амерички епидемиолог Ентони, прим. аут.) Фаучи ни (епидемиолог Предраг, прим. аут.) Кон не знају одговор на то питање, а немам ни ја", наглашава вирусолошкиња.

Истиче да је велика ствар овог тренутка што се те генетске варијанте захваљујући генетици, биотехнологији и савременим средствима брзо могу дијагностиковати.

"Није свеједно написати та генетска слова, треба их и прочитати, а за читање је потребно време. Не може савремена вирусологија да замени класичну вирусологију, кад морате да доказујете неке ствари, а то доказивање дуго траје", поручује Нада Куљић Капулица.

Подсећа да је бразилски сој коронавируса брзо нестао без обзира на то што је било много људи који су добили реинфекцију.

"Да подсетим, 2002. и САРС је нестао, био је први кобни коронавирус, изузев она четири који не изазивају болести, био је у 40-ак земаља, имао смртност од 10 одсто и нестао", подсећа вирусолошкиња.

Шта се десило у Јапану 

У Јапану је нагло опао број новозаражених и сада се дневно региструје неколико стотина случајева. У августу је на дневном нивоу било и више од 200.000 нових случајева. Поједина објашњења овакве ситуације иду дотле да се наводи да је вирус извршио генетско самоубиство.

Нада Куљић Капуљица објашњава шта се то догодило у Јапану.

"Јапан је имао промптну вакцинацију после Олимпијаде. До тада су се колебали, после Олимпијаде имали су око три одсто вакцинаисаних, сад мислим да имају 77 одсто вакцинисаних. То је једна категорија", указује вирусолошкиња.

Сем тога, додаје, није било застоја у вакцинацији у Јапану.

"Због инцидента у августу са Модернином вакцином, у неким серијама те вакцине нађене су примесе неких материја, Јапанци су елиминисали те серије и наставили вакцинацију и већ почетком новембра имали висок степен вакцинације и од 200 и нешто хиљада оболелих, после Олимпијаде, њихов број је сада око 200, а пре неки дан и нису имали смртни случај", наводи Нада Куљић Капулица.

Један од главних разлога је вакцинација и то промптна – за три месеца су повећали проценат вакцинисаног становништа.

"Они су и јако дисциплинкован народ за разлику од нас. Јако су поштовали физичку дистанцу без обзира на психологију, отуђење. Сем тога, по природи су танки, нису дебели, а зна се да је гојазност један од фактора разболевања", напомиње вирусолошкиња.

Треће објашњење је, према њеним речима, да је дошло до неких генетских промена код вируса.

"Доказали су да је у сојевима код оболелих присутна не само мутација која се гомилала на С протеину већ и да постоји мутација у самом вирусу и то на делу вируса који учествује у преписивању вирусне РНК, то је тај протеин 14. Ако дође до поремећаја тог протеина, не може се размножавати или се успорава", каже Нада Куљић Капулица.

Такође, каже, испитиване су и појаве у организму нападнуте особе и доказано је да код Јапанаца постоји један ензим који неутралише вирус и протеин 14.

"Добили су тај податак да се та грешка догађа, то је само хипотеза којом покушавају да разреше ту енигму", каже Нада Куљић Капулица, додајући да све ово не мора да значи да ће Јапанци бити заувек заштићени и да је ово предах.

Додаје да ћемо и ми у Србији предахнути јер и код нас број новозаражених пада.