Читај ми!

Др Софронић: Све вакцине у Србији покренуле имуни одговор, нема повратка на старо

Истраживачки тим Института за епидемиологију "Инеп" испитао је у студији све четири врсте вакцина које се у нашој земљи дају и дошао до података да су све покренуле имуни одговор. После треће дозе одговор је био оне снаге и јачине како су имали и болесници који су се опоравили од ковида. Уколико се ради о угроженим категоријама становништва, они би требало да да приме и четврту дозу, каже имунолошкиња института Љиљана Софронић.

Љиљана Софронић је у Београдској хроници рекла да би имунски одговор у принципу требао да траје доживотно, али је став имунолога да га није лоше подстаћи.

"Пратимо и у имунизацији нешто што су били протоколи за лекаре и оно што препоручује СЗО", поручује имунолошкиња института "Инеп".

Додаје да верује, када је реч о корони, да се нећемо вратити на старо.

"Србија је заиста уложила у здравствени систем много и ова борба против пандемије се води на прави начин. Ту су прво вакцине, а од пре шест месеци и одговарајући лекови за инфициране пацијенте", каже Софронићева.

Према њеним речима, иако је вакцинација максимално промовисана међу становништвом, свега 58 посто популације је примило две дозе, а свега 30 одсто све три дозе.

"Прави ефекат се постиже са три дозе вакцине и то показује наша студија, коју је подржала влада и министарства здравља и науке, и у којој учествују људи који примају трећу и четврту дозу вакцине и видимо да је интерес знатно ослабио", истиче имунолошкиња.

Наглашава да су се људи опустили, до скоро је број заражених био мали, а сада видимо да расте и упозорава да је вакцинација важна и да они који се нису вакцинисали треба да се вакцинишу, да они који су примили две дозе треба да приме трећу дозу без обзира да ли су прележали ковид.

"У сваком случају, они који су прележали и који су вакцинисани стичу способност да много брже одговоре на контакт са вирусом", објашњава Љиљана Софронић.

Додаје да трећа дозе вакцине подстиче оне ћелије у нашем систему које, било да синтетишу антитела или су оне ћелије које су ћелије убице заражени, инфицираних ћелија, и наш имунски систем специфично одговара на ту стимулацију са вакцинама.

То му помаже да препозна и нешто што може бити слично и у тим мутираним сојевима, тако да у сваком случају имунски одговор може да брзо, након вакцинације, и након прележане болести да препознаје и брже реагује ако дође до поновног контакта са вирусом.

"Лекари који су лечили оболеле пацијенте применили су најновије протоколе паралелно са свима у свету. Тако и када се ради о вакцинацији, ми смо укључени у једну студију заједно са Европом, и пратимо ефекте вакцинације. Апсолутно сматрамо да је препорука која је некад била - примите трећу дозу три недеље након друге, иако многи то нису урадили, важно је да поново приме без обзира колико је времена прошло, јер је то важна додатна стимулација да имунски одговор брзо одговори", наглашава имунолошкиња.

Додаје да уколико се ради о угроженим категоријама, они би требало да да приме и четврту дозу.

Према њеним речима, Србија је значајно успела у вакцинацији, али потпуни успех није остварен зато што су неке земље много озбиљније спровеле вакцинацију и оствариле веће проценте имунизованих људи него ми.

Поручује да су они грађани који су се вакцинисали донекле заштитили и оне који нису, зато што вакцинисани људи јако брзо својим имунским системом, антителима и ћелијама сузбијају вирус који прво дође у контакт са дисајним путевима.