недеља, 29. нов 2009, 17:33 -> 20:09
Преминуо књижевник Драгомир Брајковић
Књижевник и дугогодишњи новинар у Радио Београду Драгомир Брајковић преминуо је у Београду. Објавио је двадесет збирки песама од којих је напознатија "Крвава свадба у Брзави". Добитник је бројних награда за књижевно стваралаштво.
У Београду је изненада преминуо књижевник Драгомир Брајковић, дугогодишњи новинар и уредник у Радио Београду.
За свој рад у новинарству добио је више годишњих признања, награду на Међународном фестивалу репортаже ИНТЕРФЕР и "Златни микрофон" Радио Београда.
Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду. Поезију, прозу, есејистичке и критичке текстове објављивао је од 1966. године.
Био је члан Удружења књижевника Србије. Објавио је двадесет збирки песама од којих је напознатија, "Крвава свадба у Брзави".
Брајковић је приредио и неколико запажених песничких антологија.
Добитник је бројних награда за књижевно стваралаштво, међу којима су "Милан Ракић", "Вукова награда", "Исидора Секулић", "Октобарска награда" града Београда, "Тринаестојулска награда", "Свети Сава", "Лаза Костић" и Награда "Вукове задужбине".
Подаци о времену и месту сахране нашег колеге Драгомира Брајковића биће накнадно објављени.
Згасну жижак
на вест о смрти пријатеља драгомира брајковића
Згасну жижак, скри се јава,
потамнела твоја глава -
далеко је сад Брзава.
Не певају златне птице,
сад лелечу злослутнице -
злослутнице, црне птице.
Не помажу светла слова,
нити мелем Навикова.
Нашем паклу рече доста -
Мико Чајов доби госта.
porodici Brajkovic
umro je moj prijatelj. Sad druguje sa Ovidijem.
Rec
Uvek se trgnem kad umre pesnik. Vidici su isticali iz njegovih reci!
`Rec u koju odlazak znaci da sam, konacno, stigao Kuci`.
Saučešće porodici
Bilo je privilegija biti prijatelj sa Dragomirom Brajkovićem. Imao sam čast da mu na njemački prevedem i prepjevam dvadesetak pjesama. Nekolikw njwgove knjige, koje odavno obogaćuju moju poveću ličnu biblioteku, sada su za mene još skuplje. Doživotno ću se sjećati prijatnih susreta sa tim velikim čovjekom, pjesnikom i novinarom.
Porodici izražavam moje duboko saučešće u zalosti za prerano preminulim Dragomirom.
Momir-Momo Karadžić, prevodilac Nikšić
Песници не умиру
Зашто нас тако рано и изненада остави, брате Драгомире. Да ли те није занела ''света честица душе'' и ''сунчаним лествицама'' понела у хладну свежину Твоје Писане Јеле. Да ли Те не угушише море, сјећања из дјетињства и муке и крв виђена у сну на свадби у Брзави? Можда су те однели необуздани ''Коњи Амира Франца'' на ''Повратку у Црну Гору'' да се још једном вратиш у ''Детињство сећања вредно''. Можда Те пут небески одведе на путовање у ујчевину, у камена Ровца, да успут видиш и Сињајвину, Бјеласицу и наше Бијело Поље и присетиш се путешествија ''од газдарице до газдарице'' - од Медановића до Љешнице у оно доба када први одлазак из родитељског дома ''Ђаци Ковренци'' доживљавају своје прве ''самоће и море''.
Остаћеш славан ништа мање него велики Овидије коме си се обратио следећим стихом:
''Пролазе нам сунчана пролећа
Мој далеки тужни Овидије''
Хвала Ти за велико и непролазно дело које си нам оставио.
Нека Ти је вечна слава и хвала.
Моје искрено саучешће твојој породици.
коментари